Porez na prihod od izdavanja najviše utiče na isplativost ulaganja, a u Belgiji, Danskoj i Nemačkoj doseže najviše stope
Belgija se izdvaja kao jedna od zemalja sa najvećim poreskim opterećenjem na nekretnine, dok su Kipar i Malta među najpovoljnijima
Vlasništvo nad nekretninama u Evropi podrazumeva poreze u skoro svakoj fazi - prilikom kupovine, tokom poseda, izdavanja i prodaje. Koliko će vlasnik platiti zavisi od zemlje, poreskih stopa i načina na koji se utvrđuje vrednost nekretnine.
Podaci Globalnog vodiča za nekretnine pokazuju da postoje četiri glavna poreska opterećenja: porez na prenos nepokretnosti, godišnji porez na imovinu, porez na prihod od zakupnine i porez na kapitalnu dobit od prodaje.
Pri kupovini nekretnina, Crna Gora se rangira iznad većine zemalja u regionu, sa porezom na promet u rasponu od tri do šest procenata. Istovremeno, godišnja stopa poreza na nekretnine i poreza na kapitalnu dobit od 15 procenata svrstava je među zemlje sa umerenijim opterećenjem u evropskom poređenju.
Jedinstvenu rang listu je teško napraviti jer zemlje primenjuju različite stope i poreske osnovice. Međutim, Belgija je često među zemljama sa najvećim opterećenjem.
Najveće razlike su u prihodima od izdavanja
Porez na prihod od zakupnine ima najveći uticaj na profitabilnost investicije. Za mesečni prihod od 1.500 evra, Danska naplaćuje 42,11 procenata, Holandija 36 procenata, a Finska 30 procenata. Na Kipru početna stopa može biti nula, dok je u Luksemburgu 2,94 odsto, prenosi Euronews.
Za zakupninu od 12.000 evra mesečno, Belgija je na vrhu sa stopom od 47,27 odsto, sledi Danska sa 43,22 odsto, dok Nemačka i Grčka naplaćuju oko 41 odsto.
U Italiji, Portugalu i Holandiji stopa se ne menja sa rastom prihoda, dok zemlje poput Austrije uključuju prihod od zakupnine u redovan porez na dohodak, pa stopa raste zajedno sa ukupnom zaradom.
Belgija je najskuplja za kupovinu
Najviši porez na nekretnine može se platiti u Belgiji, gde stopa dostiže 12,5 odsto. Sledi Ujedinjeno Kraljevstvo sa maksimumom od 12 odsto, Holandija sa 10,4 odsto i Luksemburg sa deset odsto.
Kupac nekretnine vredne 500.000 evra u Briselu ili Valoniji bez povlastica mogao bi da plati 62.500 evra poreza. Međutim, postoje značajne povlastice za kupce koji rešavaju stambeno pitanje.
Na drugom kraju liste su Estonija i Češka Republika, koje ne naplaćuju porez na prenos imovine, dok u Litvaniji troškovi kupovine iznose oko 0,4 odsto.
Godišnje stope nisu uvek uporedive
Godišnji porez na nekretnine ne može se upoređivati samo na osnovu nominalne stope, jer neke zemlje oporezuju tržišnu vrednost, a druge znatno nižu katastarsku ili procenjenu vrednost.
U Španiji stopa u nekim opštinama može dostići 4,8 odsto, ali se obračunava na katastarsku vrednost. U Ujedinjenom Kraljevstvu vlasnik nekretnine vredne oko 300.000 evra može da plati između 2.000 i 3.200 evra godišnje.
U Francuskoj, Španiji i Belgiji godišnje obaveze često se kreću od 700 do 1.800 evra. Kipar i Malta uopšte nemaju godišnji porez na nekretnine.
Danska je najstroža kada je u pitanju prodaja
Porez na kapitalnu dobit značajno zavisi od zemlje i perioda vlasništva. U Danskoj može dostići 52,07 odsto, pa bi na profit od 250.000 evra porez mogao biti oko 130.000 evra.
Malta ne oporezuje sam profit, već naplaćuje porez na prodajnu cenu, dok u Nemačkoj vlasnik koji poseduje nekretninu duže od deset godina može biti potpuno oslobođen poreza na dobit.
Belgija je najviše opterećena, Kipar i Malta su među najpovoljnijima.
Kada se saberu porezi na kupovinu, posedovanje, iznajmljivanje i prodaju, Belgija se ističe kao jedna od poreski najskupljih zemalja za vlasnike nekretnina.
Na suprotnom kraju su Kipar i Malta. Kipar ima niske početne poreske stope na prihod od zakupnine, Malta ne oporezuje kapitalne dobitke na uobičajen način, a nijedna zemlja ne naplaćuje godišnji porez na imovinu.
Stoga, kupovna cena nije jedina informacija koju treba uzeti u obzir. Profitabilnost nekretnina u velikoj meri zavisi od toga koliko prihoda i profita vlasniku ostane nakon plaćanja svih lokalnih poreza.
Crna Gora je skuplja od većine svojih suseda
Prema predstavljenim podacima, stopa poreza na prenos nepokretnosti u Crnoj Gori kreće se od tri do šest procenata, što je svrstava u gornju polovinu evropske rang liste. Maksimalna stopa je viša nego u većini zemalja u regionu, uključujući Srbiju, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu i Severnu Makedoniju, ali je i dalje znatno niža nego u Belgiji, Ujedinjenom Kraljevstvu, Holandiji i Luksemburgu.
Godišnji porez na nepokretnosti u Crnoj Gori kreće se približno od 0,25 do jedan odsto vrijednosti nekretnine. Po tom osnovu Crna Gora se nalazi u sredini evropske rang-liste – ispod zemalja poput Španije, Litvanije, Belgije i Nemačke, ali iznad država koje imaju veoma niske stope ili uopšte ne naplaćuju godišnji porez na imovinu.
Porez na kapitalnu dobit od prodaje nekretnine iznosi 15 odsto, čime je Crna Gora među evropskim zemljama sa umjerenijim opterećenjem. Stopa je približno jednaka onoj u Srbiji, Grčkoj i Mađarskoj, dok je znatno niža nego u Danskoj, Luksemburgu, Njemačkoj, Francuskoj i Belgiji.
Podaci pokazuju da najveće poresko opterećenje za kupca u Crnoj Gori nastaje prilikom sticanja nekretnine, dok su godišnje obaveze vlasnika i porez na dobit od prodaje umjereniji u poređenju sa većim dijelom Evrope.
(Izvor: Bankar.me/Euronews)
