Ovo omogućava efektivniju borbu protiv terorističkih pretnji, kao što su upotreba dronova u vojnim operacijama
Zakon ne precizira šta predstavlja pretnju sigurnosti, ostavljajući odluku vladinim organima
Ruska Državna duma odobrila je prvo čitanje zakona kojim bi se Federalnoj službi bezbednosti (FSB) dala nova, značajno proširena ovlašćenja za isključivanje komunikacionih mreža u Rusiji po volji. Predloženi zakon uvodi dva amandmana na ruski "Zakon o komunikacijama".
Prvi omogućava FSB-u (nasledniku KGB) da naredi telekomunikacionim operaterima da obustave komunikacione usluge "kako bi zaštitili građane i državu od novih bezbednosnih pretnji", a drugi eksplicitno oslobađa operatere od odgovornosti za takva obustavljanja, čak i ako krše ugovore sa kupcima.
Kako je nezavisni portal Meduza primetio, problem je u tome što je zakonodavac namerno ostavio nejasnim šta se tačno smatra "bezbednosnom pretnjom". Zakon ne definiše termin niti obavezuje FSB da to učini, već ove odluke ostavlja predsedniku Vladimiru Putinu i saveznoj vladi.
Amandman to jasno stavlja do znanja, ovlašćujući telekomunikacione operatere da obustave usluge na zahtev FSBa "u slučajevima utvrđenim normativnim pravnim aktima predsednika Ruske Federacije i Vlade Ruske Federacije, kako bi zaštitili građane i državu od novih bezbednosnih pretnji".
"Antiteroristički režim" na snazi
U obrazloženju zakona navodi se da je to mera za "suzbijanje terorizma", ali je u parlamentarnoj debati zamenik ministra za digitalni razvoj Ivan Lebedev izjavio da je proširenje ovlašćenja FSB-a za isključivanje pristupa internetu neophodno za borbu protiv ukrajinskih dronova.
Drugim rečima, ruski zakonodavci žele da formalizuju praksu koja je već na snazi. FSB već ima ovlašćenje da obustavi komunikacije, ali samo pod određenim okolnostima.
Prema ruskom zakonu "O borbi protiv terorizma", službe bezbednosti mogu da uvedu privremena ograničenja po sopstvenom nahođenju u slučajevima kada je proglašena "kontrateroristička operacija". To uključuje obustavljanje komunikacionih usluga za pojedince i organizacije ili ograničavanje korišćenja komunikacionih mreža i uređaja.
Tako je od avgusta 2024. godine na snazi "antiteroristički režim" u ruskim regionima Belgorod, Brjansk i Kursk, budući da su ti regioni najčešće izloženi napadima ukrajinskih dronova.
Žele da spreče neprijatna iznenađenja
Takođe, tokom kratke pobune Jevgenija Prigožina leta 2023. godine, isti režim je nametnut u Moskvi na nekoliko dana jer se Kremlj plašio da bi pobunjenici mogli da šalju SMS poruke Moskovljanima da im se pridruže. Žični, mobilni, satelitski pristup, pozivi, poruke...
Najgori slučaj se dogodio u junu 2025. godine, kada je ukrajinska obaveštajna služba koristila male dronove kamikaze opremljene mobilnom komunikacijom, koji su u akciji uništili desetak bombardera dugog dometa i strateških bombardera, smeštenih u vazduhoplovnim bazama duboko u Rusiji. Dronovima su upravljali operateri hiljadama kilometara daleko, unutar Ukrajine, koristeći ArduPilot, sistem autopilota otvorenog koda.
Rusi žele da spreče da se nešto slično ponovi, pa usvajaju zakon koji bi omogućio vlastima da obustave gotovo svaku vrstu komunikacione usluge, uključujući žični, mobilni ili satelitski pristup internetu, telefonske pozive i tekstualne poruke.
Ovo nije jedini zakon koji daje FSB-u još veća ovlašćenja nego što ih već ima. Sredinom prošle godine, Duma je usvojila zakon koji bi omogućio
Federalnoj službi bezbednosti da osnuje sopstvene pritvorske centre,
a zatvorenici tamo više ne bi bili u državnom zatvorskom sistemu, već bi ih umesto toga "obrađivala" FSB.
(Meduza)
