Politička stabilnost nakon reizbora predsednika Irfana Alija i uklanjanja venecuelanske pretnje omogućila je nastavak istraživanja i razvoja novih naftnih projekata
Međunarodni monetarni fond upozorava na potrebu disciplinovane javne potrošnje, dok domaći eksperti smatraju da bi Gvajana trebalo da štedi naftne profite
Rakete i dronovi deluju veoma daleko od Gvajane. Ova tropska zemlja sa manje od milion stanovnika nalazi se na severoistoku Južne Amerike. Ali sa izvozom nafte koji raste brže nego bilo gde u svetu, Gvajana ostvaruje ogromne profite od haosa u Ormuskom moreuzu, piše "Ekonomist".
Od početka proizvodnje na nedavno otkrivenim priobalnim naftnim poljima 2019. godine, njena ekonomija se učetvorostručila, što je najbrži rast na globalnom nivou. To se dogodilo uprkos mirnim cenama nafte, koje su 2025. u proseku iznosile 69 dolara po barelu. Danas se cene kreću oko 100 dolara po barelu.
Visoke cene nafte su samo najnoviji u nizu povoljnih događaja za Gvajanu. U septembru je centristički predsednik Irfan Ali ponovo izabran na izborima, čime je umirio investitore zabrinute zbog jačanja krajnje desnice. Dva meseca kasnije predstavio je ovu državu kao lidera u klimatskim politikama na konferenciji COP30 u Belemu u Brazilu, uz nejasno obećanje da će svoju naftu potrošiti na prilagođavanje klimatskim promenama.
Zatim su u januaru američki vojnici, po nalogu američkog lidera Donalda Trampa, izvršili invaziju na Venecuelu i uhapsili tamošnjeg predsednika Nikola Madura. Nakon što je, kako piše "Ekonomist", agresivno preuzeo deo teritorije Gvajane, Madurov odlazak omogućio je nastavak istraživanja u ranije zabranjenim delovima bloka Stabruk, ogromnog nalazišta 200 kilometara u Atlantiku iz kojeg Gvajana crpi svoje ugljovodonike (organska jedinjenja koja se nalaze u sirovoj nafti i prirodnom gasu).
- Neočekivani prihod već pristiže - rekao je Rafael Trotman, bivši ministar za prirodne resurse.
Vrtoglav rast prihoda od nafte
Prema jednoj proceni, prihodi su porasli sa oko 370 miliona pre rata u Iranu na 623 miliona dolara nedeljno. U želji da iskoriste trenutak, operateri bloka Stabruk - konzorcijum predvođen "Ekson mobajlom", američkom naftnom kompanijom - žele da povećaju proizvodnju za 2,5 odsto na 940.000 barela dnevno.
Ako u tome uspeju, i ako cene ostanu iznad 100 dolara po barelu u 2026, naftna polja će ove godine doneti Gvajani 33 milijarde dolara prihoda. Treba uzeti u obzir i to da dve trećine gvajanske nafte ide u Evropu, koja plaća visoke premije za energente. Kada se doda i skromnih 10 dolara po barelu iznad tržišne cene, "ratni bonus" Gvajane prelazi 90 odsto.
Tu se ne završava priča, piše "Ekonomist". Vlada trenutno dobija samo 14,5 odsto vrednosti svakog barela, dok konzorcijum uzima ostatak. Međutim, rast cena izazvan sukobom znači da će istorijski troškovi kompanija biti otplaćeni do kraja 2026. godine, godinu ranije nego što se očekivalo, kada će se povećati i vladin udeo. Ako naftne kompanije ne prošire dalje proizvodnju, Gvajana bi počela da dobija 52 odsto prihoda. Podstaknuti poremećajem u snabdevanju, oni planiraju dodatna istraživanja i razvoj o trošku vlade. To će kratkoročno ograničiti prihode, ali bi u budućnosti moglo doneti veće zarade.
Prihodi od nafte i ranije činili tri četvrtine BDP-a
Velike kompanije brzo reaguju. Svaki od četiri postojeća projekta konzorcijuma pokreće po jedan plutajući rezervoar za skladištenje i preradu, tzv. FPSO, vredan 2 milijarde dolara. "Ekson mobajl" pokušava da ubrza dolazak petog FPSO-a, koji bi trebalo da počne proizvodnju u narednim mesecima, godinu dana ranije od prvobitnog plana. Šesti FPSO je u izgradnji, a sedmi se ubrzano priprema, sa ciljem da uđe u proizvodnju 2028. godine, takođe godinu ranije. U martu je kompanija podnela planove za osmi projekat, prvi u Gvajani koji bi proizvodio prirodni gas, i najavila da će u roku od godinu dana podneti i zahtev za deveti.
Čak i pre rata, vlada je očekivala rekordne prihode od nafte od 2,8 milijardi dolara ove godine. Prihodi od fosilnih goriva činili su oko polovinu državnog budžeta 2025. godine, približno kao u Azerbejdžanu, dok je proizvodnja nafte činila tri četvrtine BDP-a, što je veći udeo nego u Libiji.
- Ovaj cenovni šok dodatno će produbiti tu zavisnost - smatra Radika Bansal iz konsultantske kuće "Rajstad enerdži".
Dok profiti od nafte rastu, povećani troškovi energije pogađaju druge sektore. Vlada je odgovorila ukidanjem akcize na gorivo i oslanjanjem na državnog distributera "GuyOil" da ograniči rast cena. Ipak, privatni operateri su podizali cene, što je navelo Alija da apeluje na "ekonomski patriotizam".
Paradoks izobilja
Ovo budi strah od "prokletstva resursa" (ili kako se drugačije naziva paradoks izobilja), fenomena u kome procvat izvoza sirovina šteti ostatku ekonomije. Političari u Gvajani su toga svesni i pokušavaju da ublaže posledice. Veliki deo ključne infrastrukture je već u izgradnji, uključujući auto-put ka Brazilu, ili završen, poput ogromnog mosta preko reke Demerara. I pored ogromnih ulaganja u puteve, škole i bolnice, vlada je, za sada, uspela da drži pod kontrolom osnovnu inflaciju i fiskalni deficit, stoji u prošlogodišnjem izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
Ipak, postoje jasni problemi:
- Troškovi hrane i stanovanja porasli su za 75 odsto od 2021. godine
- Naftna industrija odvlači najkvalifikovaniju radnu snagu
- Odnosi vlade sa medijima postaju napeti
- Poplava naftnog novca podstakla je rasipanje, ako ne i klijentelizam
Takođe, sve je više kritika da koristi od naftnog buma ne dopiru do šireg stanovništva. Prema podacima Međuameričke razvojne banke, oko 58 posto od približno 800.000 stanovnika živi u siromaštvu, s manje od 6,85 dolara dnevno, dok 32 posto živi u krajnjem siromaštvu, s manje od 3,65 dolara dnevno.
Vodeći projekat dovođenja prirodnog gasa na kopno radi proizvodnje struje - koja bi zamenila prljave termoelektrane na naftu - godinama kasni i šest puta je prekoračio budžet, delom zbog odluke da se postavi u područje koje politički podržava vladu, ali ima nepovoljne geološke uslove. "Ekson mobajl" je odbio da izgradi drugi naftovod u tom, takođe politički "prijateljskom" području, dok ne bude dovoljno potražnje.
Vinston Džordan, bivši ministar finansija, smatra da bi suvereni fond Gvajane trebalo da spase trenutni neočekivani prihod i još mnogo toga. To bi pomoglo da se obuzda javna potrošnja. Ali kako visoke cene nafte počinju da se odražavaju na državne prihode, iskušenje da se novac rasipa biće snažno. Za dobro Gvajane, predsednik Irfan Ali i njegovi saveznici moraju tome da se odupru, zaključuje "Ekonomist".
(The Economist)
