Ogledalo bi odbijalo sunčevu svetlost i osvetljavalo kružno područje prečnika oko pet kilometara na površini Zemlje
Kompanija se nada da će do kraja 2028. lansirati 1.000 većih satelita, a do 2030. još 5.000 njih
Američka vlada odobrila je planove startap kompanije za testiranje satelita sa ogledalom prečnika skoro 20 metara, koji bi posle zalaska sunca odbijao njegovu svetlost nazad ka Zemlji. Kompanija tvrdi da bi njihov projekt mogao da napaja solarne elektrane, obezbedi osvetljenje za spasilačke ekipe i osvetli gradske ulice.
U dozvoli izdatoj u četvrtak, Federalna komisija za komunikacije odobrila je kompaniji “Reflekt Orbital” iz Hotorna u Kaliforniji da lansira svoj satelit “Erendil-1” u nisku Zemljinu orbitu.
Kompanija planira da satelit pošalje u svemir ove godine, dok dugoročno gledano želi da postavi čak 50.000 velikih ogledala u orbitu.
"Izgubićemo noćno nebo"
Do odobrenja je došlo uprkos brojnim protivljenjima astronoma, stručnjaka za divlje životinje i drugih, koji upozoravaju da bi svetlost sa ovih ogledala mogla da ometa pilote aviona, ozbiljno ugrozi astronomska posmatranja i poremeti cirkadijalne ritmove - cikluse smenjivanja svetlosti i tame koji pomažu ljudima, životinjama i biljkama da znaju kada treba da se bude i spava, cveta ili migrira, piše “Njujork tajms”.
- Užasava me pomisao da jedna zemlja može da promeni noćno nebo za sve ljude na svetu. Meni je pristup tamnom nebu za moja istraživanja. Ako budu postojala ogromna ogledala koja sijaju prema Zemlji, izgubićemo tu mogućnost - rekla je listu Samanta Louler, astronom Univerziteta Regina u Kanadi.
U pismu upućenom Federalnoj komisiji za komunikacije (FCC) prošlog meseca, Američko astronomsko društvo navelo je da se ovaj projekat “ne može smatrati radom u javnom interesu” .
“Jasno je da će aktivnosti koje predlaže kompanija Reflekt Orbital imati uticaj na životnu okolinu Zemlje, uključujući ljudsko zdravlje, poljoprivredu i divlje životinje, pored uticaja na astronomiju”, navela je Runi Dalal, direktorka za javnu politiku tog društva.
Kako bi ovo funkcionisalo?
Približno veličine malog frižidera, prvi prototip “Reflekt Orbitala” - koji bi se nakon lansiranja nalazio na visini od oko 640 km - raširio bi četvrtasto ogledalo široko oko 18 metara.
Ogledalo bi odbijalo sunčevu svetlost i osvetljavalo kružno područje prečnika oko pet kilometara na površini Zemlje.
Kompanija se nada da će do kraja 2028. lansirati 1.000 većih satelita, a do 2030. još 5.000 njih.
Najveća ogledala trebalo bi da budu široka skoro 55m i da odbijaju količinu svetlosti jednaku sjaju oko 100 punih meseca.
"Odobren je samo jedan satelit"
FCC je, međutim, naglasio da odobrava samo “jedan demonstracioni satelit” kojim bi se testirala tehnologija koja bi mogla da unapredi američko vođstvo u svemiru.
Opšti stav federalne vlade jeste da aktivnosti u svemiru ne podležu propisima o zaštiti životne okoline niti procedurama njihove procene, jer se oni primenjuju samo na aktivnosti na Zemlji.
“Čak i kad bi komisija imala ovlašćenje da preispituje i postavlja uslove za ove operacije (koje nema), malo je verovatno da bi došlo do ovih štetnih posledica”, saopštila je FCC.
Ben Novak, suosnivač i izvršni direktor “Reflekt Orbitala”, rekao je u saopštenju da je “zahvalan FCC-u što je prepoznao značaj testiranja novih tehnologija u svemiru”. On je istakao da ova dozvola predstavlja “prvi korak ka rigoroznom testiranju efikasnosti naše tehnologije i zaštitnih mera”.
“Uzbuđeni smo što ćemo pokazati kako naša tehnologija funkcioniše i predstaviti svetu transformativnu, čistu tehnologiju koja mu je hitno potrebna”, naveo je on.
Koliko bi koštale ovakve usluge?
Kako piše “Njujork tajms”, Novak je u martu rekao da bi kompanija naplaćivala oko 5.000 dolara po satu za svetlost jednog ogledala, ukoliko bi korisnik potpisao godišnji ugovor za najmanje 1.000 sati osvetljenja.
Osvetljavanje za jednokratne događaje i vanredne situacije, koje bi moglo da zahteva veći broj satelita i složeniju koordinaciju, bilo bi skuplje. Kada je reč o solarnim elektranama, on zamišlja model u kojem bi se prihod delio od dodatne električne energije proizvedene zahvaljujući produženom periodu osvetljenja.
Novak je rekao da bi njihovi sateliti mogli da budu sredstvo za smanjenje sagorevanja fosilnih goriva i time usporavanje klimatskih promena. Kompanija navodi da bi satelit mogao da ubrza građevinske radove, omogućavajući ekipama da bezbednije rade tokom noći, dok bi poljoprivrednici mogli da proizvode više hrane po hektaru.
Nije prvi put da je neko došao na ovu ideju
Ovo nije prvi put da je neko došao na ideju da se Sunčeva svetlost pomoću ogledala usmeri ka Zemlji tokom noći.
Davne 1993. je jedan ruski satelit sa ogledalom širokim oko 24m nakratko odbio uzak snop Sunčeve svetlosti ka Zemlji, u okviru eksperimenta čiji je cilj bio produžavanje dnevne svetlosti u arktičkom delu Sibira. Međutim, Rusi su odustali od projekta manje od deceniju kasnije, nakon što je naredni probni let bio neuspešan.
