Da li republikanci gube dominaciju u svojoj tvrđavi Teksasu?

Teksas je decenijama predstavljao simbol republikanske Amerike i konzervativnih vrednosti u američkom društvu. Država koja je iznedrila predsednike poput Džordža Buša Mlađeg i koja je postala sinonim za američki jug, naftnu industriju i snažan otpor federalnom mešanju u lokalne poslove, dugo je smatrana jednim od najbezbednijih uporišta Republikanske stranke. Međutim, poslednjih godina sve češće se postavlja pitanje da li se ispod površine odvijaju promene koje bi mogle da transformišu političku budućnost ove savezne države.

Aktuelna borba za mesto u Senatu ponovo je otvorila debatu o tome da li Teksas polako prerasta iz republikanske tvrđave u potencijalnu kolebljivu državu čiji bi politički zaokret mogao da promeni čitavu izbornu matematiku izbora u Sjedinjenim Američkim Državama.

Razlog zbog kog se ova tema danas ozbiljno razmatra nije jedino aktuelna tesna trka za Senat. Teksas je poslednjih godina doživeo izuzetne demografske promene, a kao mnogoljudna savezna država, te promene imaju i nacionalnog uticaja. Od 2020. godine država je dobila više od 2,5 miliona novih stanovnika, čime je broj stanovnika porastao na približno 31,7 miliona. Nijedna savezna država nije rasla brže, a novi stanovnici godinama dolaze iz različitih delova zemlje, uključujući tradicionalno demokratske države poput Kalifornije, Njujorka i Ilinoisa. Takav priliv stanovništva postepeno je promenio i strukturu biračkog tela i otvorio pitanje da li će se promene u jednom trenutku preliti i na političke kampanje, njihove strategije dolaska do glasova i na kraju rezultate.

Značajan trend je i ubrzana urbanizacija koja nastavlja da menja političku geografiju Teksasa. Veliki gradovi poput Ostina, Hjustona, Dalasa i San Antonija već godinama glasaju pretežno za demokrate. Ono što je još važnije jeste činjenica da su i pojedina predgrađa, koja su nekada bila pouzdani republikanski bastioni, postala znatno konkurentnija zona. Obrazovaniji birači, zaposleni u rastućem tehnološkom i uslužnom sektoru, često pokazuju drugačije političke preferencije od tradicionalne republikanske baze koja dominira u ruralnim delovima države.

Uz konstantnu imigraciju iz drugih saveznih država, kontinuirani višedecenijski trend predstavlja i promena etničke strukture stanovništva kroz imigraciju iz stranih država. Hispanoamerikanci danas čine jednu od najvažnijih političkih grupa u Teksasu i njihov politički uticaj nastavlja da raste, jer je kao pogranična država bila jedna od atraktivnijih za dolazak strane populacije. Demokratska strategija godinama se zasnivala na pretpostavci da će rast hispano populacije postepeno približavati državu demokratama i da će ona neminovno postati njihov novi bastion kroz demografske trendove. Međutim, poslednji izborni ciklusi pokazali su da takva pretpostavka nije automatski tačna. Republikanci su ostvarili značajan napredak među hispano biračima, posebno u južnim delovima države uz granicu sa Meksikom. Ipak, noviji pokazatelji sugerišu da su političke preferencije ove grupe i dalje veoma promenljive i da nijedna stranka ne može računati na njihovu trajnu i sigurnu podršku.

Upravo zbog toga je aktuelna trka za Senat privukla ogromnu pažnju i izvan granica savezne države. Republikanski kandidat Ken Pekston i demokratski kandidat Džejms Talariko vode kampanju koja se već sada smatra jednom od najskupljih i politički najznačajnijih u zemlji. Pojedine ankete pokazuju znatno manju razliku nego što je to bio slučaj u ranijim izbornim ciklusima, dok pojedina istraživanja čak daju prednost demokratskom kandidatu. Iako republikanci ostaju favoriti, sama činjenica da se ozbiljno govori o mogućnosti neizvesnog ishoda predstavlja veliku promenu u odnosu na period od pre deset ili petnaest godina.

Ipak, bilo bi pogrešno zaključiti da Teksas nezaustavljivo ide ka demokratama, jer Republikanska stranka i dalje poseduje snažne prednosti. Ruralni delovi države ostaju izrazito konzervativni, dok je republikanska organizaciona infrastruktura u Teksasu među najjačima u zemlji. Takođe, mnogi novi stanovnici doseljavaju se upravo zbog ekonomskog modela koji je Teksas učinio jednom od najuspešnijih američkih država. Niski porezi, relativno ograničena regulacija i snažan privredni rast privlače kompanije i pojedince iz čitave zemlje. Zbog toga nije sigurno da će svaki novi stanovnik automatski glasati za demokrate, iako najveći broj njih dolazi iz dominantno demokratskih država.

Međutim, čak i ako Teksas još nije spreman za potpuni politički zaokret, njegova postepena transformacija ima ogroman značaj za nacionalnu politiku. Sa 40 elektorskih glasova, Teksas je druga najvažnija savezna država u predsedničkim izborima odmah iza demokratske Kalifornije. Republikanska strategija za osvajanje Bele kuće praktično počiva na pretpostavci da će Teksas ostati njihov najveći bastion glasova i elektora. Ukoliko bi država postala istinski kolebljiva, republikanci bi morali da troše ogromne resurse na odbranu teritorije koju su decenijama smatrali sigurnom. Sa druge strane, demokratama bi se otvorio potpuno novi put do predsedničke pobede.

Zbog toga politički stratezi obe stranke sa posebnom pažnjom prate svaku promenu u Teksasu. Demokratski cilj možda nije trenutna pobeda, već postepeno smanjivanje republikanske prednosti iz izbornog ciklusa u izborni ciklus. Republikanci, s druge strane, nastoje da sačuvaju prednost među Hispano biračima i da održe dominaciju u manjim gradovima i ruralnim područjima. Ishod ove borbe mogao bi da definiše američku politiku tokom naredne decenije.

Možda je zato najtačnije reći da Teksas danas nije ni republikanska tvrđava kakva je nekada bio, ali još nije ni prava „swing“ država. Nalazi se negde između te dve krajnosti. Upravo zbog toga predstojeći izbori za Senat predstavljaju mnogo više od borbe za jedno mesto u Kongresu. Obe partije će ovu trku da koriste kao test hipoteze da li demografske i društvene promene koje godinama preoblikuju Teksas konačno počinju da menjaju i njegov politički identitet. Ako se taj proces nastavi, posledice neće osetiti samo Teksas, već i čitav američki politički sistem.

Dimitrije Milić, politikolog iz organizacije "Novi treći put"