"NEMAČKA NAPUŠTA EVROZONU I ŠENGEN AKO POBEDIMO" Brutalan intervju liderke AfD: Najavila radikalne poteze koji će promeniti Evropu - UKIDANJE EVRA I ZATVARANJE GRANICA

Kopredsednica Alternative za Nemačku (AfD) Alis Vajdel izjavila je da bi njena stranka, ukoliko uđe u saveznu vladu, tražila izlazak Nemačke iz evrozone i Šengena, zatvaranje nacionalnih granica i znatno strožu migrantsku politiku.

Vajdel je to rekla u letnjem intervjuu za ZDF, emitovanom juče.

- Nemačkoj je pre uvođenja evra bilo znatno bolje - rekla je Vajdel, tvrdeći da je zajednička evropska valuta oslabila nemačku privredu i smanjila bogatstvo domaćinstava.

"Zatvorićemo granice i izaći iz Šengena"

Govoreći o migracijama, Vajdel je najavila zatvaranje nemačkih granica i izlazak iz šengenskog prostora.

- Zatvorićemo ih i izaći ćemo iz Šengena - rekla je.

Založila se i za veći broj deportacija i manje dodeljivanja državljanstava, uključujući povratak Sirijaca kojima više ne važi status zaštite.

Vajdel je istovremeno kritikovala CDU kancelara Fridriha Merca i SPD ministra finansija Larsa Klingbajla, te ponovo napala CDU zbog odbijanja saradnje sa AfD-om.

- Vladaćemo u prvim saveznim pokrajinama. A vladaćemo i na saveznom nivou - poručila je.

AfD veoma jak u anketama

AfD uoči izbora 6. septembra u Saksoniji-Anhalt, prema navedenom istraživanju, ima podršku veću od 40 odsto birača.

Na nacionalnom nivou grupa za istraživanje javnog mnjenja "Foršungsgrupe valen" AfD-u daje 27 odsto, dok je CDU na 22 odsto. Najnoviji ZDF-ov "Politbarometar" pokazuje i snažnu poziciju AfD-a uoči septembarskih izbora u istočnim saveznim pokrajinama.

Vajdel je ponovo odbacila i planiranu zabranu novih automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, kao i mere kojima se pokušavaju smanjiti posledice klimatskih promena izazvanih ljudskim delovanjem.

Šta je AfD

Alternativa za Nemačku (AfD) osnovana je 2013. kao evroskeptična stranka koja se protivila politici spasavanja zaduženih članica evrozone.

U godinama nakon migrantske krize 2015. snažno se pomerila udesno, a u središte politike stavila je protivljenje imigraciji i islamu, kao i znatno kritičniji odnos prema Evropskoj uniji. Danas se AfD opisuje kao krajnje desničarska, nacionalistička i protivimigrantska stranka.

Na vanrednim saveznim izborima u februaru 2025. AfD je osvojio 20,8 odsto glasova, dvostruko više nego 2021. godine, i završio na drugom mestu iza CDU-a. Sa 152 poslanika postao je najveća opoziciona stranka u Bundestagu. Druge vodeće nemačke stranke dosad su odbijale koalicionu saradnju sa AfD-om, održavajući takozvani "sanitarni kordon" prema krajnjoj desnici.

Nemačka Savezna služba za zaštitu ustava (BfV) u maju 2025. proglasila je AfD dokazano ekstremističkom desničarskom strankom.

Međutim, Upravni sud u Kelnu u februaru ove godine privremeno je zabranio BfV-u da AfD tako označava i tretira dok ne bude doneta odluka u glavnom sudskom postupku. Sud je naveo da i dalje postoji snažna sumnja u protivustavne težnje unutar stranke, ali da zasad nije dovoljno utvrđeno da one odlikuju AfD u celini.

Ko je Alis Vajdel

Alis Vajdel (47) jedna je od dva kopredsednika AfD-a na saveznom nivou, zajedno sa Tinom Krupalom, a od 2017. vodi i poslanički klub stranke u Bundestagu. AfD-u se pridružila 2013, iste godine kada je stranka osnovana.

Po struci je ekonomistkinja. Studirala je ekonomiju i poslovnu ekonomiju i doktorirala ekonomiju, a pre ulaska u politiku radila je, između ostalog, za Goldman Saks i Alijanc global investors. Više godina provela je u Aziji, najviše u Kini, i govori mandarinski.

Na izborima 2025. bila je prva kandidatkinja za kancelarku u istoriji AfD-a. Pod njenim vođstvom stranka je ostvarila najbolji rezultat na saveznim izborima otkako postoji, osvojivši više od deset miliona glasova.

Vajdel se po privatnom životu razlikuje od tradicionalnog profila stranke čiji je vrh često naglašavao konzervativne porodične vrednosti. Živi u istopolnoj zajednici i sa partnerkom, koja je poreklom sa Šri Lanke, odgaja dvojicu sinova.

(Index)