Pravna saga oko Le Pen završena je smanjenjem zabrane kandidovanja, ali ona planira žalbu kako bi izbegla nošenje elektronske nanogice tokom kampanje
Istraživanja pokazuju da je Le Pen snažna kandidatkinja, ali birači je doživljavaju kontroverzno, dok se sve više oslanja na mlađeg saradnika Žordana Bardelu
Višemesečna pravna saga koja je pretila da uništi predsedničke ambicije Marin Le Pen, liderke poslaničke grupe francuskog Nacionalnog okupljanja (RN), završila se velikim preokretom koji će joj omogućiti da se četvrti put kandiduje za Jelisejsku palatu.
Le Pen je juče osuđena na godinu dana kućnog pritvora, ali joj je zabrana kandidovanja sa prvobitnih pet godina smanjena na svega 15 meseci, računajući od marta 2025. godine, čime joj je omogućeno da učestvuje na predsedničkim izborima u Francuskoj. Ipak, ona je najavila da će slučaj izneti pred najvišu francusku sudsku instancu, Kasacioni sud, kako bi osporila presudu i izbegla nošenje elektronske nanogice tokom kampanje.
- Francuzi će presuditi - rekla je dok je objavljivala svoju kandidaturu za predsedničke izbore 2027. godine, obećavajući da će blisko sarađivati sa Žordanom Bardelom, za kojeg je rekla da će biti premijer ako pobedi.
Ovo su četiri ključna pitanja koja se nameću nakon političkog povratka Le Pen i uoči njene predsedničke kampanje.
1. Koji su sledeći pravni koraci?
Jedan od najvećih izazova za Le Pen biće da izbegne kampanju pod ograničenjima koja joj je odredio sud.
Kada se odluka ospori pred Kasacionim sudom, presuda se u načelu suspenduje. Zbog toga bi Le Pen žalbom na presudu od utorka mogla da ispuni obećanje da neće voditi kampanju sa elektronskom nanogicom, piše briselski "Politiko".
Ipak, postoji jedna prepreka: predsednik najvišeg suda već je rekao da će sudije učiniti sve da donesu odluku pre predsedničkih izbora. Ako izgubi i tu poslednju žalbu, mogla bi da bude primorana da nosi nanogicu u završnici kampanje. Le Pen bi tada morala da pokuša da izbori blaže uslove kućnog pritvora. Na primer da se tokom dana posveti kampanji, a da uveče mora da bude kod kuće.
2. Koliko je sada snažna kao kandidatkinja?
Kao kandidatkinja, Le Pen je u dobroj poziciji. Istraživanje francuskog instituta Ifop sprovedeno prošlog meseca pokazalo je da bi u prvom krugu izbora osvojila prvo mesto sa 32 odsto glasova. Njen tridesetogodišnji štićenik Bardela, koji bi se kandidovao da je njoj to bilo zabranjeno, ima još nešto bolji rejting - u prvom krugu bi osvojio 36 odsto glasova.
- Marin Le Pen ima ogromnu prepoznatljivost, ali mora da uveri birače u vezi sa nekim pitanjima - rekao je visoki funkcioner Nacionalnog okupljanja, koji je tražio anonimnost.
Jedna od ključnih razlika između njih dvoje jeste način na koji ih birači doživljavaju.
Dok je Le Pen političarka sa karijerom dugom četiri decenije i tri predsedničke kandidature iza sebe, njeno prezime i dalje odbija deo biračkog tela, posebno starije generacije koje nisu zaboravile antisemitske i rasističke izjave njenog oca Žan-Mari Le Pena. Zatim, njeno ranije obećanje da će Francuska napustiti Evropsku uniju (EU), iako je odavno odustala od toga, kao i percepcija da je slaba kad je reč o ekonomskim pitanjima, istorijski su odbijali birače desnice okrenute slobodnom tržištu - upravo one koje je Bardela pokušavao da privuče pre presude. Ta grupa birača mogla bi da bude presudna za pobedu 2027.
Za Nacionalno okupljanje, osvajanje apsolutne većine potrebne za pobedu u drugom krugu moglo bi da zavisi od pridobijanja delova biračkog tela poput desnog centra, a upravo zato joj je potreban Bardela.
Kada je reč o Briselu, Bardela bi bio "nužno zlo" - pragmatičniji je i ima manje ideološki nastrojen pristup prema poslovima EU. Međutim, favorizovanje Bardele naspram Le Pen je veoma oprezno. Le Pen takođe prate optužbe da je lojalna ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, dok je Bardela manje opterećen geopolitičkim prtljagom, ali bi njegova mladost i malo iskustvo mogli da budu mane.
3. Može li Bardela da se pobuni?
Bardelina prednost u anketama navela je neke da se zapitaju da li bi mladi lider mogao da izvede svojevrsni puč protiv svoje političke mentorke. To deluje malo verovatno. Čak i najverniji ljudi Le Pen, koji su kritikovali Bardeline poteze po ključnim pitanjima, poput reforme penzionog sistema, priznaju mu zasluge za lojalnost. Osim toga, verovatno ne bi imao dovoljno ljudi iza sebe za takav potez.
Iako Bardela vodi stranačke operacije i lice je Nacionalnog okupljanja u Briselu, ključne pozicije u stranci i u Nacionalnoj skupštini drže ljudi odani Le Pen. Ona tamo predvodi poslaničku grupu od 122 poslanika krajnje desnice.
4. Kako će se njena politika odraziti na Evropu i ekonomiju?
Marin Le Pen je možda promenila stav o istorijskoj vezanosti svoje stranke za izlazak iz evrozone, ali i dalje ostaje čvrsta evroskeptičarka koja zagovara konfrontacioni pristup prema Evropskoj komisiji.
Ona deli Bardelinu želju za značajnim smanjenjem francuskog doprinosa budžetu EU, a njih dvoje se takođe protive politici EU prema migracijama. Le Pen je rekla da bi, ukoliko postane predsednica, pokušala da promeni Ustav Francuske kako bi se u njemu utvrdila nadređenost francuskog prava u odnosu na evropsko i tako drastično ograničila imigracija. To bi je verovatno dovelo u sukob sa francuskim Ustavnim savetom i institucijama EU.
Kada je reč o ekonomiji, Le Pen zagovara snažniju ulogu države i intervencionističku politiku radi zaštite domaće industrije. Redovno kritikuje sporazume o slobodnoj trgovini tvrdeći da se njima žrtvuju francuski interesi.
Takođe se zalaže za poništavanje ključne reforme penzionog sistema aktuelnog predsednika Emanuela Makrona i vraćanje starosne granice za odlazak u penziju sa 64 na 62 godine. Upravo to pitanje dugo je bilo u središtu problema koji je stranka imala sa kredibilitetom u poslovnim krugovima, gde mnogi smatraju da je njen ekonomski program nerealan.
Očekuje se da će Nacionalno okupljanje svoj program predstaviti na jesen, što ostavlja prostor za dodatna usklađivanja. Ipak, kao predsednička kandidatkinja, poslednju reč o pitanjima koja će oblikovati njenu kampanju imaće upravo Le Pen.
