Nalazi ukazuju da je kriza izazvana zagađenom vodom, nedostatkom infrastrukture za pranje ruku i teškoćama u bezbednom odlaganju infektivnog otpada
Preko 70 zdravstvenih ustanova uništeno je u sukobima, a na 1.000 stanovnika dolazi svega 0,2 lekara
Epidemija retkog soja ebole u Kongu najveća je do sada zabeležena, dok stručnjaci upozoravaju da je broj zaraženih verovatno veći od zvaničnih podataka, jer praćenje kontakata opada, dok se higijenska infrastruktura urušava.
Humanitarna organizacija Oksfam ukazala je na nedostatak čiste vode i sanitarnih uslova kao ključni problem. Rekli su da je došlo do skoro potpunog kolapsa higijenske infrastrukture i ozbiljnog pada praćenja kontakata otkako je počeo da se širi redak soj ebole bundibugjo.
Kako prenosi “Skaj njuz”, terenski podaci Oksfama pokazuju da samo jedan od pet zdravstvenih centara u provinciji Ituri - jednom od žarišta virusa - ima pristup dovoljnoj količini čiste vode. U Mongbvalu, gradu sa skoro 140.000 stanovnika u toj provinciji, samo 20% stanovništva ima pristup čistoj vodi, a svega 25% funkcionalnim sanitarnim i higijenskim objektima.
"Kolaps prve linije odbrane"
Manel Rebordosa, koordinator Oksfama u Ituriju, rekao je da nalazi ukazuju na krizu izazvanu zagađenom vodom, nedostatkom infrastrukture za pranje ruku i teškoćama u bezbednom odlaganju infektivnog otpada.
- Voda - apsolutno prva linija odbrane u svakoj vanrednoj situaciji vezanoj za javno zdravlje – prosto nije dostupna. Rudari koji rade u okolnim područjima nemaju toalete ni mesta za pranje ruku. Potom se vraćaju kućama u zajednice koje se već bore sa virusom. Čista voda košta dva dolara po 20 litara. Za većinu porodica ovde to je daleko više nego što mogu da priušte – rekao je Rebordosa.
Rekordan broj slučajeva
Do upozorenja je došlo nakon što su američki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) potvrdili da je ovo najveća do sada zabeležena epidemija soja bundibugjo.
Prema podacima Ministarstva zdravlja Konga od 13. juna, potvrđen je 781 slučaj zaraze i 181 smrtni ishod.
Za soj bundibugjo ne postoji odobrena vakcina, zbog čega su pristup čistoj vodi i adekvatni sanitarni uslovi od kritičnog značaja u borbi protiv virusa. Praćenje kontakata spalo je na svega 43% pokrivenosti, što je daleko ispod 79% koliko je zabeleženo mesec dana nakon početka epidemije u istom regionu tokom perioda 2018–2020.
"Bolno smanjenje američkog finansiranja"
Rebordosa je ukazao na nedostatak sredstava nakon što su Sjedinjene Države obustavile podršku programima nadzora nad bolešću.
- Mesec dana nakon izbijanja epidemije 2018. zdravstveni radnici uspevali su da prate skoro osam od 10 poznatih kontakata. Danas, nakon ukidanja američkog finansiranja sistema za praćenje bolesti i usled ozbiljnog manjka sredstava, prati se manje od polovine kontakata. Taj jaz nije samo statistika - to je bolna realnost koja omogućava virusu da se neprimećeno širi kroz zajednice – rekao je on, preneo je “Skaj njuz”.
"Glasine se šire brže od virusa"
S obzirom da je preko 70 zdravstvenih ustanova uništeno u sukobima, a na 1.000 stanovnika dolazi svega 0,2 lekara, zdravstvene vlasti Konga imaju ozbiljne poteškoće da dovoljno brzo identifikuju nove slučajeve zaraze. Oksfam navodi da se u provinciji Severni Kivu smrtni slučajevi prijavljuju u zajednicama pre nego što se uopšte utvrdi da je reč o eboli. Pored toga, mnoge porodice neguju obolele rođake kod kuće, izlažući tako i druge članove domaćinstva virusu.
Finansiranje humanitarne pomoći za Kongo smanjeno je sa 2,58 milijardi dolara 2024. na 1,4 milijarde dolara u 2026, što je pad od 46%. Zbog toga su humanitarne organizacije morale da smanje obim svog delovanja i ograniče terenske aktivnosti.
- Kada nestanu timovi za rad sa zajednicom kojima ljudi veruju, glasine počinju da se šire brže od samog virusa. Ljudi sada strahuju od zdravstvenih ustanova, koje doživljavaju kao zamke smrti. Porodice se okreću tradicionalnim metodama lečenja, što može da odloži pružanje medicinske pomoći i omogući dalje širenje virusa. Svaki dan bez finansijske podrške odnosi nove živote – rekao je Rebordosa.
"Negovali su zaraženog rođaka pa umrli"
Tibakanja Mirej, majka petoro dece iz Iturija, rekla je medijima da su dve kuće u njenoj okolini stavljene u karantin, a da je jedna porodica izgubila nekoliko članova nakon što su negovali obolelog rođaka i zarazili se i sami, prenosi “Skaj njuz”. Dodala je da je jedno od njene dece počelo da pokazuje simptome bolesti.
- Odvela sam ga u bolnicu čim sam primetila da ima temperaturu i sada je na testiranju. Veoma smo zabrinuti. Bolest je već odnela više života u našoj zajednici Šari, u Buniji - rekla je ona.
Oksfam je proširio svoje aktivnosti u Kongu i pokrenuo inicijalni šestomesečni program vredan 11,6 miliona dolara za obezbeđivanje čiste vode i higijenskih paketa za 200.000 ljudi u provinciji Ituri. Organizacija je upozorila da je takav odgovor i dalje nedovoljan da bi se zaustavilo dalje širenje zaraze.
