MASAČUSETS UKINUO GRANICU OD 24 NEDELJE ZA ABORTUS: Dr Milošević objašnjava kakvi su rizici kasnog prekida trudnoće i da li je ovakva odluka MOGUĆA I U SRBIJI

Ginekolog Vanja Milošević izjavio je danas, komentarišući odluku američke savezne države Masačusets da ukine zakonsku granicu od 24 nedelje za abortus, da prekid trudnoće u kasnoj fazi, nakon 24. nedelje, nosi velike rizike, jer žena može da se suoči sa raznim negativnim medicinskim indikacijama.

- Ono što sam ja uspeo da pročitam do sad je da su to uglavnom bile želje pacijentkinja na osnovu njihovog psihičkog stanja koji je rezultat nedovoljne podrške, izostanka oslonca, uticaja okoline, pre svega, partnera. Mislim da je ovo pitanje vrlo složeno, ženama treba da pomognemo i da shvatimo da su one u izuzetnoj teškoj situaciji čim razmišljaju na ovaj način - poručio je on.

Milošević je istakao da u Srbiji ne postoji mogućnost da se trudnoća prekine u tako kasnoj fazi, jer postoje zakonski regulisani protokoli kada žena može da izvrši prekid trudnoće, a to je do 10. nedelje na svoju inicijativu iz svojih razloga, a do 12. nedelje samo uz jasno postavljene medicinske indikacije i uz odluku etičkog komiteta.

Dodao je da je u Srbiji prekid trudnoće nakon 12. nedelje nedozvoljen i može da bude krivično sankcionisan.

Kada lekari razmatraju prekid trudnoće u kasnoj fazi

Na pitanje u kojim situacijama lekari zaista razmatraju prekid trudnoće u kasnoj fazi, Milošević je rekao da je uvek na lekarima i etičkom odboru da sagledaju trudnoću iz više aspekata, da li ona sama po sebi ugrožava zdravlje žene ili je inkompatibilna sa životom ploda, odnosno da li postoje neke genetske anomalije koje bi kasnije mogle da budu uvod u ozbiljne probleme.

- Uvek se vodi računa da trudnoća ne ugrožava stanje trudnice, i da promene koje su uočene i detektovane nisu inkompatibilne sa daljim životom ploda. Sve ostalo može da bude rezultat etičkih odluka. To su postupci koji su vrlo traumatični i za ženu i za one koji ih izvode - naveo je dr Milošević za Tanjug.

Kada je reč o mentalnom zdravlju trudnica i uticaju određenih psihičkih stanja na trudnoću, Milošević je ocenio da se jako malo priča o mentalnom zdravlju trudnica zbog toga što trudnoća sama po sebi predstavlja drugo stanje, hormonski vrlo izmenjeno sa promenama koje i žene same uočavaju.

Žena u trudnoći prvenstveno treba da ima podršku svog partnera, porodice, ali i struke, istakao je on i poručio da ukoliko se primete bilo koji simptomi eventualne psihoze koja bi mogla da ide u neželjenom smeru, neophodno je da se trudnica odmah obrati za pomoć kako bi dobila adekvatno lečenje ukoliko je to moguće.

Šta odluka u SAD menja za pravo na abortus

Advokat Ana Selak izjavila je danas da se odlukom američke savezne države Masačusets da ukine zakonsku granicu od 24 nedelje za abortus, menja dosta stvari ali na način da se uvodi novi detalji, istakavši da je najveća promena u tome što sada žena sama reguliše kada će i kome da dozvoli prekid trudnoće.

Selak je istakla da se u svetu nastoji da se države orijentišu prema tome koje će biti relevantne okolnosti i kojim ženama će da se dozvoli prekid trudnoće na ovaj način u kasnoj fazi.

- To jeste medicinsko pitanje i ne može se posmatrati jednolično već da moraju da se naprave razlike, ali ono što je nesporno je da ovo pitanje proističe iz prava žene na to kako će da se završi trudnoća koju ona nosi. Sa time se slažu i lekari, ako znamo da u kritičnim situacijama kada bi oni tokom porođaja morali da biraju između trudnice pacijenta ili bebe koja dolazi na svet, njihovi protokoli kažu da se odlučuju za trudnicu - objasnila je ona.

Selak je istakla da bi u Srbiji abortus u 24. nedelji bio nedozvoljeni prekid trudnoće, odnosno krivično delo za koje je zaprećena kazna zatvora i do 12 godina u zavisnosti od posledica ili ukoliko je trudnica maloletna.

Na pitanje da li bi ovakav zakon mogao da proizvede nove pravne dileme u situacijama kada se lekar i pacijentkinja ne slažu oko toga da li je prekid trudnoće medicinski opravdan, Selak je rekla da je lekar onaj koji savetuje, dok svi zakoni i protokoli kažu da je pravo pacijenta na izbor koja god medicinska tema da je u pitanju.

Kada je reč o mentalnom zdravlju i zaštiti trudnica, Selak je ocenila da je mentalna zaštita trudnica u Srbiji jako slaba i da bi je trebalo značajno poboljšati i više razgovarati o tome jer se često mentalno zdravlje trudnice sporedno gleda tokom trudnoće.

- Naši pregledi danas traju 10,15 minuta, najveći fokus je na plodu, a suštinu nekako ne vidimo - poručila je ona.

Po čemu se postporođajna psihoza razlikuje od depresije

Psihijatar Gordana Dedić izjavila je da trudnoća i hormonske promene koje se dešavaju tokom trudnoće mogu da utiču na neke psihičke promene koje se ispolje nakon porođaja, i dodala da postporođajna psihoza može da se javi kod osoba koje su uglavnom imale ranije psihičke probleme ili kod osoba koje nisu spremna za takav korak u svom životu.

Dedićeva je rekla, osvrćući se na suđenje tridesetšestogodišnjoj medicinskoj sestri zbog ubistva troje dece pre tri godine, za koju njena odbrana tvrdi da je patila od teške postporođajne psihoze i da je bila pretrpana lekovima, da je nakon porođaja češća pojava postporođajne depresije od psihoze, odnosno stanje da je žena neraspoložena, da nije u stanju da vodi brigu o detetu, da ima problema sa spavanjem i jelom.

- Postporođajna psihoza je stanje koje je van realnosti, nemate osećaj prema sredini, mogu da se jave halucinacije i mračne misli što može da rezultira ovakvim ponašanjem kakav je bio ovaj slučaj u Americi - objasnila je ona.

Postporođajna psihoza može da se leči ali je potrebno da se pacijentkinja na vreme javi lekaru, istakle je Dedićeva i dodala da je najveći problem u tome što beba i cela ta nova situacija oko deteta često maskira ono što porodica vidi u ženi koja je tek postala majka i njeno ponašanje ne tumače na adekvatan način.

Kako je objasnila, ako majka ne vodi računa oko svog deteta, ako nije brižna prema njemu, ako ne izgovara smislene rečenice, treba je što pre odvesti kod psihijatra kako bi se adekvatno izlečila.

(Tanjug)