Iranske balističke rakete, prema procenama, mogu doseći više od 2.000 kilometara, što znači da su baze u Bugarskoj i Kipru među potencijalnim ciljevima
Grčka je u kontaktu sa SAD i Izraelom i razmatra pomoć Bugarskoj oko PVO, dok istovremeno održava borbenu gotovost na Kipru
Grčka je donela odluku da prebaci bateriju protivvazdušnog sistema "patriot" sa Karpatosa na Krit kako bi pojačala PVO u oblasti Suda. Ova odluka, kako navode izvori grčkog lista "Katimerini", doneta je samo nekoliko dana nakon što su visoki iranski zvaničnici zapretili napadima na američke baze na evropskom tlu.
Ministarstvo odbrane i Generalštab Oružanih snaga Grčke nalaze se u stanju pripravnosti od početka prošle nedelje. Oni procenjuju nivo pretnje i mere koje se mogu preduzeti radi zaštite ključnih ciljeva i infrastrukture u zemlji. Zbog toga je odlučeno da se baterija, oprema i ljudstvo prebace sa Karpatosa na Krit. Prema dostupnim informacijama, sistem je transportovan u ranim jutarnjim satima i u narednim satima biće raspoređen u širem području baze u Sudi, piše "Katimerini".
Na udaru Bugarska i Kipar?
Značajnu ulogu u odluci o premeštanju "patriota" na Krit imala je procena iranskog naoružanja. Prema podacima koje su saveznici dostavili Atini, Iran i dalje raspolaže značajnim brojem balističkih raketa čiji je domet veći od 2.000 kilometara. Te rakete mogle bi da ciljaju baze i infrastrukturu u jugoistočnoj Evropi.
Odluka Atine dolazi nekoliko dana nakon što je "Fajnenšel tajms" objavio da iranske snage više ne razmatraju odgovor ograničen samo na Bliski istok. Američki ministar finansija Skot Besent upozorio je u autorskom tekstu objavljenom u nedelju da "Iranu sledi ekonomski Dan D". On je uputio pretnje i zemljama koje posluju sa Teheranom, ali nije otkrio mnogo detalja, preneo je CNN.
Dva izvora bliska režimu rekla su za "Fajnenšel tajms" da su iranske snage procenjivale mogućnost napada na američku vojnu infrastrukturu u zemljama jugoistočne Evrope, poput Bugarske, koja je prošlog meseca odobrila korišćenje svoje vazduhoplovne baze Bezmer za američke avione za dopunu goriva. Jedan od izvora dodao je da je i Kipar, gde je britansku vazduhoplovnu bazu u martu pogodio dron, među potencijalnim ciljevima za odmazdu u slučaju nove američke ofanzive.
- Ako SAD odu predaleko, Iran će se braniti po svaku cenu, proširiće sukob van regiona i napasti Evropu - rekao je izvor.
"Ovo je bila poruka Evropi"
Izvori su naveli da je prošlomesečni iranski napad na američku bazu u Jordanu, u kojem su poginula trojica američkih vojnika, bio najprecizniji napad dugog dometa koji je Islamska Republika izvela i da je pokazao sposobnost Irana da pogađa ciljeve na većim udaljenostima.
- Ovo je takođe bila poruka Evropi: ona može da bude pogođena projektilima i zato bi trebalo da zna gde treba da zauzme stav u ovom ratu. Veoma velika greška, poput napada na našu infrastrukturu, mogla bi da proširi rat van regiona i dovede ga do Evrope - rekao je iranski izvor.
Grčka nudi pomoć Bugarskoj
Inače, sistemi "patriot" prebačeni su na Karpatos u martu, u okviru odbrambenog plana koji je usvojio vojni vrh Grčke, kako bi se svi sektori vazdušnog prostora pod kontrolom Atine zaštitili od potencijalnih napada balističkim raketama.
Atina je u stalnom kontaktu sa Sjedinjenim Američkom Državama (SAD) i Izraelom kako bi procenila situaciju u vezi sa mogućim napadima na objekte u Grčkoj, ali i nivo pretnje po Kipar, tačnije bazu Akrotiri. Baza na Kipru bila je meta napada dronovima koje je izvela libanska organizacija Hezbolah u martu, tokom prvih nedelja rata. Iz tog razloga na Kipru su i dalje grčki avioni F-16, kao i fregata "Nikifor Fokas" opremljena sistemom za neutralisanje dronova "kentaur".
Pored toga, Atina navodno razmatra mogućnost da pomogne protivvazdušnoj odbrani Bugarske, u kojoj su stacionirani američki avioni za dopunu goriva u vazduhu, ukoliko bugarska vlada to zvanično zatraži. U tom slučaju, zahtev mora da odobri Vladin savet za spoljne poslove i odbranu (KYSEA), kako bi se baterija rasporedila u oblasti Didimotike.
Nadležni izvori ipak objašnjavaju da između potencijalnih meta u Evropi i samog Irana postoji najmanje pet linija odbrane. Njih čine PVO sistemi i radarske mreže koje su SAD i Izrael rasporedili na Bliskom istoku. Osim toga, svi raniji pokušaji napada na velike daljine, poput onih usmerenih ka Turskoj, blagovremeno su neutralisani.
