Visoka cena je glavna prepreka za nabavku klima-uređaja, dok ekološki razlozi igraju manju ulogu, osim u Francuskoj
Iako podržavaju uvođenje klima-uređaja, znatan broj ljudi smatra da bi probleme vrućine trebalo rešavati i pasivnim merama, kao što su bolja izolacija i spoljne roletne
Istraživanje pokazalo, stanovnici šest evropskih zemalja daju prednost uvođenju klima-uređaja u odnosu na smanjenje emisija štetnih gasova Anketa takođe pokazuje da znatna većina smatra da bi ugradnju klima-uređaja u domovima trebalo pojednostaviti
Džon Henli, dopisnik za Evropu
Kada bi morali da biraju, više ljudi u šest vodećih evropskih zemalja, uključujući Ujedinjeno Kraljevstvo, daje prednost podsticanju upotrebe klima-uređaja nego održavanju niske emisije ugljen-dioksida, pokazalo je najnovije istraživanje.
Nakon četiri talasa ekstremnih vrućina koji su izazvali na hiljade dodatnih smrtnih slučajeva širom kontinenta, anketa je pokazala da je između 30% i 52% ljudi u šest zemalja strahovalo za zdravlje članova svog domaćinstva pri temperaturama blizu ili iznad 40 stepeni Celzijusa.
Veliki broj ljudi — od 27% u Španiji, preko 41% u Francuskoj, do 53% u Nemačkoj — izjavio je da smatra da ne može dovoljno da rashladi svoj dom, pri čemu su mnogi želeli da vlade istraže različite načine kako bi im pomogle da životni prostor učine prijatnijim.
Anketa agencije YouGov, sprovedena sredinom jula u Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Poljskoj i Španiji, i početkom avgusta u UK, pokazala je da između 61% i 73% ispitanika podržava ugradnju klima-uređaja kao standardne opreme u svim novim domovima.
Pored toga, od 65% do 75% ispitanika podržava uvođenje lakše procedure za ugradnju klima-uređaja bez potrebe za dozvolama lokalnih vlasti ili stanodavaca, dok je između 52% i 66% reklo da bi podržalo državne subvencije vlasnicima nekretnina za njihovu ugradnju.
U svim zemljama osim Italije, znatno više ljudi — između 41% i 48% — smatralo je da bi omogućavanje i podsticanje veće upotrebe klima-uređaja radi smanjenja štete od toplotnih talasa trebalo da bude prioritet u odnosu na smanjenje emisije CO2, dok je od 20% do 33% smatralo suprotno.
U svim obuhvaćenim zemljama, veći broj ljudi veruje da bi veća primena klima-uređaja imala veoma ili prilično velik uticaj na smanjenje šteta od toplotnih talasa (od 29% do 61%), nego što bi imala uticaja na klimatske pokazatelje njihove zemlje (od 19% do 40%).
Upotreba klima-uređaja znatno je ređa u Evropi nego u SAD, gde 93% ljudi ima centralni ili prenosivi sistem. Anketa pokazuje da procenat pokrivenosti iznosi 63% u Italiji i 58% u Španiji, ali svega 30% u Francuskoj, 23% u Poljskoj, 16% u Nemačkoj i 11% u UK.
Međutim, ti podaci ne odražavaju opšte protivljenje klima-uređajima, jer je stav javnosti uglavnom pozitivan (od 46% do 60%) ili neutralan (od 31% do 39%). Francuska je izuzetak sa 20% protivnika, gde su levičarski glasači izrazito negativnije nastrojeni u poređenju sa drugim zemljama.
Pitanje klima-uređaja postalo je novi front u evropskim „kulturalnim ratovima“, gde se tradicionalne stranke optužuju da blokiraju njihovu masovnu upotrebu iz „ideoloških“ ekoloških razloga, dok ih desničarske i ekstremno desničarske stranke, koje se uglavnom protive borbi protiv klimatske krize, promovišu kao ključnu potrebu.
Desničarski komentatori iz SAD tvrde da niska stopa upotrebe klima-uređaja pokazuje da je Evropa loše vođena i prekomerno regulisana. Evropski stručnjaci podržavaju ugradnju klima-uređaja za ugrožene grupe stanovništva, ali mnogi daju prednost dugoročnijim rešenjima — kao što su veći hlad i bolja izolacija — u odnosu na mehaničko hlađenje.
Naučnici već dugo upozoravaju da globalno zagrevanje uzrokovano ljudskim faktorom čini ekstremne vremenske prilike češćim i intenzivnijim, pojačavajući žestoke toplotne talase, dugotrajne suše i olujna nevremena koja obaraju sve više rekorda.
Malo Evropljana — između 12% i 24% — smatra da bi veća upotreba klima-uređaja smanjila posvećenost ljudi borbi protiv klimatske krize, a oni koji imaju klima-uređaje uopšteno nisu ništa manje zabrinuti za klimu od onih koji ih nemaju.
Na pitanje zašto nemaju klima-uređaj, između 51% i 75% ljudi u svakoj od zemalja odgovorilo je da je cena glavna prepreka. Uticaj na klimu bio je znatno manje važan razlog (između 6% i 17%), osim u Francuskoj gde iznosi 27%.
Ipak, iako bi većina ljudi podržala pojednostavljenje ugradnje klima-uređaja, između 35% i 46% u svakoj zemlji smatra da se većina problema u vezi sa nemogućnošću rashlađivanja tokom toplotnih talasa može rešiti i bez njih.
Upitani šta bi trebalo da bude prioritet njihove vlade, više ljudi (od 27% do 42%) reklo je da bi trebalo prednost dati drugim metodama održavanja prijatne temperature u domu — uključujući spoljne roletne, izolaciju i reflektujuće krovove — nego samim klima-uređajima (od 12% do 20%).
Istraživanje je pokazalo da je za ljude koji imaju klima-uređaje uticaj jasan: od 79% do 85% onih koji ih poseduju reklo je da su uspeli da održe prijatnu unutrašnju temperaturu tokom nedavnih toplotnih talasa, u poređenju sa samo 35% do 47% onih koji ih nemaju.
Takođe je utvrđeno da između 14% i 17% vlasnika klima-uređaja u Italiji, Francuskoj i Španiji nije moglo da ih koristi onoliko koliko im je bilo potrebno zbog visokih troškova struje, dok je između 28% i 38% navelo da su ih često koristili, ali da će zbog toga morati da smanje rashode na drugim poljima.
(The Guardian)
