Brisel zahteva da reforme budu stvarno sprovedene, a ne samo obećane
Na ključnim državnim pozicijama i dalje su Orbanovi lojalisti, što komplikuje sprovođenje reformi
Mađarski premijer Peter Mađar je učinio "otključavanje" zamrznutih sredstava Evropske unije (EU) centralnim za svoje post-orbanovsko resetovanje, stigao je u Brisel insistirajući da je dogovor "veoma blizu", ali Evropska komisija pristupa sa oprezom i želi da on prvo sprovede reforme.
Mađar će se danas sastati sa predsednicom Komisije Ursulom fon der Lajen u pokušaju da postigne napredak u deblokadi milijardi evra blokiranih zbog kršenja prava EU tokom godina vlasti bivšeg lidera Viktora Orbana. Ali zvaničnici EU privatno upozoravaju da proces nije ni približno tako jednostavan kao što Mađar samouvereno javno poručuje.
Iako se očekuje dogovor o nekim elementima, rekao je jedan zvaničnik Komisije za "Politiko", upozorili su da će rad na složenijim pitanjima i dalje trajati.
- Naravno da ne možete da tražite da se zemlja reformiše preko noći, tako da ne očekujemo dogovor o svemu, nešto će biti dogovoreno, a na nekim drugim stvarima ćemo nastaviti da radimo - rekao je zvaničnik, koji je želeo da ostane anoniman.
Tri glavne brige Brisela
Brisel ima tri glavne brige:
- predstojeću presudu suda o prethodnom oslobađanju mađarskih sredstava od strane Komisije
- da li Mađar može brzo da sprovede reforme bez izazivanja ustavne krize
- i navodi se primer Poljske, gde su sredstva EU oslobođena nakon promene vlasti, ali su ključne reforme zastale
Neposredni rizik odnosi se na Sud pravde EU bi u narednim nedeljama trebalo da donese presudu o ranijoj odluci Evropske komisije iz 2023. godine da Mađarskoj odmrzne oko 10 milijardi evra zamrznutih sredstava, iz vremena kada je Viktor Orban bio premijer. Evropski parlament je osporio tu odluku, tvrdeći da je Komisija zanemarila trajne probleme u oblasti demokratije i pravosuđa. Generalni advokat suda već je u nezvaničnom mišljenju stao na stranu Parlamenta.
Ako Komisija izgubi spor, mogla bi ponovo biti optužena da je prebrzo odobrila sredstva Mađarskoj. Plašeći se da to ne ponovi (kao u slučaju Poljske), Komisija zahteva da reforme budu završene - ne samo obećane - pre nego što se sredstva oslobode.
Napeta i neusklađena komunikacija oko posete Mađara dodatno je pokazala nesklad između strana. Mađarska ministarka spoljnih poslova Anita Orban rekla je za "Politiko" prošlog vikenda da će se Mađar sastati sa Fon der Lajen u četvrtak. Budimpešta je potom danima javno najavljivala sastanak, dok Komisija nije želela da potvrditi. Tek u sredu uveče - nakon što je Mađar objavio da će sastanak biti u petak - portparol Komisije ga je i zvanično potvrdio.
Još jedan neprijatan trenutak dogodio se u četvrtak kada je NATO otkazao planiranu konferenciju za novinare "zbog problema sa rasporedom" na kojoj su trebali da govore Mađar i generalni sekretar Mark Rute. Portparol mađarske vlade odbio je da komentariše.
Mađar traži oslobađanje 10,4 milijarde evra
Mađar je učinio oslobađanje sredstava EU centralnim za svoj post-orbanovsku eru.
- Jedno od naših najvažnijih predizbornih obećanja bilo je da obezbedimo sredstva EU za Mađarsku. Govori se o stotinama milijardi forinti. Svaka država članica EU je već dobila ta sredstva, osim Mađarske. Još ima otvorenih pitanja, ali smo u suštini postigli dogovor o mnogim važnim pitanjima. Sada smo veoma blizu dogovora - rekao je Mađar.
Portparolka Komisije Paula Pinjo potvrdila je u četvrtak da se "održava niz sastanaka između timova sa obe strane kako bi se postigao što veći napredak".
Glavni iznos o kojem se radi je 10,4 milijarde evra iz fonda EU za oporavak posle pandemije. Dogovor o oslobađanju sredstava zavisi od toga da li Mađarova vlada podnese revidirani plan za trošenje novca, rekla su za briselski list dva zvaničnika Komisije.
Na ključnim pozicijama i dalje Orbanovi lojalisti
Da bi pristupila celokupnom iznosu, Mađarska mora da ispuni posebno stroge uslove koje se odnose na pravosuđe, mere protiv korupcije i javne nabavke. Budimpešta mora zvanično da zatraži pristup sredstvima do 31. avgusta, a konačne isplate su predviđene do kraja godine.
Mađar ima dvotrećinsku većinu u parlamentu. Ali reforme moraju da budu napisane, usvojene i da prežive pravne izazove. Ključne pozicije - uključujući predsedništvo, predsednika Ustavnog suda i glavnog tužioca - i dalje zauzimaju Orbanovi lojalisti koji bi mogli da ometaju reforme.
Pokušaj da ih ukloni mogao bi izazove ustavnu krizu, rekao je Džon Morijn, profesor prava i politike u međunarodnim odnosima na Univerzitetu u Groningenu.
- Izuzetno je teško obnoviti vladavinu prava, a da se ne prekrši zakon. Uklanjanje čelnika sudova bilo bi veoma drastično. Tada bi prekršio i ustav, a Komisija ne želi da bude povezana sa tim. To bi dovelo do ustavne krize - rekao je Morijn.
Mađar je priznao određena ograničenja. Nakon što je rekao da će predlog o pristupanju Mađarske Evropskom javnom tužilaštvu izneti pred Fon der Lajen i predsednika Evropskog saveta Antonija Koštu, dodao je: "Ne možemo da prihvatimo predloge izmena koji bi mogli da budu u suprotnosti sa mađarskim ustavnim sistemom. Mislim da će Evropska komisija to razumeti".
(Politico.eu)
