Ranija odbijanja poziva izazvana su zabrinutošću zbog ekstremističkih stavova unutar stranke, što je dovelo do pravnih i diplomatskih pritisaka od strane AfD-a
Predstavnici stranke smatraju da su kontakti sa američkim zvaničnicima poslužili kao ključni element za promenu odluke organizatora MSC-a
Nemačka krajnje desničarska stranka Alternativa za Nemačku (AfD) vraća se na Minhensku bezbednosnu konferenciju (MSC), jedan od najprestižnijih svetskih foruma posvećenih bezbednosti, nakon što je tri uzastopne godine bila isključena. Učinila je sve - od podnošenja tužbi do pokušaja da iskoristi veze sa administracijom Donalda Trampa - kako bi okončala višegodišnju zabranu prisustva na ovom događaju visokog profila.
Odluka da se poslanici AfD-a pozovu na skup koji se održava sredinom februara predstavlja značajan zaokret u politici konferencije i simboličnu pobedu za stranku koja nastoji da se oslobodi statusa izgnanika i da se približi globalnim liderima, piše briselski list "Politiko".
Ekstremni desničari se vraćaju na Minhensku bezbednosnu konferenciju
AfD je krajem prošle godine pokrenula agresivnu kampanju kako bi ponovo dobila pristup MSC-u, uključujući pravne postupke protiv organizatora konferencije i pokušaje da iskoristi odnose sa zvaničnicima Trampove administracije. Čini se da su ti napori makar delimično urodili plodom.
Organizatori MSC-a pozvali su trojicu poslanika AfD-a da prisustvuju ovogodišnjoj konferenciji, iako je stranka zahtevala da budu uključene i istaknutije ličnosti - uključujući nacionalnu kopredsednicu stranke Alis Vajdel.
- Pozivi su upućeni zato što smo ostavili snažan utisak zahvaljujući našim kontaktima sa Amerikancima - rekao je Hajnrih Koh, jedan od trojice poslanika AfD-a koji su dobili poziv, u izjavi za briselski medij.
Prema njegovim rečima, kao i prema navodima jednog od pravnih zastupnika AfD-a, Koha je stranka angažovala upravo da bi obezbedio pristup Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji.
Volfgang Išinger, istaknuti nemački diplomata koji ove godine predsedava MSC-om, odbacio je tvrdnje da su organizatori konferencije pozvali AfD zbog pritiska, predstavljajući odluku kao priznanje jednostavne političke realnosti: AfD je najveća opoziciona snaga u Nemačkoj.
- To je odluka koju smo doneli po sopstvenoj savesti, ako tako želite, nastojeći da učinimo ispravnu stvar kako bismo odrazili aktuelnu stvarnost. Bilo bi veoma teško za Minhensku bezbednosnu konferenciju - koja okuplja toliko suprotstavljenih stavova, protivnika, ljudi koji međusobno jedni druge optužuju da su ubice ili genocidni akteri - da kategorički isključi najveću nemačku opozicionu stranku - rekao je Išinger.
Nasleđe nacističkog otpora
Ovo neće biti prvi put da političari AfD-a prisustvuju MSC-u. Tokom Išingerovog prethodnog mandata na čelu konferencije, koji je trajao od 2008. do 2022. godine, političari AfD-a specijalizovani za pitanja odbrane bili su pozivani na skup.
Međutim, u međuvremenu je AfD dospela pod sve stroži nadzor saveznih i pokrajinskih službi unutrašnje bezbednosti, koje prate organizacije ocenjene kao protivustavne, što je kulminiralo prošle godine kada je stranka na saveznom nivou klasifikovana kao desničarska ekstremistička organizacija.
Išingerov naslednik, karijerni diplomata Kristof Hojzgen, odbijao je da pozove lidere AfD-a na prethodne tri konferencije, tvrdeći da stranka koju su obaveštajne službe u tom trenutku smatrale makar delimično desničarski ekstremističkom nema šta da traži na takvom događaju. Kako je isticao, konferenciju je nakon Drugog svetskog rata osnovao Evald fon Klajst, jedan od aristokratskih oficira Vermahta koji se danas u Nemačkoj poštuje zbog učešća u neuspelom atentatu na Adolfa Hitlera 1944. godine.
- Mogu sasvim dobro da zamislim da bi Evald fon Klajst podržao moju odluku protiv AfD-a - rekao je Hojzgen nemačkom listu "Tagesšpigel".
Hojzgen se povukao nakon prošlogodišnje konferencije, a ove godine Išinger se vratio na čelo MSC-a. Upravo kao reakcija na Hojzgenovo odbijanje da pozove AfD, stranka je krajem prošle godine podnela tužbu kako bi obezbedila učešće na konferenciji u februaru ove godine. AfD je tvrdila da je žrtva "ciljanog isključivanja", prema dokumentima Minhenskom pokrajinskog suda u koje je "Politiko" imao uvid.
- Tužilac želi da učestvuje u raspravama o spoljnoj i bezbednosnoj politici kako bi imao glas kao opoziciona poslanička grupa - naveo je sud.
Ipak, sud je na kraju odbacio argumente AfD-a, presudivši u decembru da MSC, kao privatna organizacija, ima pravo da sama odlučuje koga će pozvati.
Koh, koji je na sudu predstavljao poslaničku grupu AfD-a, tvrdi da je tokom postupka vršio pritisak na stranu MSC-a, zapretivši da će članovi stranke ionako doći na konferenciju kao gosti američke delegacije. Nedugo zatim, prema njegovim rečima, stranka je dobila tri poziva. MSC je u pisanom odgovoru briselskom listu negirao da su takve pretnje dovele do upućivanja poziva.
Probijen zaštitni zid
Pretnje AfD-a, čini se, uglavnom su se svodile na hvalisanje. Koh je rekao da se obratio kancelariji američkog senatora Lindzija Grejema, koji bi trebalo da prisustvuje konferenciji, ali da nikada nije dobio odgovor od republikanskog senatora. Grejem nije odgovorio ni na tri zahteva za komentar.
Ipak, ova pretnja ilustruje način na koji je AfD pokušala da iskoristi raniju podršku administracije Donalda Trampa kako bi izvršila pritisak na MSC i, u širem smislu, okončala svoju političku izolaciju u Nemačkoj. Nastojanje AfD-a da uđe na MSC može se posmatrati kao deo šireg pokušaja da se probije takozvani "zaštitni zid" koji su mejnstrim političke snage podigle oko krajnje desnice, sprečavajući blisku saradnju sa strankom uprkos njenoj rastućoj popularnosti.
U tom nastojanju, AfD je dobila podršku sa najviših nivoa administracije Donalda Trampa. Na prošlogodišnjoj Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, američki potpredsednik Džej Di Vens oštro je kritikovao evropske centrističke partije zbog isključivanja krajnje desnice, poručivši da "nema mesta zaštitnim zidovima". Nakon govora, Vens se sastao sa nacionalnom kopredsednicom AfD-a, Alis Vajdel, u jednom minhenskom hotelu.
Koh je rekao da će AfD pokušati da organizuje sličan sastanak na visokom nivou i ove godine, iako nije izvesno da li će Vens prisustvovati februarskoj konferenciji. Koh je naveo i da je tražio poziv za Vajdelovu, ali da je MSC to odbio.
Išinger je rekao da on i njegov tim neće uputiti dodatne pozive političarima AfD-a.
Portparol Alis Vajdel, Danijel Tap, negirao je da je AfD koristila mogućnost novog sastanka sa visokim zvaničnikom Trampove administracije kako bi izvršila pritisak za dobijanje poziva, ali je priznao da je "određeni pritisak" doveo do toga da troje poslanika stranke bude pozvano.
Planovi Alis Vajdel u vezi sa konferencijom i dalje su nejasni.
- Sačekaćemo i videti tokom narednih nekoliko dana da li će doći do bilo kakvog daljeg razvoja događaja u vezi s tim - rekao je Tap krajem prošlog meseca.
Prema njegovim rečima, zaključno sa petkom, nije bio planiran nijedan sastanak Vajdelove sa američkim zvaničnicima tokom MSC-a.
Išinger je rekao da su svi događaji AfD-a koji bi se odvijali van okvira MSC-a irelevantni za samu konferenciju.
- Mogu da organizuju ogromnu konferenciju, znate, ako mene pitate. Nije na meni da ih u tome sprečavam ili da o tome raspravljam s njima. To je njihova stvar, ali to nema nikakve veze sa Minhenskom bezbednosnom konferencijom - rekao je.
Skandal trese Nemačku: AfD optužen za prikupljanje informacija za Kremlj.
Politička apokalipsa u Nemačkoj: AfD jača, ovo je najveći šok sa kojim se Evropa sada suočava.
AfD podržava Trampove tvrdnje o "civilizacijskom brisanju" Evrope.
