Koji republikanac će da nasledi Trampa?

Iako su predsednički izbori u Sjedinjenim Američkim Državama zakazani tek za kraj 2028. godine, unutar Republikanske partije već se vodi tiha borba za političko nasleđe Donalda Trampa. Nakon gotovo decenije dominacije američkom desnicom, Tramp je uspeo da transformiše Republikansku partiju iz tradicionalne konzervativne organizacije u pokret koji je snažno obeležen populizmom, ekonomskim nacionalizmom, restriktivnom migracionom politikom i skeptičnim odnosom prema delu spoljnopolitičkog establišmenta. Zbog toga, celokupna debata unutar stranke nije ograničena samo na buduće personalno rešenje, već i ko će biti politički naslednik čoveka koji je redefinisao američku desnicu i koja će njegova buduća politika biti.

Najveće šanse od brojnih potencijalnih ličnosti u trenutnim anketama ima potpredsednik Džej Di Vens. Njegova pozicija podseća na onu koju su nekada imali potpredsednici poput Džordža Buša Starijeg ili Ala Gora, a koja ima svoje prirodne prednosti. Vens se nalazi na mestu koje mu omogućava svakodnevnu nacionalnu vidljivost, pristup donatorima i direktnu povezanost sa aktuelnom administracijom. Kao kandidat je pritom ideološki veoma blizak Trampovom pokretu, uključujući i donatore i glasačku bazu. Za razliku od mnogih republikanaca koji su se Trampu priključili iz političke nužde, Vens je postao jedan od glavnih intelektualnih predstavnika nove američke desnice, koja kombinuje kulturni konzervativizam sa ekonomskim protekcionizmom i skepticizmom prema globalizaciji. Poslednjih meseci njegovo političko pozicioniranje postalo je još vidljivije kroz javne nastupe i aktivnosti u ključnim republikanskim državama poput Ajove, što mnogi tumače kao početak neformalne kampanje za 2028. godinu.

Međutim, za razliku od perioda neposredno nakon izbora 2024. godine, danas više nije sigurno da je Vens jedini ozbiljan kandidat za republikansku nominaciju. Poslednjih godinu dana značajno je porastao politički uticaj državnog sekretara Marka Rubia. Državni sekretar je dugo bio predstavnik tradicionalnijeg republikanskog establišmenta i jedan od Trampovih protivnika tokom unutarpartijskih izbora 2016. godine. Ipak, tokom poslednjih godina uspeo je da izgradi veoma blizak odnos sa predsednikom i da se nametne kao jedna od najvažnijih figura administracije. Njegova uloga u međunarodnim krizama, kao i činjenica da se pokazao kao efikasan komunikator prema širem biračkom telu, doveli su do toga da deo donatora i partijskih struktura počne da ga posmatra kao potencijalno jačeg kandidata od Vensa. Pojedina istraživanja javnog mnjenja već pokazuju gotovo izjednačenu podršku dvojici političara među republikanskim biračima, iako u prosecima Vens ima određenu prednost.

Zanimljivo je da ni sam Tramp ne pokazuje jasnu nameru da izabere naslednika. Tokom 2026. godine više puta je javno pohvalio i Vensa i Rubia, odbijajući da otvoreno stane iza jednog od njih. U pojedinim nastupima čak je spekulisao da bi njih dvojica zajedno činili gotovo nepobediv predsedničko-potpredsednički tandem. Takav pristup omogućava Trampu da zadrži maksimalan uticaj nad partijom i spreči prerano formiranje suprotstavljenih frakcija, kao i prerano političko investiranje u pojedinačnog lidera kao naslednika.

Iako se u većini analiza fokus nalazi na Vensu i Rubiu, nije nemoguće da se pojavi kandidat iz drugog plana. Kao potencijalni "dark horse" često se spominje sekretar finansija Skot Besent. Na prvi pogled, Besent nema klasičan politički profil predsedničkog kandidata, ali ukoliko američka ekonomija tokom Trampovog drugog mandata ostvari dobre rezultate, deo republikanskih donatora mogao bi da zaključi da je upravo on osoba koja može da spoji poslovnu zajednicu, tržišta i Trampovu bazu birača. Njegova prednost bila bi imidž uspešnog ekonomskog menadžera u vremenu kada pitanja inflacije, trgovine i industrijske politike ostaju među najvažnijim temama za američke birače, a sve je primetnije da se oglašava po brojnim političkim pitanjima koja izlaze iz njegovog resornog domena. Ipak, za razliku od Vensa i Rubia, Besent nema izgrađenu političku infrastrukturu niti iskustvo vođenja velikih izbornih kampanja, zbog čega bi njegov put do nominacije bio znatno teži.

Pored institucionalnih kandidata, postoji i mogućnost da se na republikanskoj desnici pojavi figura koja bi pokušala da predstavlja autentičniji i radikalniji nastavak MAGA pokreta. Deo biračkog tela smatra da je čak i Trampova administracija, nakon povratka na vlast, postala previše povezana sa Vašingtonom i tradicionalnim strukturama moći. Ukoliko cela administracija svoj mandat završi sa niskim stepenom popularnosti, svaki kandidat koji je sa njenim nasleđem povezan će imati problema sa biračima. U tom kontekstu često se spekuliše o ličnostima poput Takera Karlsona, koji poseduju ogromnu popularnost među najvatrenijim pristalicama američke desnice i nije deo administracije. Iako Karlson trenutno ne pokazuje jasne predsedničke ambicije, njegov politički uticaj i medijska prepoznatljivost omogućili bi mu da veoma brzo postane ozbiljan faktor ukoliko bi odlučio da uđe u trku, a politička klima ne bude naklonjena ka nasleđu Trampovog kabineta.

U ovom trenutku, ipak, republikanska nominacija deluje kao trka sa dva glavna favorita. Vens predstavlja ideološki najčistijeg naslednika Trampove političke revolucije i čoveka koji ima podršku velikog dela MAGA baze. Rubio nudi širu privlačnost od uže MAGA baze, veće spoljnopolitičko iskustvo i potencijalno bolju poziciju među nezavisnim biračima koji odlučuju izbore. Besent ostaje interesantna rezervna opcija za deo poslovne elite, dok bi eventualni kandidati sa krajnje desnice mogli da utiču na tok predizbora, ali za sada ne deluju kao favoriti.

Ako bi se unutarstranački izbori održavali danas, Vens bi verovatno ušao u trku kao blagi favorit. Međutim, američka politika je tokom poslednje decenije pokazala da ravnoteža snaga može da se promeni veoma brzo. Ono što je sigurno jeste da će Donald Tramp, čak i kada više ne bude kandidat, da ostane ključni čovek čije će mišljenje imati ogroman uticaj na izbor republikanskog predsedničkog kandidata 2028. godine i budućnost republikanaca kao političkog faktora.

Dimitrije Milić, politikolog iz organizacije "Novi treći put"