Naselje je bilo samoodrživo sa sopstvenom školom, crkvom, bolnicom, infrastrukturom i hidroelektranom
Radnici su, pored sigurnog posla, dobijali porodične kuće sa baštama i izuzetne životne uslove za to vreme
Zamislite situaciju u kojoj vam šef ne samo obezbedi posao, već osmisli i čitav svet u kojem ćete živeti – brine o tome gde ćete stanovati i šta će vašoj porodici biti potrebno za ugodan život. Iako bi danas ovakva zamisao zvučala kao neobičan društveni eksperiment, krajem 19. veka jedan italijanski industrijalac ju je pretvorio u stvarnost, stvorivši jednu od najzanimljivijih priča industrijske Evrope.
Od sigurog posla do kuća sa baštama
Priča o ovom "industrijskom gradu", poznatom kao Krespi d'Ada (Crespi d'Adda), počinje 1869. godine u Lombardiji. Tekstilni preduzetnik Kristoforo Benigno Krespi kupio je dolinu između reka Ada i Brembo sa ciljem da izgradi veliku predionicu pamuka, ali i stvori mesto gde će radnici, uz sigurno zaposlenje, imati i kvalitetne uslove za život.
Prekoputa fabrike niklo je pomno uređeno naselje iz kojeg se do radnog mesta stizalo za svega nekoliko minuta. Najveću preobrazbu naselje je doživelo kada je upravljanje preuzeo njegov sin, Silvio Benigno Krespi. On je odlučio da umesto zajedničkih, kolektivnih zgrada započne izgradnju porodičnih kuća okruženih baštama, te je tako svaka radnička porodica dobila sopstveni dom i komad zemlje, što je krajem 19. veka za radničku klasu bila gotovo nezamisliva privilegija.
Samoodrživ ekosistem
Naselje je funkcionisalo kao potpuno samodovoljna zajednica. Porodica Krespi izgradila je školu, crkvu, bolnicu, sportske terene, javnu praonicu, pa čak i monumentalno groblje. Za sebe su, pak, iznad naselja podigli raskošnu vilu nalik srednjovekovnom dvorcu u kojoj su boravili tokom poseta.
Krespi d'Ada bio je ispred svog vremena i po pitanju tehnologije. Zahvaljujući lokalnoj hidroelektrani koja je napajala fabričke mašine, ali i kuće i javne prostore, ovo je postalo jedno od prvih radničkih naselja u Italiji sa modernom električnom rasvetom. Na vrhuncu svog poslovanja, u fabričkim halama je radilo 1.200 mehaničkih tkalačkih razboja, a kompanija je zapošljavala čak do 4.000 radnika.
Kraj jedne ere i prodaja kompleksa
Ipak, ovu radničku idilu prekinule su drastične ekonomske i političke promene. Velika ekonomska kriza 1929. godine, u kombinaciji sa strogom fiskalnom politikom tadašnjeg fašističkog režima, primorala je porodicu Krespi da proda ceo kompleks.
Naselje je nakon toga više puta menjalo vlasnike, a radničke kuće su vremenom prešle u privatno vlasništvo. Proizvodnja pamuka je slabila, sve dok fabrika početkom 2000-ih nije zauvek zatvorila vrata nakon više od 125 godina rada.
Danas je Krespi d'Ada jedno od najočuvanijih industrijskih naselja u Evropi. Njegovu istorijsku i arhitektonsku vrednost prepoznao je i UNESCO, uvrstivši ga 1995. godine na Listu svetske baštine. Smešteno između Milana i Bergama, ovo je i dalje živo naselje u čijim kućama danas stanuju porodice, među kojima su neretko i potomci onih prvih, originalnih fabričkih radnika.
(Blic Biznis/Putni kofer)
