Policija je zbog protesta rasporedila pojačanja iz drugih delova zemlje
AfD, koji značajno jača u anketama, optužuju za promovisanje rasističkih politika i pretnju demokratskim vrednostima
Hiljade protivnika nemačke krajnje desničarske stranke Alternativa za Nemačku (AfD) izašlo je danas na ulice Erfurta i blokiralo saobraćajnice koje vode ka mestu održavanja godišnjeg kongresa te stranke, uoči regionalnih izbora na kojima bi AfD prvi put mogao da preuzme vlast na nivou nemačke savezne pokrajine.
Demonstranti iz sindikata, organizacija civilnog društva i levičarskih partija okupili su se dok je policija rasporedila veliki broj pripadnika bezbednosnih snaga, uključujući pojačanja pristigla iz drugih delova Nemačke, uoči dvodnevnog kongresa AfD-a, prenosi Rojters.
Policija procenjuje da je u protestima u Erfurtu i okolini učestvovalo oko 15.000 ljudi.
- Želimo da jasno stavimo do znanja da ovo jednostavno nećemo da tolerišemo i da je fašizam ponovo u usponu ovde u Nemačkoj - izjavio je portparol inicijative protiv AfD-a "Otpor" Georg Beker.
Povređeni novinari
Ekipa novinara nemačkog portala Apolo njuz saopštila je danas da je napadnuta i pretučena tokom izveštavanja sa protesta protiv održavanja kongresa krajnje desničarske stranke Alternativa za Nemačku (AfD) u istočnom gradu Erfurtu, tokom kojih je došlo je do više incidenata i sukoba demonstranata sa policijom.
Prema navodima tog medija, napad se dogodio na trgu Goter plac, gde su novinari snimali demonstracije protivnika AfD-a, kada je grupa ljudi krenula prema njima uz povike "Gubite se iz zemlje" i "Napolje nacisti".
Apolo njuz tvrdi da je potom, usred dima od dimnih bombi, usledio fizički napad tokom kojeg su novinari jureni i udarani, a da je u incidentu učestvovalo oko 10-ak osoba koje je portal opisao kao levičarske ekstremiste. Jedan od novinara oboren je na zemlju i više puta udaren i šutnut u glavu i lice, uključujući i potiljak, navodi se u saopštenju portala.
Napad je prekinut tek nakon intervencije policije, a jedan od novinara zadobio je više povreda, uključujući posekotinu na glavi, dok je više članova ekipe zadobilo nagnječenja i ogrebotine na rukama i kolenima, zbog čega im je Hitna pomoć ukazala pomoć.
Portal navodi i da su maskirane osobe poprskale novinare bojom.
Demonstranti gađali policiju jajima i kesama sa bojom
Prema navodima lista "Bild", demonstranti su tokom protesta policiju gađali jajima i kesama sa bojom, a jedan policajac pogođen je u glavu.
Tokom protesta i blokada protiv održavanja kongresa AfD-a demonstriralo je više desetina hiljada ljudi, među kojima je, prema proceni policije, bilo više od 2.000 osoba spremnih na nasilje.
Policija pokrajine Tiringije saopštila je da su demonstranti u međuvremenu prekinuli blokadu autoputa A71, koja je bila organizovana s ciljem da se spreči održavanje kongresa AfD-a, dok pojedine grupe razmatraju organizovanje novih protesta u blizini sajamskog kompleksa u kojem se održava stranački skup.
Zašto su buknuli protesti
Kongres, na kojem se očekuje reizbor kopredsednika stranke Alis Vajdel i Tina Hrupale, održava se uoči izbora u istočnim saveznim pokrajinama Saksonija-Anhalt i Meklenburg-Zapadna Pomeranija, za koje AfD veruje da bi mogli da otvore put za uspeh stranke i na nacionalnom nivou.
Osnovan pre više od decenije, AfD je, prema istraživanjima javnog mnjenja, stekao značajnu prednost u odnosu na konzervativni blok nemačkog kancelara Fridriha Merca, zahvaljujući kombinaciji nacionalističke retorike, zalaganju za strožu imigracionu politiku i privlačenju birača nezadovoljnih radom uzastopnih vlada i dugogodišnjom ekonomskom stagnacijom.
Protivnici optužuju AfD da promoviše rasističke politike i stavove nespojive sa demokratskim vrednostima Nemačke i upozoravaju da bi dolazak te stranke na vlast predstavljao pretnju ustavnom poretku zemlje.
Strategija "zaštitnog zida"
Tradicionalne političke partije odbacile su mogućnost saradnje sa AfD-om u okviru takozvane strategije "zaštitnog zida", čiji je cilj politička izolacija stranke i sprečavanje njenog ulaska u koalicione vlade.
Prema najnovijim anketama, podrška AfD-u dostiže i 29 odsto, dok konzervativni blok CDU/CSU kancelara Merca uživa podršku oko 22 odsto birača. Stranka je ranije ove godine ostvarila značajan napredak i na regionalnim izborima u dve zapadnonemačke pokrajine.
Najveću podršku AfD ipak ima na području nekadašnje komunističke Istočne Nemačke, gde istraživanja pokazuju najviši nivo razočaranja birača tradicionalnim partijskim sistemom.
U Saksoniji-Anhaltu, gde poslednje ankete AfD-u daju podršku od 41 odsto, naspram 23 odsto koliko ima Mercova Hrišćansko-demokratska unija, stranka računa na ubedljivu pobedu. AfD se, takođe, nada da će postati najjača politička snaga i u Meklenburg-Zapadnoj Pomeraniji.
Delegati AfD ponovo izabrali dosadašnje kopredsednike stranke Vajdel i Hrupalu
Delegati nemačke krajnje desničarske stranke Alternativa za Nemačku (AfD) ponovo su izabrali dosadašnje kopredsednike stranke Alis Vajdel i Tina Hrupalu na tu funkciju.
Hrupala je dobio podršku 68,2 odsto delegata, dok je Vajdel ponovo izabrana sa 79,5 odsto glasova.
Za zamenika saveznog predsednika stranke izabran je Stefan Meler, bliski saradnik lidera AfD-a u Tiringiji Bjerna Hekea, koji je dobio podršku oko 76 odsto delegata.
Tokom obraćanja delegatima, Vajdel je kritikovala nemačkog kancelara Fridriha Merca, navodeći da "za svako godišnje doba najavljuje novu reformu", ali da se "ne ukidaju violine, već obećanja".
Heke je više puta je tokom govora isticao da AfD želi da "učini ponovo Nemačku velikom", aludirajući na Trampov slogan "Učinimo ponovo Ameriku velikom".
(Tanjug)
