ECB više neće unapred signalizirati tržištima svoje buduće poteze, već će svaki postupak zavisiti od aktuelnih ekonomskih podataka i geopolitičkih rizika
Evrozona je sada otpornija zahvaljujući strožem nadzoru bankarskog sektora, zajedničkim finansijskim mehanizmima i smanjenju energetske zavisnosti
Evropska centralna banka želi da zatvori poglavlje vanrednih mera koje su obeležile poslednju deceniju. Predsednica ECB-a Kristin Lagard rekla je da se monetarna politika vraća svojim osnovnim instrumentima, ali sa jednom važnom razlikom - svet je danas znatno nepredvidiviji nego pre finansijske krize, pandemije i rata u Ukrajini.
Na godišnjem sastanku centralnih bankara u Sintri, u Portugalu, istakla je da kamatne stope ponovo postaju glavni instrument monetarne politike, dok će se vanredne mere koristiti samo kada okolnosti to zaista zahtevaju.
„Monetarna politika se vraća osnovnim alatima. Međutim, to ne znači da se istovremeno vraćamo istoj idealizovanoj prošlosti“.
Kraj ere nekonvencionalnih mera?
U proteklih trinaest godina, ECB je koristila instrumente koji su pre globalne finansijske krize bili gotovo nezamislivi. Kupovala je državne obveznice u velikim razmerama, odobravala višegodišnje povoljne kredite bankama i unapred signalizirala tržištima budući pravac monetarne politike.
Takve mere bile su odgovor na dužničku krizu evrozone, pandemiju i energetski šok izazvan ruskom invazijom na Ukrajinu.
Frankfurt danas želi da pošalje drugačiju poruku – monetarna politika ponovo može u najvećoj meri da se oslanja na kamatne stope, a ne na programe za vanredne situacije.
Otpornija evrozona, ali ne i mirnije tržište
Lagard smatra da je evrozona danas bolje pripremljena nego pre deset godina. Bankarski sistem je pod strožim nadzorom, uspostavljeni su zajednički mehanizmi finansijske zaštite poput Evropskog stabilizacionog mehanizma, a energetska tranzicija postepeno smanjuje zavisnost Evrope od fosilnih goriva.
Prema njenim rečima, to omogućava ECB-u da se ponovo fokusira na svoj glavni cilj – stabilnost cena.
Međutim, otpornija ekonomija ne znači predvidljivije okruženje.
Carine, ratovi i nafta menjaju pravila igre
Najveći izazov za centralne banke više nije samo inflacija ili ekonomski rast, već brzina kojom se menjaju globalni uslovi.
Lagard je kao primer navela američke carine. Ekonomski modeli su očekivali da će evro oslabiti u odnosu na dolar, ali se dogodilo suprotno jer su investitori promenili svoju procenu rizika povezanih sa američkom imovinom.
Slična je situacija i na energetskom tržištu. Sukob na Bliskom istoku pokazao je da cena nafte može da skoči na 120 dolara po barelu za samo nekoliko meseci, a zatim da se vrati na oko 70 dolara. Takve oscilacije direktno utiču na inflaciju i otežavaju donošenje odluka o kamatnim stopama.
Šta nova strategija ECB znači za tržišta?
Najvažnija poruka iz Sintre nije novi nivo kamatnih stopa, već promena načina na koji ECB želi da sprovodi monetarnu politiku.
Banka više ne želi da unapred daje jasne signale tržištima o budućim potezima. Umesto toga, svaka odluka će zavisiti od novih ekonomskih podataka, inflacije, tržišta rada i razvoja geopolitičkih rizika.
Za kompanije to znači da će planiranje troškova finansiranja postati zahtevnije. Investitori će, s druge strane, morati da obrate više pažnje na makroekonomske indikatore, umesto da očekuju unapred određeni put monetarne politike.
Poruka iz Frankfurta je stoga jasna - era automatskih očekivanja se završava. U svetu sve češćih geopolitičkih i ekonomskih šokova, fleksibilnost postaje jednako važan alat kao i same kamatne stope.
