Administracija Donalda Trampa transformisala je ICE u instrument za sprovođenje stroge imigracione politike
Militarizacija aktivnosti ICE-a izaziva kritike zbog nedostatka transparentnosti i navodnog kršenja prava
Protesti širom Minesote nakon ubistva Aleksa Pretija (37) ne jenjavaju. Hiljade ljudi izašlo je na ulice uprkos ekstremno niskim temperaturama, zahtevajući da američka Služba za imigraciju i carinu (ICE) napusti njihove gradove. Nakon više od šest nedelja kampanje koju je naredila administracija Donalda Trampa, ICE je postao ključni autokratski instrument za sprovođenje državnog represivnog aparata.
Službenici ICE-a su se, kako ističe novinarka "Gardijana" Nesrine Malik, zbog kombinacije političkih odluka, velikog finansiranja i militarizacije, pretvorili u moćnu paravojnu silu, čime su postali svojevrsna Trampova garda.
Najveća savezna agencija za sprovođenje zakona
Teren za njihov uspon pripreman je godinama. Proces je bio postepen, vidljiv i sistematski. Prvi ključni korak bilo je spajanje imigracionih i bezbednosnih pitanja, kako institucionalno, tako i u političkoj kulturi.
Prelomni trenutak bio je 11. septembar 2001. Manje od mesec dana nakon terorističkih napada, tadašnji predsednik Džordž Buš najavio je osnivanje Ministarstva za unutrašnju bezbednost (DHS), u okviru kojeg je 2003. osnovan ICE, sa ciljem hapšenja stranaca unutar zemlje radi zaštite Amerikanaca.
Tokom administracije Baraka Obame, mandat ICE-a proširen je na osobe koje se smatraju pretnjom nacionalnoj bezbednosti, uključujući imigrante uhapšene na granici, članove bandi i strane državljane osuđene za teška krivična dela.
Presudni trenutak dogodio se dolaskom Donalda Trampa na vlast. ICE je tada pretvoren u najveću saveznu agenciju za sprovođenje zakona u SAD, sa budžetom koji nadmašuje većinu svetskih vojski.
Pre deset godina, godišnji budžet ICE-a iznosio je manje od šest milijardi dolara. Danas doseže oko 85 milijardi. Pravi zamah ICE je doživeo prošle godine, kada je usvojen "One Big Beautiful Bill", kojim je gotovo 171 milijarda dodeljeno DHS-u, od čega je 75 milijardi otišlo ICE-u.
Posebno se ističe 45 milijardi dolara za proširenje sistema imigracionih pritvora (povećanje od 400% u odnosu na prethodnu godinu) i gotovo 30 milijardi za deportacije i sprovođenje zakona, čime ICE postaje najbolje plaćena savezna agencija, sa dvostruko većim godišnjim budžetom od FBI-a.
Ta sredstva, koja se moraju potrošiti do 2029, ključna su jer čak i ako demokrate 30. januara uskrate finansiranje vlade, to znači da će ICE ostati bez oko 10 milijardi dolara, koliko im je godišnji budžet, ali preostalih 75 milijardi dolara i dalje će im biti dostupno.
Kultura militarizacije
Taj ogroman novac dodatno je ojačao ICE-ovo sprovođenje nadzora, zatvaranja i fizičkog nasilja. Ali, da bi do toga došlo, bio je potreban još jedan važan faktor, medijsko okruženje. Američki desničarski mediji godinama šire narative o "ilegalnoj invaziji", demografskom preopterećenju i teorijama zavere poput "zamene stanovništva". Ti diskursi duboko su ukorenjeni u američkoj rasnoj istoriji i služe kao paravan za represiju koja se opravdava brigom za javnu bezbednost.
Treći faktor jeste kultura militarizacije. Mitologija američkog vojnika sa neograničenim pravom upotrebe sile prelila se u domaće sprovođenje zakona. Militarizacija policije vidljiva je u opremi, taktici i kadrovima koji se rotiraju između ratnih zona i civilnih gradova. ICE-ova propaganda, kao i praksa, briše granicu između vojske i policije.
ICE-ovi agenti često nose maske i ne identifikuju se, u civilu su i u neobeleženim vozilima. U jednoj raciji u stambenoj zgradi u Čikagu, usmerenoj na navodne članove bande, agenti su se čak spuštali konopcima iz helikoptera Blek Hok. Iako je ICE zvanično usmeren na pritvaranje "najtežih prestupnika" radi deportacije, u praksi svako ko im se suprotstavi može biti označen kao "domaći terorista". Upravo tim izrazom Donald Tramp opisao je ubijenog Aleksa Pretija, koji je u svom gradu protestovao protiv ICE-a.
Pucnjave u koje su bili uključeni agenti ICE-a do ove godine bile su retke, ali ne i bez presedana, navodi list "The Trace". Posebno zabrinjava izostanak krivičnog gonjenja. "The Trace" je, analizirajući sudske spise iz tužbi koje su podnele žrtve, utvrdio da se između 2015. i 2021. godine dogodilo 59 pucnjava koje su počinili agenti ICE-a u 26 saveznih država, sa ukupno 23 smrtna ishoda.
- Ne postoje dokazi da je protiv ijednog ICE-ovog agenta podignuta optužnica - izvestio je "The Trace".
Savezni agenti po pravilu uživaju imunitet od državnog krivičnog gonjenja ako deluju u okviru svojih službenih dužnosti.
Deportacija milion ljudi godišnje
Reakcije Trampa, ministarke Kristi Noem i savetnika Stivena Milera na nedavna ubistva dodatno su ohrabrile agresivnije delovanje ICE-a. Poruke o "imunitetu" i nesmetanom izvršavanju dužnosti shvaćene su kao zeleno svetlo.
Trampova administracija postavila je ICE-u ambiciozne ciljeve, uključujući deportaciju milion ljudi godišnje. U skladu s tim, agencija je prošle godine započela masovno zapošljavanje, potaknuta znatno povećanim budžetom.
U samo jednoj godini, navodi ICE, "više je nego udvostručen broj službenika i agenata sa 10.000 na 22.000". Kako su ti novi agenti obučeni i da li su uopšte adekvatno pripremljeni za teren, ostaje nejasno.
Istraga NBC-a otkrila je da je u trci za zapošljavanje korišćenje alata veštačke inteligencije dovelo do nepravilne obrade prijava, te su neki novi agenti poslati na teren bez odgovarajuće obuke. Trajanje obuke za rad u ICE-u takođe je skraćeno sa 16 na osam nedelja. Obaveza učenja španskog jezika, kojim govori veliki deo ilegalnih imigranata u SAD-u, potpuno je ukinuta.
Neadekvatna obuka
Prema podacima Ministarstva unutrašnje bezbednosti, ICE je 2025. primio oko 220.000 prijava za posao, delom zahvaljujući izdašnom paketu podsticaja, koji uključuje bonuse za potpisivanje ugovora do 50.000 dolara, isplaćene tokom petogodišnje obaveze, i do 60.000 dolara za otplatu studentskih kredita.
Ministarstvo unutrašnje bezbednosti, inače, kaže da je do sredine 2025. deportovalo 605.000 ljudi i ubedilo 1,9 miliona da dobrovoljno odu.
Stručnjaci upozoravaju da ICE-ovi agenti nisu adekvatno obučeni za urbano okruženje niti za deeskalaciju sukoba. Istraživanja i sudski postupci otkrivaju da agencija skriva ključne dokumente o upotrebi sile, čime izbegava javni nadzor.
- Javni pristup celovitoj verziji ICE-ove politike o upotrebi sile ključan je za razumevanje kada je agentima dopušteno da koriste nasilje u američkim gradovima, a jednako je važan i za razumevanje kada pojedinačni agenti potencijalno deluju kršeći politiku agencije - rekao je za "Al Džaziru" profesor Cesar Garsija Hernandez.
Bez potpunog uvida u ta pravila, građani ne mogu da ispune svoju demokratsku ulogu, procene, ospore i politički sankcionišu ponašanje državnih institucija.
(Jutarnji)
