Više od polovine od oko 41,5 miliona stanovnika Avganistana palo je ispod granice siromaštva otkako su talibani došli na vlast
Slušanje muzike, pušenje nargile i šišanje u zapadnjačkom stilu su kažnjiva dela, a žene su posebno ograničene
Život u siromašnom i izolovanom Avganistanu pod talibanima upravo je postao još teži. Povrh svih ograničenja koja su ranije uveli u zemlji u skladu sa svojim tumačenjem šerijatskog zakona, tamošnje vlasti sada su ugasile internet “kako bi sprečile nemoral”.
Talibani su u utorak obustavili internet i telekomunikacije širom Avganistana, nekoliko nedelja nakon što su počeli da prekidaju optičke internet veze. Organizacija za praćenje bezbednosti i upravljanja na internetu "NetBloks" navela je da se Avganistan suočava sa potpunim nestankom interneta jer talibanske vlasti preduzimaju mere za “sprovođenje morala”.
Letovi sa aerodroma u Kabulu takođe su poremećeni, dok zemlja trenutno doživljava potpuni prekid internet konekcije. Hamid Haidari, bivši glavni urednik televizije 1TV, nakon gašenja mreže ogorčeno je prokomentarisao da je “Avganistan sada i zvanično preuzeo prvo mesto u trci sa Severnom Korejom po pitanju isključenja”.
Gašenje interneta zakomplikovaće već tešku situaciju u zemlji otkako su talibani došli na vlast.
Siromašni Avganistan
“Dojče vele” (DW) piše da milioni Avganistanaca zavise od humanitarne pomoći i da je više od polovine od oko 41,5 miliona stanovnika Avganistana palo ispod granice siromaštva otkako su talibani došli na vlast. Udeo dece mlađe od 14 godina u populaciji je 43%, prema UN.
U izveštaju UNICEF-a iz marta 2025. navodi se da svako drugo dete u Avganistanu hitno treba pomoć i da broj akutno pothranjene dece stalno raste.
Avganistan je takođe suočen sa rastućim nestašicama vode, usled sve češćih suša i manjka kiša, a prestonica Kabul je u tom pogledu među najugroženijim gradovima u Aziji. Nestašice vode podstiču pojavu bolesti i neuhranjenosti, a deca izostaju iz škole kako bi čekala u redovima za vodu, navodi Rojters.
Talibani su od katastrofalnog američkog povlačenja nakon dvodecenijskog rata i preuzimanja vlasti u Avganistanu u avgustu 2021. uveli brojna ograničenja u skladu sa svojim tumačenjem islamskog šerijatskog zakona.
Tumačenja islamskog zakona
Kada su se talibani vratili na vlast u Avganistanu, delovalo je da žele da se distanciraju od svog ranije perioda vladavine ’90-ih, predstavljajući se kao umereniji. Međutim, mnoga ista pravila iz tog doba su oživljena, uprkos njihovim obećanjima da će poštovati prava žena u okviru normi “islamskog zakona”.
Slušanje muzike, pušenje nargile i šišanje u zapadnjačkom stilu su kažnjiva dela u Avganistanu pod vlašću talibana. Talibanska tzv. moralna policija ograničila je ljudska prava, nesrazmerno ciljajući žene i devojke i stvarajući “klimu straha i zastrašivanja”, kako je u izveštaju od prošlog leta navela Misija UN za pomoć Avganistanu (UNAMA).
Talibanska pravila imaju za cilj da sprovode njihovo tumačenje “islamskih standarda”, za šta je zaduženo Ministarstvo za širenje vrline i sprečavanje poroka (MPVPV), koje su talibani osnovali kad su preuzeli vlast 2021.
Ta tumačenja uključuju zabranu aktivnosti koje se smatraju “neislamskim”, uključujući prikazivanje slika ljudi i životinja, kao i proslavu Dana zaljubljenih.
UN su u periodu od 15. avgusta 2021. do 31. marta 2024. zabeležile 1.033 slučajeva kad su talibanske vlasti koristile nasilje da sprovedu svoja pravila. Kršenja prava žena i devojčica u Avganistanu su toliko teška da je jedan visoki zvaničnik UN tada rekao da bi se mogla smatrati “zločinima protiv čovečnosti”.
Koja su ograničenja uveli talibani
Život u Avganistanu pod talibanima obeležen je strogim ograničenjima, naročito za žene i devojke koje ne mogu da hodaju, uče ili šetaju same.
- Talibani su 2022. zabranili devojkama da pohađaju univerzitet i zabranili im školovanje posle 12. godine, što je jedinstveno ograničenje u svetu
- Ženama je uglavnom zabranjeno da rade u većini sektora, sa malim izuzecima u zdravstvenoj zaštiti i obrazovanju
- Talibani su zatvarali firme u vlasništvu žena, zabranili im da se pojavljuju u filmovima, zatvorili su kozmetičke salone i ograničili pristup kontracepcijskim sredstvima
- Ženama nije dozvoljen pristup parkovima, teretanama i javnim kupatilima
- Moraju da imaju u pratnji muškog staratelja (mahrama) kada putuju na udaljenosti preko 80 km od svojih domova
- Nošenje hidžaba je obavezno. Prema Zakonu o vrlinama i porocima iz 2024. zabranjeno je da se ženska lica i glasovi vide i čuju u javnosti, uključujući izvođenje ili recitovanje verskih stihova pred drugim ženama, prema Malala.org
- Ograničenja za žene se sprovode strogo, što značajno utiče na njihov svakodnevni život.
Što se tiče muškaraca, za njih postoje pravila u vezi dužine brade i frizure. Prema CNN-u, moralna policija je u decembru 2023. zatvorila 20 berbernica na jednu noć jer su berberi navodno brijali i skraćivali brade i pravili frizure u zapadnjačkom stilu.
Žene: "Naš glas je utišan"
Talibanska ograničenja su izbrisala žene iz javnog života i podstakle krizu mentalnog zdravlja, prema izveštaju UN od prošlog avgusta.
- Pre nego što su talibani došli na vlast, izlazila sam rano ujutro u šetnje, išla u biblioteku ili se družila u kafiću, bilo sama ili sa prijateljima. Sada su strah i anksioznost ogromni. Ne mogu ni da pomislim da napustim kuću ako moj brat ili otac nisu sa mnom. To je imalo ogroman uticaj na moj duh, a nova pravila koja čak i ženama zabranjuju da glasno govore u javnosti čine da se osećam kao da nas brišu – rekla je za Malala.org 17-godišnja Hana.
Dizajnerka tradicionalne avganistanske odeće Fatima priznala je da se oseća “zarobljeno i izolovano”.
- Moj glas je utišan u javnosti. Ne smem da glasno govorim i moram da izbegavam javna okupljanja. Zbog te izolacije se osećam kao sopstvena senka – rekla je ona.
Talibani su ovog juna pozvali sve Avganistance koji su pobegli iz zemlje nakon američkog povlačenja da se vrate, tvrdeći da je unutra bezbedno. Mnogi su izbegli u Iran, gde ih ima oko četiri miliona, ili Pakistan, odakle se avganistanske izbeglice masovno deportuju. Samo u aprilu i maju je deportovano njih oko 200.000 iz Pakistana, dok je Iran u maju deportovao oko 15.000 Avganistanaca.
Ali, mnogi od njih – a posebno žene – nemaju nameru da se vrate. Diba, majka troje dece koja je pre dolaska talibana na vlast radila u Ministarstvu obrazovanja da bi potom otišla u Pakistan, rekla je DW-u a da je samo “prodala svoje stvari i pobegla”.
- Radije bih se krila nego vratila u Avganistan – rekla je ona.
