Zlato je prvi put posle decenija preteklo američke državne obveznice kao glavna rezervna imovina centralnih banaka, sa udelom od 27% u globalnim rezervam
Pored centralnih banaka, i digitalni finansijski igrači i investitori masovno ulažu u zlato kao deo pripreme za svet pojačanih geopolitičkih tenzija i fragmentacije finansijskog sistema
Kada je nakon izbijanja rata na Bliskom istoku Centralna banka Turske prodala ili plasirala oko 130 tona zlata kako bi odbranila nacionalnu vrednost i ublažila ekonomske posledice energetskog šoka, mnogi su taj potez posmatrali kao izolovani slučaj. Evropska centralna banka (ECB) sada tvrdi da se ne radi o izuzecima, već o strukturnoj promeni koja utiče na svetski monetarni sistem.
U najnovijem izveštaju o međunarodnoj ulozi evra, ECB pokazuje da zlato za centralne banke više nije samo pasivna rezerva skladištena u trezorima. Ono se ponovo koristi kao strateško oružje u vremenima ratova, sankcija, valutnih kriza i geopolitičkih sukoba.
Troškovi uvoza energije
„Geopolitičke tenzije nastavljaju da podstiču snažnu potražnju centralnih banaka za zlatom“, istakla je predsednica ECB Kristin Lagard, dodajući da „kretanja u globalnom geopolitičkom okruženju podvlače važnost jačanja međunarodne uloge evra“.
Ova procena dolazi gotovo istovremeno sa istraživanjem Svetskog saveta za zlato, koje je pokazalo da skoro svaka druga centralna banka planira da poveća svoje zlatne rezerve tokom naredne godine. ECB sada odgovara na pitanje koje se postavlja: šta se zapravo krije iza često ponavljane fraze o „geopolitičkim rizicima“?
Odgovor vodi do 2022. godine i zamrzavanja velikog dela ruskih deviznih rezervi nakon invazije na Ukrajinu. Ovaj događaj je promenio način na koji mnoge zemlje gledaju na međunarodne rezerve. Zlato, za razliku od deviznih rezervi koje se čuvaju u inostranstvu, ne može jednostavno biti blokirano političkom odlukom druge zemlje.
Stoga nije slučajno što su među najvećim kupcima zemlje koje veruju da bi se jednog dana mogle naći pod pritiskom sankcija ili geopolitičkih sukoba. Od početka ruske invazije na Ukrajinu, Kina je povećala svoje rezerve za više od 350 tona, Poljska za oko 320 tona, Turska za oko 220 tona, a Indija za oko 130 tona. Poljska, Kazahstan, Brazil, Kina i Turska bile su među najvećim kupcima prošle godine.
Ali ono što je još zanimljivije jeste kako se zlatne rezerve koriste kada kriza već izbije. Nakon izbijanja rata na Bliskom istoku, turska centralna banka je prodala ili plasirala oko 130 tona zlata - jedan od najvećih padova rezervi poslednjih godina - kako bi odbranila svoju valutu, ublažila rastuće troškove uvoza energije i upravljala ekonomskim posledicama sukoba.
„U 2026. godini, pored Turske, Rusija je takođe poznati prodavac - navodno da bi finansirala svoj rat u Ukrajini“, objavila je ECB.
Stepen u kojem je zlato poraslo na značaju možda najbolje ilustruje činjenica koja je uglavnom prošla nezapaženo. Krajem 2025. godine, zlato je prvi put u poslednjih nekoliko decenija preteklo američke državne obveznice po tržišnoj vrednosti i postalo najveća rezervna imovina centralnih banaka.
Prema podacima ECB-a, njegov udeo je dostigao 27 procenata globalnih zvaničnih rezervi, dok je udeo američkih državnih obveznica pao na 22 procenta, a imovina denominirana u evrima iznosila je 15 procenata. Iako je deo ove promene posledica snažnog rasta cene zlata, ECB smatra da su godine kupovine zlata, koje su trajno promenile strukturu globalnih rezervi, odigrale odlučujuću ulogu.
Istovremeno, ECB pokušava da ojača međunarodnu ulogu evra. Njen udeo u globalnoj upotrebi valuta dostigao je oko 20 procenata i povećao se za oko 1,5 procentnih poena od ruske aneksije Krima 2014. godine. Evro ostaje druga najvažnija valuta na svetu, dok je emisija međunarodnog duga denominiranog u evrima dostigla rekordne nivoe.
Ovo je važan signal da neke zemlje brzo grade alternativu finansijskom sistemu kojim dominiraju dolar i američke institucije. Kina je u centru ovog procesa. Početkom februara ove godine, kineski predsednik Si Đinping pozvao je da juan postane globalna rezervna valuta, što je jedna od njegovih najdirektnijih poruka o monetarnim ambicijama Kine. ECB kaže da je saobraćaj kroz kineski međunarodni platni sistem CIPS povećan za više od trećine u danima koji su prethodili izbijanju rata na Bliskom istoku. Neki od brodova koji su prošli kroz Ormuski moreuz u proleće vršili su plaćanja u juanima ili putem kriptovaluta.
Trka za alternativnim finansijskim kanalima više nije ograničena na zemlje. U priči se pojavljuju i stabilni novčići. U januaru prošle godine lansiran je A7A5, ruski stabilni novčić vezan za rublju, dizajniran da olakša međunarodne finansijske tokove pod sankcijama. ECB upozorava da digitalna imovina postepeno ulazi u oblasti koje su ranije bile rezervisane za tradicionalni finansijski sistem.
Trajna pojava u svetu
Najveći svetski izdavalac stabilne valute Teter kupio je više od 100 tona zlata u 2025. godini, više nego bilo koja druga centralna banka te godine. ECB ističe ovaj podatak kao pokazatelj rastuće povezanosti između tržišta zlata i digitalne imovine. Privatni investitori su ukupno kupili skoro 2.200 tona zlata, što čini oko polovine ukupne globalne potražnje.
Sve ovo pokazuje da današnja trka za zlatom nije samo rezultat straha od inflacije. ECB to vidi kao mnogo širu promenu: zemlje, centralne banke i novi digitalni finansijski igrači se spremaju za svet u kome geopolitički sukobi, sankcije i fragmentacija međunarodnog finansijskog sistema postaju trajna pojava. U takvom okruženju, zlato ponovo preuzima ulogu koju je nekada imalo - poslednjeg univerzalnog sredstva poverenja kada poverenje u druge oblike imovine počinje da opada.
(Izvor: Poslovni.hr)
