Neki podržavaju nižu cenu kafe kao način privlačenja gostiju, dok drugi ukazuju na različite troškove i poreske obaveze ugostitelja
Diskutuje se i o održivosti niskih cena na duži rok i porede se modeli poslovanja u lokalnim i inostranim kafićima
Dolaskom turističke sezone na obalu, diskusije o cenama u ugostiteljskim objektima se gotovo tradicionalno ponovo otvaraju. Posebnu pažnju poslednjih dana privukao je primer iz Šibenika, naime ugostiteljski objekat u blizini Brodarice, oko dva kilometra od plaže, gde se espreso naplaćuje 1,60 evra.
Na društvenim mrežama razvila se debata o tome da li je ovo primer fer poslovne politike i borbe za goste ili cena koja nije uporediva sa poslovanjem većine ugostitelja. Posebno se raspravljalo o činjenici da objekat ne podleže PDV-u, što neki komentatori smatraju važnim faktorom u određivanju cene.
Neki su pohvalili odluku da se gostima ponudi pristupačnija cena, smatrajući da se dobar rezultat može postići većim prometom. Drugi, međutim, ističu da postoje razlike između poslovnih modela i da cenu treba posmatrati u kontekstu poreza, troškova zakupnine, rada i drugih obaveza.
"Nije svaka kafa 20 evra"
Jedan od komentara koji je pokrenuo diskusiju bio je: „Lepo je videti da se može raditi sa normalnom cenom kafe.“ Oni koji veruju da situacija nije ista za sve ugostitelje nadovezali su se: „Pre svega, nije uključeno u PDV, tako da je kafa odmah jeftinija. Dodajte tome 25 PDV plus 3PNP za ostale i osnovna cena je 1,60 za sve. Hvala vam puno.“
Neki komentatori smatraju da ostaje da se vidi koliko je takav model održiv na duži rok: „Onaj sa 1,6 će trajati dugo. Javite mi.“ Drugi smatraju da je to jednostavna poslovna odluka i pokušaj da se privuče više gostiju: „Momak verovatno ide na količinu, nada se većem...“
Deo diskusije se ticao i same otkupne cene kafe, odnosno tvrdnji da visoke cene u ugostiteljstvu proizilaze iz visokih troškova ulaza: „Ne kupuje se svaka kafa za 20 evra“
Neki ugostitelji su izjavili da uspevaju da održe cene nižim čak i sa sistemom PDV-a: „Naša cena je toliko visoka, a mi smo u sistemu PDV-a“
Bilo je i onih koji su ironizirali diskusiju o tome koja bi cena bila prihvatljiva: „Sada ću postaviti nove cene, i sve kafe će biti 1 evro, je li to onda u redu?“
Neki komentatori su upozorili da se cene razlikuju od mesta do mesta i da turistička sezona ne znači automatski iste cene u svim objektima: „Poenta? Pitanje? Imate nekoliko km do Vodica, pokušajte da popijete kafu za taj novac“
Jedan od učesnika u diskusiji smatra da je ključ odnos cene i kvaliteta: „Sve ove gluposti i borba oko svakog gosta su gluposti, ko ima pristojan odnos cene i kvaliteta uvek ima posla“
Poređenja su napravljena i sa drugim evropskim gradovima. Jedan komentar je posebno istakao cene u Italiji i Španiji: „U srcu Milana kafa košta 1 evro, u Barseloni je maksimalno 1,20 evra, ne naplaćuju mleko za makijato jer 1 litar mleka košta maksimalno 0,50 centi. Dakle...“
Najžešće reakcije bile su vezane za percepciju da neki ugostitelji preteruju sa cenama tokom sezone: „Ako stalno lupate o cenama kafe, niko neće sesti, svi će je doneti od kuće. Koliko god da su cene normalne, lupate o tome koliko kafe bacate ujutru, to je vaš posao, ne morate da varate ljude, zato imamo lošu sezonu jer se na ljude samo viče zbog cena.“
U diskusiju je uključeno i poređenje sa računom iz Milana, gde je gost pokazao da je platio 1,30 evra za kapućino i 1,10 evra za običnu kafu.
(Dnevno.hr)
