Izbegavaju pretrpavanje prostora i paze na ravnotežu između funkcije i estetike svakog elementa u domu
Ne kupuju nameštaj vođeni prolaznim trendovima, već biraju trajne komade i osvežavaju prostor detaljima
Dizajneri enterijera često imaju mnogo opuštenije, funkcionalnije i mirnije domove od prosečnog čoveka. To nije zato što imaju neograničen budžet, već zato što izbegavaju tipične greške koje svakodnevno viđaju kod klijenata. Ovo su navike koje oni svesno preskaču i koje vredi primeniti u sopstvenom prostoru.
Ne biraju prvo boju zida
Dizajneri upozoravaju da je najveća početnička zamka krenuti od kante sa farbom. Oni boju zida ostavljaju za kraj jer je paleta nijansi praktično beskonačna i mnogo ju je lakše uskladiti sa nameštajem i tekstilom koji već imate. Prvo biraju tepih, zavese, posteljinu i kauč, pa tek onda traže ton koji sve to smiruje i povezuje. O boji razmišljaju kroz ambijent – svetlije nijanse koriste za prostore u kojima se boravi danju, a prigušenije i toplije za spavaće sobe. Takođe, u malim, slabije osvetljenim stanovima tamni zidovi mogu lako da uguše prostor, dok svetlije nijanse otvaraju prostor i smiruju ga.
Ne pune stan prolaznim trendovima
Profesionalci kod sebe doma gotovo nikada ne kupuju komade nameštaja samo zato što su trenutno popularni. Veće, skupe komade poput kauča, trpezarijskog stola i ormara kupuju u mirnijim, proverenim linijama i bojama, a trendove unose kroz sitnice koje se lako menjaju. Umesto kretanja od nule, dovoljno je povremeno osvežiti prostor jastučićima, lampama, vazama ili ćebadima.
Ne zatrpavaju svaki kutak
Pretrpavanje je još jedna stvar koju dizajneri ne rade u vlastitim domovima, jer i najlepši komadi gube smisao ako ih je previše. Kao test koriste dva kriterijuma: da li možete normalno da se krećete i da li soba izgleda haotično čim uđete. Posebno paze na meru kod dezena i tamnih boja, jer previše printova ili tamnih površina u malom prostoru stvara osećaj težine i umora.
Ne zaboravljaju funkciju zbog izgleda
Pri odabiru nameštaja, prvo se pitaju ko ga koristi i kako, a tek onda gledaju estetiku. Na primer, kod sofe im je važno da li je udobna za svakodnevno sedenje, da li stane cela porodica i može li se navlaka lako čistiti. Tek kada su funkcija i trajnost zadovoljeni, kreću u biranje boje, tkanine i stila, što je posebno važno u manjim stanovima gde svaki komad mora biti upotrebljiv.
Ne zadovoljavaju se osnovnom rasvetom
Umesto jedne plafonjere po prostoriji, dizajneri rasvetu doživljavaju kao ključan deo atmosfere. U svojim domovima kombinuju više izvora svetlosti: lustere, podne, stone i zidne lampe, pa čak i suptilne LED trake. Često biraju karakterne rasvetne komade, poput viseće lampe umesto klasične noćne lampe, što je jednostavan način da stan podignete na ličniji nivo.
Ne uređuju kako "bi trebalo", nego kako im stvarno odgovara
Dizajneri ne pokušavaju da iskopiraju kataloge ili dnevne boravke sa interneta, a pravila dizajna svesno krše ako im ne služe. Pitaju se šta im zaista treba, šta im je ugodno i šta će ih veseliti svaki dan. Zato je sasvim u redu imati "previše" biljaka, police s knjigama u kuhinji ili stolicu koja je stilski čudna, ali najudobnija na svetu.
(Tportal)
