Fedorov, poznat po reformama i digitalizaciji vojske, postao je opoziciona figura nakon smene zbog sukoba sa vojnim vrhom i zahtevima za veću transparentnost i profesionalizam u državnom aparatu
Njegova smena je izazvala masovne proteste, ali Zelenski nije prihvatio poziv da ga vrati na funkciju, već je imenovao novog ministra odbrane
Politička situacija u Ukrajini se ne smiruje, a ne smanjuje se ni pritisak na ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. Poziv bivšeg ukrajinskog ministra odbrane Mihaila Fedorova na održavanje vanrednih predsedničkih izbora u ratnim uslovima predstavlja najozbiljniji unutrašnji politički izazov za Zelenskog od početka invazije.
Fedorov, koji je u javnosti važio za jednog od najbližih saveznika predsednika i ključnih kreatora njegove pobedničke izborne kampanje 2019. godine, u devetominutnom video-obraćanju naglasio je da ratno stanje ne sme da služi kao izgovor za trajno suspendovanje demokratskih procesa.
Otvoreno kritikujući predsedničku administraciju, Fedorov je istakao da ukrajinska država mora da se prilagodi realnosti dugotrajnog sukoba.
- Kako država treba da funkcioniše ako rat potraje godinama? Šta ako se nastavi još godinu ili dve? - zapitao se bivši ministar, dodajući da "demokratija ne sme da bude talac Rusije" i da "demokratija nije mirnodopski luksuz, već deo onoga za šta se borimo".
Posebno oštru kritiku uputio je na račun kadrovske politike vrha države, upozorivši da je politički sistem počeo da stavlja poslušnost iznad sposobnosti.
- Naročito je opasno kada u društvu prevlada osećaj da glavni kriterijum za imenovanje na funkcije nije profesionalizam, već lična lojalnost sistemu - dodao je.
U svojoj video-poruci nije direktno pomenuo predsednika Zelenskog niti je najavio sopstvenu kandidaturu ili druge političke planove.
Zbog smene Fedorova izbili protesti širom Ukrajine
Pre smene sa pozicije ministra odbrane, Fedorov je bio poznat kao ključni arhitekta ukrajinske strategije ratovanja dronovima i digitalizacije oružanih snaga. Pokretanjem projekta "Armija dronova" uspeo je da desetostruko poveća ukrajinske napade duboko unutar ruske teritorije i preokrene odnose snaga na frontu masovnom primenom bespilotnih sistema i AI (veštačka inteligencija) tehnologija.
Pored tehnološke modernizacije, Fedorov je sproveo korenite reforme u samom Ministarstvu odbrane. Međutim, njegova reformska politika dovela ga je u direktan sukob sa vojnim vrhom, pre svega sa glavnokomandujućim Oružanih snaga Ukrajine, generalom Oleksandrom Sirskim.
Fedorov je optužio Sirskog za opstrukciju reformi, skrivanje realnih podataka o gubicima na frontu i opstanak rigidnog, sovjetskog modela komandovanja koji olako žrtvuje ljudske živote. Kada je Fedorov u julu zatražio od Zelenskog smenu Sirskog, predsednik je odlučio da umesto generala smeni samog ministra odbrane.
Odluka o smeni Fedorova izazvala je talas masovnih uličnih protesta hiljada građana, veterana i aktivnih pripadnika vojske u Kijevu i drugim gradovima. Kako navodi analiza Chatham House-a, smena ministra pretvorila se u ozbiljnu političku krizu za Zelenskog. Pokušavajući da ugasi nezadovoljstvo, Zelenski je ubrzo doneo odluku da smeni generala Sirskog i na čelo vojske postavi general-majora Mihajla Drapatija.
Ipak, predsednik je ignorisao zahtev demonstranata da vrati Fedorova na funkciju. Umesto toga, ponudio mu je zamenske funkcije u vladi, što je Fedorov odbio, poručivši da ga interesuju jedino pozicije sa stvarnim uticajem na ishod rata. Zelenski je u utorak zvanično nominovao vršioca dužnosti ministra odbrane Jevgena Hmaru, bivšeg visokog oficira Službe bezbednosti Ukrajine (SBU), za ministra odbrane.
Politički rejtinzi i nova pretnja za Zelenskog
Ovakav rasplet označio je zvanični prelazak Fedorova u političku opoziciju. Kako analizira portal "The News voice of Ukraine", njegov poziv na izbore predstavlja smišljen potez da preuzme političku inicijativu i otvori novu debatu u društvu. Fedorov uživa veliku podršku mlađih birača, tehnološkog sektora, poslovne zajednice i mlađeg oficirskog kadra.
Uprkos naglom skoku poverenja građana, analitičari ističu da su njegove šanse da preuzme vlast u ovom trenutku pod znakom pitanja. Fedorov nema formiranu političku stranku niti infrastrukturu na terenu. Takođe, njegov stav "sve ili ništa" nosi rizik da ga politički etablirani akteri potisnu iz svakodnevnih političkih tokova.
Istovremeno, ključna politička figura i najsnažniji potencijalni rival Zelenskom ostaje bivši glavnokomandujući Valerij Zalužni (trenutno ambasador u Velikoj Britaniji), koji kontinuirano uživa izuzetno visok nivo poverenja građana i vojske.
Nedavna anketa Kijevskog međunarodnog instituta za sociologiju izmerila je podršku Fedorova u potencijalnoj predsedničkoj trci. On je skočio na treće mesto sa 13,1% - samo su Zelenski, sa 22,3%, i Zalužni, sa 21,4%, bili bolje rangirani.
Izveštaji medija kao što su CBS News i "Fajnenšal tajms" ukazuju na to da pojava Fedorova stvara dvojni pritisak na vlast: sa jedne strane autoritativni Zalužni u vojnim krugovima, a sa druge reformski orijentisan Fedorov među urbanim i mlađim slojevima.
Pravne i praktične prepreke za održavanje izbora
Iako zahtev za izbore nosi veliku političku težinu, njegovo sprovođenje u praksi suočava se sa nepremostivim ustavnim i bezbednosnim barijerama.
Prema ukrajinskom pravnom okviru, održavanje bilo kakvih izbora zabranjeno je dok god je na snazi ratno stanje. Zbog toga predsednik i parlament ostaju na svojim funkcijama, a njihov mandat se automatski produžava sve dok se rat ne završi i ne izabere nova vlast. Pored toga, sve vodeće političke stranke u zemlji postigle su dogovor da se izbori mogu organizovati tek šest meseci nakon što ratno stanje bude zvanično ukinuto.
Sa praktične i logističke strane, organizacija izbora u ratnim uslovima nosi ogromne rizike:
- Raseljenost birača: Milioni ukrajinskih izbeglica nalaze se u inostranstvu, dok su milioni unutrašnje raseljeni, što onemogućava ažuriranje biračkih spiskova i bezbedno otvaranje birališta.
- Gubitak biračkog prava za vojnike: Stotine hiljada vojnika na prvoj liniji fronta ne mogu bezbedno da glasaju bez direktnog ugrožavanja sopstvenih života i borbenih operacija
- Bezbednosna opasnost na biralištima: Svako masovno okupljanje građana na biračkim mestima predstavljao bi direktnu meta za ruske raketne i napade dronovima
- Rizici od destabilizacije: Postoji opravdana bojazan da bi politička kampanja u ratnim uslovima duboko podelila društvo i otvorila prostor za ruske sajber napade i propagandne operacije.
Uprkos navedenim preprekama, potez Fedorova uneo je novu dinamiku na političku scenu Ukrajine. Pokretanjem pitanja legitimiteta vlasti i demokratskih principa, bivši ministar je stvorio novu opozicionu platformu koja ukazuje da se unutrašnji politički život u Kijevu ne može u potpunosti zamrznuti uprkos ratu.
