Iran je zapretio da će vojne baze, avioni i infrastruktura zemalja koje dozvole SAD vojne operacije postati legitimne mete iranskih napada.
Nakon iranskih upozorenja i povećane zabrinutosti lokalnog stanovništva, dva američka KC-135 su napustila bazu u Bugarskoj.
Iran je poslao ozbiljno upozorenje svim državama koje Vašingtonu ustupaju svoju teritoriju za vojne operacije: američke baze, avioni i vojna infrastruktura u regionu mogli bi postati legitimne mete iranskih balističkih projektila i dronova. U tom kontekstu posebnu pažnju privukla je Bugarska, koja je Vašingtonu omogućila privremeno razmeštanje američkih aviona za dopunjavanje goriva. Samo nekoliko nedelja nakon njihovog dolaska, dva američka KC-135 napustila su bazu Bezmer, što se dogodilo nakon sve direktnijih upozorenja Teherana i straha da bi Bugarska mogla biti uvučena u sukob koji se sve više preliva izvan Bliskog istoka.
Dva američka aviona-tankera KC-135 u petak su napustila vazdušnu bazu Bezmer u Bugarskoj, gotovo mesec dana nakon što su tamo privremeno razmeštena. Iako je njihov boravak bio deo američkih vojnih aktivnosti i logističke podrške, njihovo razmeštanje izazvalo je snažnu reakciju Irana. Istovremeno je među stanovnicima okolnih područja porasla zabrinutost zbog mogućnosti da bi baza mogla postati meta iranskih balističkih projektila i bespilotnih letelica.
Bugarski ministar odbrane Dimitar Stojanov potvrdio je da su dva KC-135 u petak napustila bazu. Bugarski parlament je prethodno, 22. jula, odobrio američki zahtev za privremeno razmeštanje do osam aviona KC-135 i približno 250 američkih vojnika u vazdušnoj bazi Bezmer. Razmeštaj je odobren u okviru sporazuma o zajedničkom korišćenju vojnih objekata između Bugarske i SAD.
KC-135 Stratotanker ključan je deo američke vojne logistike jer omogućava dopunjavanje goriva borbenim i drugim vojnim avionima tokom leta. Njihovo prisustvo zato nije samo pitanje logistike, već može predstavljati važan element podrške širim američkim vojnim operacijama. Upravo je ta činjenica dodatno zabrinula Teheran, koji poslednjih meseci sve otvorenije upozorava da države koje omogućavaju američkim snagama korišćenje svojih baza ne mogu očekivati da će u slučaju eskalacije automatski ostati izvan sukoba.
Oštra reakcija Irana
Iran je na odluku Sofije reagovao diplomatskim kanalima, ali veoma oštrim tonom. Iransko Ministarstvo spoljnih poslova u telefonskim razgovorima sa bugarskim zvaničnicima osudilo je dopuštanje razmeštanja američkih aviona u Bezmeru radi podrške vojnim operacijama protiv Irana. Teheran je bugarsku vladu pozvao da odmah preispita svoju odluku i jasno upozorio na posledice korišćenja bugarske teritorije za operacije protiv Irana.
Iranska poruka bila je posebno ozbiljna jer se nije odnosila samo na same američke snage. Teheran je upozorio da bi Bugarska, ako njena teritorija bude korišćena za vojne operacije protiv Irana, mogla biti smatrana delom američke vojne kampanje. Iranska strana pritom je tvrdila da bi takvo učešće Sofiju moglo učiniti saučesnikom u „agresiji i ratnim zločinima“.
Za Bugarsku je situacija posebno osetljiva. Sofija je članica NATO-a i saveznik Vašingtona, ali istovremeno pokušava da izbegne direktno uvlačenje u sukob koji bi mogao imati posledice daleko izvan Bliskog istoka. Razmeštaj američkih aviona pokazao je upravo taj problem: ono što se u Vašingtonu može posmatrati kao rutinska logistička podrška, u Teheranu se može protumačiti kao učešće u neprijateljskim vojnim operacijama.
Povlačenje dva KC-135 stoga dobija dodatnu težinu. Sam odlazak aviona ne mora nužno značiti promenu američke strategije niti potvrđivati da je Bugarska popustila pod iranskim pritiskom, ali dolazi u trenutku kada Teheran sve otvorenije upozorava da će u slučaju nove eskalacije posmatrati američku vojnu infrastrukturu kao deo šire mreže ciljeva.
Raste pritisak u Evropi
Time se povećava i pritisak na druge evropske države koje omogućavaju američkim snagama korišćenje svojih baza, vazdušnog prostora i logističke infrastrukture. Iran nastoji da pošalje poruku da se geografska udaljenost od Bliskog istoka više ne može automatski smatrati zaštitom od posledica sukoba. Ako se američke operacije nastave širiti, svaka baza koja omogućava njihovo sprovođenje mogla bi postati predmet iranske pažnje.
Upravo zato odlazak američkih tankera iz Bezmera treba posmatrati u širem kontekstu. Reč je o malom, ali simbolički važnom potezu u trenutku kada se granice mogućeg sukoba sve više pomeraju izvan tradicionalnog područja Bliskog istoka. Za Bugarsku to otvara neugodno pitanje: koliko daleko može ići u vojnoj saradnji sa SAD, a da pritom ne postane potencijalna meta iranskog odgovora?
