Bishoftu će imati veći kapacitet od Hitroa, Dubaija i Istanbula, a planira se i veliki teretni terminal sa četiri miliona tona robe godišnje, što je posebno važno za Etiopiju bez izlaza na more
Izgradnja zahteva preseljenje oko 15.000 ljudi i suočava se sa finansijskim izazovima, jer je potrebno obezbediti još 8 milijardi dolara investicija
Etiopija je započela izgradnju aerodroma koji bi trebalo da postane najveći avio-čvor u Africi i jedan od najvećih na svetu. Međunarodni aerodrom Bishoftu, vredan oko 12,5 milijardi dolara, u završnoj fazi bi trebalo da može da primi čak 110 miliona putnika godišnje.
Projekat predvodi Ethiopian Airlines, najveći afrički avio-prevoznik, a novi kompleks gradi se četrdesetak kilometara južno od Addis Abebe. Prva faza bi trebalo da bude završena do 2030. godine i imaće kapacitet za 60 miliona putnika godišnje.
Veći kapacitet od Hitroa, Dubaija i Istanbula
Kada bude potpuno izgrađen, Bishoftu bi trebalo da ima četiri piste, mesta za parkiranje 270 aviona i kapacitet za oko 110 miliona putnika godišnje, piše The B1M.
Tako bi prema projektovanom kapacitetu nadmašio neke od najpoznatijih svetskih aerodroma, uključujući londonski Hitrou, Dubai International i Istanbul. Ipak, projektovani kapacitet ne znači automatski da će aerodrom odmah privući toliki broj putnika.
Prema planu, kroz teretni terminal bi trebalo da prolazi do četiri miliona tona robe godišnje, čime bi Bishoftu postao jedno od najvećih svetskih teretnih čvorišta. Za kontinentalnu zemlju bez izlaza na more kao što je Etiopija, avio-prevoz robe ima posebno veliki ekonomski značaj.
Zašto Etiopiji treba novi aerodrom?
Postojeći aerodrom Bole u Addis Abebi približava se granici kapaciteta, a njegovo proširenje je otežano jer je okružen gusto izgrađenim gradskim područjem.
Lokacija kod Bishoftua izabrana je jer nudi znatno više prostora. Kompleks će zauzimati oko 35 kvadratnih kilometara, skoro tri puta veću površinu od Heathrowa.
Novi aerodrom se nalazi i oko 400 metara niže od Addis Abebe. Ređi vazduh na velikim nadmorskim visinama smanjuje uzgon i snagu motora, zbog čega avioni pri poletanju mogu potrošiti više goriva ili poneti manje tereta. Niži položaj Bishoftua bi trebalo da omogući veću nosivost i ekonomičnije duge letove.
Inspirisan Velikom rasednom dolinom
Projekat aerodroma potpisuje studio Zaha Hadid Architects. Terminal će imati centralnu osu koja se grana prema izlazima za avione, a arhitekte navode da je oblik inspirisan Velikom rasednom dolinom, koja prolazi kroz Etiopiju u blizini Bishoftua.
Prvi terminal će imati oko 660.000 kvadratnih metara. Pored putničkih i teretnih sadržaja, planirani su hoteli, kancelarije, prodavnice i drugi objekti, pa bi kompleks trebalo da funkcioniše kao svojevrsni „aerodromski grad“.
Projekat uključuje prirodnu ventilaciju, zaštitu od sunca, korišćenje lokalnih ili recikliranih građevinskih materijala i sisteme za prikupljanje i ponovnu upotrebu kišnice. Terminal bi trebalo da zadovolji standard za sertifikat održive gradnje LEED Gold.
Većina putnika bi trebalo samo da preseda
Etiopija želi da primeni model koji su uspešno razvili Dubai, Doha i Istanbul: da iskoristi povoljan geografski položaj za povezivanje Afrike sa Evropom, Bliskim istokom, Azijom i Amerikom.
Procene su da bi do 80 odsto putnika na Bishoftuu moglo biti u tranzitu, odnosno da ne bi ni izlazili iz aerodroma, već bi tu presedali na drugi let.
Ethiopian Airlines već ima razgranatu mrežu afričkih i međunarodnih linija, pa bi mu novi aerodrom omogućio snažno širenje flote i broja destinacija. Centar Addis Abebe, postojeći aerodrom Bole i Bishoftu trebalo bi da povezuje nova železnička pruga duga oko 38 kilometara.
Nedostaje još osam milijardi dolara
Izgradnju i razvoj projekta prati veliki finansijski izazov. Ethiopian Airlines bi trebalo da obezbedi oko 4,5 milijardi dolara, dok se za preostali iznos još vode razgovori sa međunarodnim partnerima.
Afrička razvojna banka je pristala da obezbedi zajam od 500 miliona dolara i da učestvuje u prikupljanju ostatka potrebnog kapitala. Ipak, zatvaranje finansijske konstrukcije za projekat ovih razmera biće jedan od njegovih najvećih izazova.
Hiljade ljudi moraju da napuste svoje domove
Projekat ima i značajnu društvenu cenu. Prema podacima koje prenosi The B1M, zbog izgradnje bi trebalo da se preseli oko 15.000 stanovnika, uključujući veliki broj poljoprivrednika.
Ethiopian Airlines navodi da su za deo raseljenih izgrađene nove kuće, ali neki stanovnici tvrde da nisu dobili odgovarajuću naknadu ni dovoljnu pomoć pri preseljenju.
Pored pitanja finansiranja i preseljenja stanovništva, ostaje otvoreno i da li Etiopija može privući dovoljno putnika da opravda ogroman kapacitet. Bishoftu će morati da se takmiči sa već etabliranim čvorištima u Dubaiju, Dohi, Istanbulu i Kairu.
Opklada na budućnost afričkog avio-saobraćaja
Afrika trenutno nema jedno dominantno čvorište uporedivo sa najvećim aerodromima drugih kontinenata. Istovremeno je samo manji deo gradova unutar Afrike povezan direktnim letovima, zbog čega putnici često moraju da presedaju van kontinenta.
Etiopija računa na snažan rast broja stanovnika, turizma, trgovine i avio-saobraćaja. Novi aerodrom bi trebalo da podrži i Afričku kontinentalnu zonu slobodne trgovine i olakša putovanja i transport robe između više od 50 država.
(Izvor: Tportal)
