Američka i izraelska strategija blokiranja ulaza i razaranja infrastrukture pokazala se samo privremeno efikasnom
Obnova baze Dezful i zatrpavanje kratera pokazuju brzu sposobnost Irana da sanira štetu, dok najnoviji dokazi dovode u pitanje tvrdnje američke administracije o uništenju iranskog raketnog arsenala
Iran ubrzano obnavlja mrežu podzemnih raketnih baza oštećenih tokom američkih i izraelskih napada, a najnoviji satelitski snimci pokazuju da je Teheran za svega nekoliko nedelja uspeo da ponovo osposobi veliki broj tunelskih ulaza i pristupnih puteva. Analitičari upozoravaju da bi to moglo ozbiljno da umanji efikasnost dosadašnje strategije Vašingtona, koja se oslanjala na blokiranje podzemnih postrojenja i uništavanje infrastrukture za lansiranje projektila.
Prema analizi satelitskih snimaka koju prenosi CNN, Iran je ponovo otvorio najmanje 50 od ukupno 69 ulaza u tunele na 18 podzemnih raketnih lokacija koje su prethodno bile pogođene američkim i izraelskim udarima. Za obnovu su korišćena relativno jednostavna sredstva, uključujući buldožere, bagere i kamione za odvoz šuta, što je omogućilo brzo uklanjanje ruševina i ponovno uspostavljanje pristupa skladištima projektila.
Stručnjaci procenjuju da Iran i dalje raspolaže sa približno hiljadu raketa koje se nalaze duboko pod zemljom. Zbog toga, čak i nakon intenzivnih bombardovanja, Teheran zadržava značajne kapacitete za izvođenje raketnih napada ukoliko dođe do nove eskalacije sukoba na Bliskom istoku.
Ograničenja američke strategije
Tokom sukoba, američke i izraelske snage fokusirale su se na uništavanje pristupnih puteva i zatrpavanje ulaza u podzemne komplekse, procenjujući da će na taj način onemogućiti korišćenje raketnih arsenala. Međutim, najnoviji snimci sugerišu da takav pristup možda nije dovoljan za trajno neutralisanje iranskih kapaciteta.
Sem Lejr iz Centra Džejms Martin za studije neširenja naoružanja ocenjuje da Iran može nastaviti da lansira projektile sve dok raspolaže lanserima, posadama i zalihama raketa koje su već proizvedene.
Prema njegovim rečima, činjenica da su ulazi u tunele relativno brzo ponovo otvoreni pokazuje da se iranska raketna infrastruktura ne može trajno onesposobiti isključivo gađanjem pristupnih tačaka.
Obnova ubrzana nakon primirja
Iako je Iran i tokom samih borbi pokušavao da otkopava zatrpane ulaze, radovi su tada bili otežani stalnim napadima na građevinsku mehanizaciju. Nakon prekida vatre, obnova je značajno ubrzana.
Jedan od najilustrativnijih primera nalazi se u raketnoj bazi Dezful, gde su do sredine maja ponovo otvorena četiri od pet glavnih ulaza u podzemni kompleks. Pored toga, popravljeni su putevi koje su prethodno bombardovale američke i izraelske snage kako bi sprečile kretanje mobilnih raketnih lansera. Satelitski snimci pokazuju da su brojni krateri zatrpani, a pojedine saobraćajnice čak i ponovo asfaltirane.
Podzemna mreža građena više od dve decenije
Iranska mreža podzemnih raketnih baza razvijana je više od 20 godina i smatra se jednim od ključnih elemenata strategije odvraćanja zemlje. Mnogi objekti izgrađeni su duboko ispod planinskih masiva, ispod stotina metara stena, što ih čini izuzetno teškim metama čak i za najmoćnije bombe namenjene uništavanju bunkera.
Zbog toga su američke i izraelske snage tokom sukoba uglavnom nastojale da blokiraju ulaze i unište infrastrukturu oko objekata, umesto da pokušavaju direktno da unište same podzemne komplekse. Ta taktika privremeno je smanjila intenzitet iranskih raketnih napada, ali najnoviji podaci pokazuju da efekti možda nisu dugoročni.
Pitanje koje brine Vašington
Dodatnu zabrinutost izaziva činjenica da je Iran već ranije uspevao da relativno brzo obnovi pojedine vojne i nuklearne objekte koji su bili meta napada. Satelitski snimci iz prethodnih godina pokazivali su nastavak radova na lokacijama za koje se verovalo da su ozbiljno oštećene ili onesposobljene.
Američki predsednik Donald Tramp više puta je isticao uništenje iranskog raketnog arsenala kao jedan od glavnih ciljeva vojne kampanje. Međutim, najnoviji satelitski dokazi otvaraju pitanje da li je taj cilj zaista ostvaren i da li Teheran i dalje raspolaže znatno većim vojnim potencijalom nego što se ranije procenjivalo.
Vojni analitičari upozoravaju da bi, ukoliko bi došlo do novog sukoba, Iran mogao da nastavi sa lansiranjem projektila mesecima, koristeći postojeće zalihe smeštene u duboko ukopanim bazama koje su se pokazale otpornijim na vazdušne udare nego što su mnogi na Zapadu očekivali.
(Index)
