Procene ukazuju na globalne ekonomske i bezbednosne posledice sukoba u regionu
Predstavljene su strateške opcije iranske reakcije, uključujući potencijalne vojne i političke poteze
Čini se da je Amerika spremna da napadne Iran u narednim danima. Iako su potencijalne mete uglavnom predvidljive, ishod nije. Dakle, ako se u poslednjem trenutku ne postigne dogovor sa Teheranom i predsednik SAD Donald Tramp odluči da naredi američkim snagama napad, koji su mogući ishodi?
Ovo su mogući scenariji:
1. Ciljani udari, minimalne civilne žrtve, prelazak na demokratiju
Američke kopnene i pomorske snage sprovode ograničene, precizne udare na vojne baze Iranske revolucionarne garde (IRGC) i jedinicu Basidž - paravojnu formaciju pod kontrolom IRGC, kao i na lokacije za lansiranje i skladištenje balističkih raketa i iranski nuklearni program.
Već oslabljeni režim je zbačen, što vremenom dovodi do prave demokratije u kojoj Iran može ponovo da se priključi ostatku sveta.
Ovo je veoma optimističan scenario. Zapadna vojna intervencija u Iraku i Libiji nije donela glatku tranziciju ka demokratiji. Iako je u oba slučaja okončala brutalne diktature, usledile su godine haosa i krvoprolića.
Sirija, koja je sprovela sopstvenu revoluciju i zbacila predsednika Bašara al Asada bez zapadne vojne podrške 2024. godine, za sada je prošla bolje.
2. Režim opstaje, ali ublažava politiku
Ovo bi se uopšteno moglo nazvati "venecuelanski model", gde brza i snažna akcija SAD ostavlja režim netaknutim, ali sa ublaženom politikom.
U slučaju Irana, to bi značilo da Islamska Republika opstaje, što neće zadovoljiti veliki broj Iranaca, ali je primorana da ograniči podršku nasilnim milicijama širom Bliskog istoka, obustavi ili smanji domaće nuklearne i balističke programe i popusti u gušenju protesta.
I ovo je malo verovatno.
Rukovodstvo Islamske Republike ostaje prkosno i otporno na promene već 47 godina.
3. Režim se ruši, zamenjuje ga vojna vlast
Mnogi smatraju da je ovo najverovatniji mogući ishod.
Iako je režim očigledno nepopularan kod mnogih, a svaki novi talas protesta ga dodatno slabi, i dalje postoji ogroman i sveprisutan bezbednosni aparat sa interesom da očuva status kvo.
Glavni razlog zašto protesti do sada nisu uspeli da sruše režim je to što nije bilo značajnih prebegavanja na njihovu stranu, dok su oni na vlasti spremni da koriste neograničenu silu i brutalnost da bi ostali na vlasti.
U haosu nakon bilo kakvog američkog napada, moguće je da Iran završi pod vlašću snažne vojne vlade, uglavnom sastavljene od pripadnika IRGC.
4. Iran napada američke snage i susede
Jasno je da Iran nije ravnopravan protivnik moćnoj američkoj mornarici i avijaciji, ali bi ipak mogao da uzvrati svojim arsenalom balističkih raketa i dronova, od kojih su mnogi skriveni u pećinama, pod zemljom ili na zabačenim planinskim predelima.
Američke baze i objekti nalaze se duž arapske strane Persijskog zaliva, posebno u Bahreinu i Kataru, ali Iran bi mogao, ako odluči, da gađa i ključnu infrastrukturu bilo koje zemlje za koju smatra da je saučesnik u američkom napadu, poput Jordana.
Razorni napad raketama i dronovima na petrohemijska postrojenja 2019. godine, za koji se smatra da ga je izvela milicija koju podržava Iran u Iraku, pokazao je Saudijcima koliko su ranjivi na iranske rakete.
Iranski arapski susedi u Zalivu, svi saveznici SAD, sada su s pravom izuzetno uznemireni da bi svaka američka vojna akcija mogla da se obije o njihovu glavu.
5. Iran uzvraća postavljanjem mina u Zalivu
Ovo je dugo predstavljalo potencijalnu pretnju globalnom transportu i snabdevanju naftom još od iransko-iračkog rata 1980-88, kada je Iran zaista minirao brodske rute, a britanski minolovci pomagali u njihovom čišćenju.
Uski Ormuški moreuz između Irana i Omana je ključna tačka. Oko 20% svetskog izvoza tečnog prirodnog gasa (LNG) i između 20-25% nafte i naftnih derivata prolazi kroz ovaj moreuz svake godine.
Iran je sprovodio vežbe brzog postavljanja morskih mina. Ako bi to učinio, neizbežno bi bilo uticaja na svetsku trgovinu i cene nafte.
6. Iran potapa američki ratni brod
Kapetan američke mornarice na brodu u Zalivu je jednom rekao da ga najviše brine "roj napad" iz Irana.
To je situacija kada Iran lansira toliko dronova sa eksplozivom i brzih torpednih čamaca na jednu ili više meta da čak ni moćna bliska odbrana američke mornarice ne može sve da ih eliminiše na vreme.
Mornarica IRGC je odavno zamenila konvencionalnu iransku mornaricu u Zalivu, a neki od njenih komandanata su čak obučavani u Dartmutu za vreme šaha Mohameda Reze Pahlavija.
Iranske mornaričke posade su veliki deo obuke posvetile nekonvencionalnom ili "asimetričnom" ratovanju, tražeći načine da prevaziđu ili zaobiđu tehničke prednosti svog glavnog protivnika - Pete flote američke mornarice.
Potapanje američkog ratnog broda, uz moguće zarobljavanje preživelih članova posade, predstavljalo bi ogromno poniženje za SAD.
Iako se ovaj scenario smatra malo verovatnim, razarač USS Cole, vredan milijardu dolara, teško je oštećen u samoubilačkom napadu Al Kaide u luci Aden 2000. godine, kada je poginulo 17 američkih mornara.
Pre toga, 1987. godine, irački pilot je greškom ispalio dve rakete Exocet na američki ratni brod USS Stark, ubivši 37 mornara.
7. Režim se ruši, nastaje haos
Ovo je vrlo realna opasnost i jedan je od glavnih razloga za zabrinutost suseda poput Katara i Saudijske Arabije.
Pored mogućnosti građanskog rata, kakav su doživele Sirija, Jemen i Libija, postoji i rizik da bi u haosu i konfuziji etničke tenzije mogle prerasti u oružane sukobe, dok Kurdi, Beludži i druge manjine pokušavaju da zaštite svoj narod usred opšteg vakuuma vlasti.
Veći deo Bliskog istoka bi sigurno bio zadovoljan da vidi kraj Islamske Republike, a najviše Izrael, koji je već zadao teške udarce iranskim proksi snagama u regionu i koji strahuje od egzistencijalne pretnje iranskog nuklearnog programa.
Ali niko ne želi da najveća bliskoistočna nacija po broju stanovnika, a Iran ih ima oko 93 miliona, potone u haos, izazivajući humanitarnu i izbegličku krizu.
Najveća opasnost sada je da Tramp, nakon što je okupio moćnu silu blizu iranskih granica, odluči da mora da deluje ili će izgubiti ugled, i da rat počne bez jasnog cilja i sa nepredvidivim i štetnim posledicama.
Pre ajatolaha, Iran je bio sasvim drugačiji svet: Hidžab bio zabranjen, ali je šah sprovodio teror.
(Mapa) Tvrđava SAD u Kataru prva meta: Kad zver poleti, treba joj 3 minuta do udara.
Iranci u borbi na život i smrt: Ulice su bojno polje, bukti rat Trampa i ajatolaha.
Ali Hamnei je vrhovni vođa Irana: Evo ko je čovek koji je stvorio tvrđavu na Bliskom istoku.
(Mapa) 10 tempiranih bombi: Ako Iran napadne ove američke baze, sve će goreti.
Ko je Reza Pahlavi koji je pozvao na proteste u Iranu.
(BBC)
