Sparina i visoka vlažnost vazduha čine da prostorija deluje toplije, čak i kada termometar to ne pokazuje.
Ovaj režim je posebno koristan nakon kiše i tokom toplotnih talasa, a savetuje se više nego uobičajeni 'cool' režim kada vlaga prelazi 50%.
Sparina i visoka vlažnost vazduha, naročito nakon letnjih kiša, prave osećaj da je u domu daleko toplije nego što termometar pokazuje. Umesto standardnog hlađenja na najjačoj snazi, rešenje za sparnu vrućinu krije se u opciji “dry mode” klima uređaja, a benefit nije samo u svežini, već i nižem računu za struju.
Kada usred toplotnog talasa dođe do kratkotrajnog zahlađenja sa kišom, prirodno provetravanje doma može nakratko doneti osveženje, ali čim temperatura ponovo krene da prelazi i 35. podeok na Celzijusovoj skali, a to po vremenskoj prognozi očekuje Srbiju narednih dana, većina domaćinstava ponovo poseže za klimom.
Upravo tada, kada vrućinu prati vlažnost vazduha preko 50 procenata, kako savetuju stručnjaci, najbolja opcija na daljinskom upravljaču je “dry mode”.
Šta znači “dry mode” na klima uređaju
Reč je o takozvanom “suvom” režimu rada klima uređaja, koji je prvenstveno namenjen smanjenju količine vlage u vazduhu u stambenom prostoru.
Kako u svom blogu o efikasnom korišćenju klima navode stručnjaci beogradske firme za servis klima uređaj, kada je uređaj podešen na “dry mode”, vazduh iz prostorije prolazi preko hladne površine unutrašnje jedinice. Vodena para se tada kondenzuje, a vlaga se odvodi iz prostorije.
- Kada je vazduh u prostoriji previše vlažan, može doći do neprijatnosti i problema kao što su stvaranje buđi i gljivica, neprijatan miris, znojenje i osećaj nelagodnosti. A u rešavanju ovih problema vam može pomoći upravo “dry mode” na klimi. Kada koristite ovaj režim, klima uređaj će raditi na način da vazduh prolazi kroz hladne površine na unutrašnjoj strani uređaja, što dovodi do kondenzacije vodene pare i uklanjanja vlage iz vazduha – objašnjava se.
Kako objašnjavaju serviseri, rezultat je vazduh sa manjim procentom vlage, zbog čega prostorija može delovati prijatnije i svežije, čak i kada temperatura nije značajno snižena.
Posle kiše i skoka temperature može biti korisniji od “cool” režima
“Suvi” režim rada klima uređaja najčešću primenu ima u područjima u kojima je vazduh prirodno vlažniji, poput priobalja.
Međutim, svedoci smo klimatskim promenama koje dovode do toga da i u našem kontinentalnom području, naročito u danima kada posle padavina dođe do toplotnog talasa, vlažnost vazduha poraste.
- U tom slučaju, “dry mode” je bolje rešenje od uobičajenog “cool” režima koji prvenstveno služi za snižavanje temperature, jer će ova opcija otkloniti višak vlage u stambenom prostoru koja, iako možda napolju nije toliko vrelo, stvara izražen osećaj sparine - navode stručnjaci za klima uređaje.
Koliko sa “suvim” režimom može da se uštedi
Uz eliminaciju osećaja zapare, još jedan razlog zbog kojeg se “dry mode” često preporučuje jeste potencijalna ušteda električne energije. Međutim, ona nije ista kod svih klima-uređaja i zavisi od konkretnog modela, uslova u prostoriji, spoljne temperature, vlažnosti i podešavanja uređaja.
Za ilustraciju potrošnje može se uzeti klima čija je tipična ulazna snaga oko 1,1 kW. Ako takav uređaj radi šest sati dnevno tokom 30 dana u režimu hlađenja, on mesečno “povuče” 198 kWh, što preračunato u novac, ako se uzme obračunska cena od 20 dinara po kWh, iznosi 3.960 dinara.
- S druge strane, taj tipični klima uređaj snage 1,1 kW, ako pod istim uslovima radi u “dry” režimu, potroši između 100 i 140 kWh mesečno. Sa cenom od 20 dinara po kWh, deo računa bi bio u rasponu od 2.000 do 2.800 dinara, što je svakako ušteda u odnosu na računicu od 3.960 dinara ako je klima stalno u “cool modu” - objašnjavaju serviseri.
Zato, kako dodaju, glavna prednost “dry moda” je u tome što, kada je vazduh veoma vlažan, može istovremeno da poboljša osećaj prijatnosti u prostoriji i potencijalno umanji potrošnju u odnosu na intenzivan “cool” režim.
