(VIDEO) NAJBOLJI RUSKI AVIONI NE MOGU DA ODBRANE RAFINERIJU? Procureo novi snimak: Ogromno poniženje za Putina

Četiri godine i četiri meseca otkako je započela potpunu invaziju na Ukrajinu, Rusija se nalazi u možda najozbiljnijim problemima od početka rata. Njihove snage nastavljaju da ostvaruju minimalan napredak na bojnom polju, ali uz veoma visoku cenu. Prema procenama Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS ), Rusi su od 24. februara 2022. izgubili 1,4 miliona ljudi, od kojih je oko 450.000 mrtvih. Što je još gore po Kremlj, tempo gubitaka se povećava i čini se da Rusi sada gube više ljudi svakog meseca nego što regrutuju, u odnosu od oko 30.000 prema 27.000.

Ove brojke se ne mogu nezavisno proveriti, ali odgovaraju procenama koje evropske obaveštajne službe objavljuju svakih nekoliko meseci. Indikativno je da je ruska Meduza već navela 230.624 mrtvih ruskih vojnika, što je konzervativnija, minimalno potvrđena brojka.

Još jedan problem za Ruse su napadi dronova srednjeg dometa koji deluju između 50 i 200 kilometara duboko u okupiranoj teritoriji Ukrajine (neki kažu 300 kilometara). Oni su posebno razorni za logistiku ruskih snaga, a najveći problem su izazvale Moskvi na Krimu. Naime, zbog kombinacije napada na pomorski saobraćaj, nemogućnosti korišćenja Kerčkog mosta za transport goriva i oružja (zbog straha od napada), a sada i blokiranja rute kroz južnu Ukrajinu, Krim se praktično našao odsečen i ima velike probleme sa snabdevanjem gorivom.

Štrajkovi u rafinerijama

Međutim, najvidljiviji udari svetskoj javnosti su oni na teritoriji Rusije, koji sada mogu dostići oko 2.500 kilometara od granice. U slučaju operacije „Paučina“, kojom su napadnuti ruski strateški bombarderi i drugi avioni, takođe je bilo 3.000 kilometara, ali dronovima koji su delovali iz Rusije. Napadi o kojima ovde govorimo su oni koje izvode kamikaze dronovi, a sve više krstareće rakete, na energetske, vojno-industrijske i industrijske objekte širom zemlje. U 2026. godini oni se izvode gotovo svakodnevno, i više nije retkost da u nekim od njih učestvuje više od 400 dronova.

Prema nekim procenama, ovi udari su „smanjili“ kapacitet ruskih rafinerija za najmanje 20 odsto do kraja juna, a prema ukrajinskim tvrdnjama, za čak 43 odsto. Konzervativniji proračuni takođe navode da Rusija zbog toga gubi nekoliko stotina miliona evra mesečno, a Oružane snage Ukrajine procenjuju ukupnu štetu nastalu takvim napadima od avgusta 2025. do danas na 13,5 milijardi dolara. Međutim, ovo se ne može nezavisno proveriti.

Zbog veličine zemlje, Rusija nije u mogućnosti da brani sve važne objekte, jer nema dovoljno sistema protivvazdušne odbrane za to. Čak ni gradovi oko kojih su formirani najjači „omotači“ protivvazdušne odbrane, poput Moskve i Sankt Peterburga, nisu izuzeti.

S obzirom na trenutni tok inovacija i kopiranja inovacija u ratu, za očekivati je da će ruske snage u bliskoj budućnosti usvojiti neke od odbrambenih metoda protiv napada dronova koje Ukrajina koristi već duže vreme, od efikasnijih sistema upozoravanja do upotrebe dronova presretača u velikom broju.

Su-57 u vazduhu

Međutim, do tada se koriste sve raspoložive snage, što je pokazao i nedavni primer tokom ukrajinskog napada na rafineriju u Omsku, inače najveću u Rusiji. Taj objekat godišnje prerađuje između 21 i 22 miliona tona sirove nafte, što je 8 odsto količine nafte koja se prerađuje u celoj Rusiji. Ukrajinci su 6. jula dronovima napali rafineriju u Omsku, a napad je bio toliko ozbiljan da je tamo proizvodnja obustavljena.

Posebno je zanimljivo da su Rusi branili rafineriju svojim borbenim avionima pete generacije, Suhojem Su-57, sudeći po snimcima objavljenim na Telegram kanalima.

Veruje se da ovi radari mogu da prate oko 60 ciljeva i aktivno vode rakete ka 16 od njih, nedavno nam je rekao naš penzionisani vojni pilot Ivica Ivandić u podkastu Prva linija . Ova karakteristika Su-57 ih zapravo čini veoma pogodnim za praćenje i obaranje dronova, ali su ograničeni brojem raketa sa kojima mogu da rade.

Pre nedelju dana, na društvenim mrežama se pojavila fotografija Su-57 u takozvanoj konfiguraciji protiv dronova, naoružanog sa dve ili četiri rakete vazduh-vazduh kratkog dometa R-73 (ili njene nove varijante R-74), a takođe koristi i novi „pod“, odnosno kontejner ispod levog motora, čija namena još nije poznata. Tomas Njudik sa specijalizovanog vojnog portala The War Zone smatra da je verovatno reč o elektrooptičkom sistemu 101KS-N, koji se može koristiti i za borbu protiv dronova i krstarećih raketa.

Nema ih dovoljno

Zašto je ovo značajno? Prvo, Su-57 je prvenstveno korišćen tokom rata za napadanje ciljeva u Ukrajini raketama vazduh-zemlja (ili antiradarskim raketama), a navodno je u nekoliko navrata oborio ukrajinske borbene avione raketama dugog dometa R-37M. U poslednje dve godine, Rusi su ga takođe koristili kao platformu za dopunjavanje radarske slike iznad ukrajinske teritorije, zahvaljujući moćnom radaru i senzorima.

U ovoj novoj ulozi borbenog letelice sa dronom, Su-57 gubi deo svojih mogućnosti za suzbijanje radara jer ima rakete R-73 na donjim krilima, ali to za njih nije problem iznad ruske teritorije (za sada). Veći problem je što je protiv nekoliko desetina ili stotina dronova potreban veći broj letelica koje mogu da nose veći broj raketa. Recimo da Su-57 može da nosi ukupno 6 ili 8 raketa kratkog dometa (možda malo više, u zavisnosti od toga koliko ih stane na donja krila), što znači da može da obori samo deo ciljeva. Možda će u budućnosti Rusi razviti pandan američkim raketama veoma kratkog dometa APKWS, koje su laserski vođene, jeftine (oko 22.000 dolara po komadu) i mogu se nositi u kapsulama koje sadrže 8 njih. Do tada su osuđeni na ređa i skuplja rešenja.

Drugo, Rusi jednostavno nemaju dovoljno ovih aviona - prema optimističnim procenama, do sada ih je proizvedeno oko 50 (ako računamo prototipove), što znači da je njihova dostupnost, s obzirom na broj uloga koje obavljaju, ograničena.

Konačno, ovo se videlo i tokom napada na Omsk. Su-57 su leteli iznad grada, verovatno oborivši neke od ciljeva (neki tvrde samo jedan dron), ali je rafinerija ipak pogođena i privremeno zatvorena.

(Jutarnji list)