Danska uvodi CRVENA SVETLA na svojim putevima, evo zašto

U predgrađu kod Kopenhagena u Danskoj poznata, bela ulična svetla zameniće se crvenima na određenim putevima.

Iako malog obima, ova promena ima svoju svrhu. Danski zvaničnici, naime, tvrde da će crvena svetla zaštititi divlje životinje, dok će ljudi istovremeno moći da koriste ulice.

Osvetljenost u urbanim sredinama istorijski je za prioritet imala pružanje vidljivosti i bezbednosti, često bez sagledavanja posledica po okolinu. Dok se u mnogim predgrađima Velike Britanije već deceniju javno osvetljenje gasi ili prigušuje, ne samo zbog uštede energije već i smanjenja svetlosnog zagađenja kako bi divlje životinje u okolini – poput šišmiša, lisica ili insekata - imale svoj mir noću – nije redak prizor videti ljude kako šetaju svoje pse sa fluorescentnim povocima ili uz svetlost mobilnih telefona.

Inicijativa u Kopenhagenu je trenutno ograničena na jedno područje, ali je izazvala interes širom Danske, dok se gradovi širom sveta muče sa pitanjem kako osvetliti ulice bez preopterećenja okoline.

Danska inicijativa je zasnovana na istraživanju, lokalnim uslovima i generalno održivosti.

Crvena svetla zbog šišmiša

Danski projekt odvija se u Gladsaksu, opštini blizu Kopenhagena na ostrvu Zeland na istoku zemlje. Opština zauzima 25 km² i broji oko 71.000 žitelja. Crvena svetla zameniće standardna bela duž delova glavne ulice Frederiksborgvej, kod železničke stanice Skovbrinet. Prema lokalnim vlastima, područje je poznato po koloniji slepih miševa.

Umesto da potpuno ugase svetla, opštinari su izabrali boju koja menja način na koji svetlost utiče na divlje životinje, piše "Tajms of Indija".

Pokazalo se, naime, da veštačko osvetljenje ometa sposobnost šišmiša da se kreću, hrane i orijentišu. Svetlost kratkih talasnih dužina – poput plave, zelene ili bele – obično ima najveći uticaj, dok crveno svetlo – koje ima duže talasne dužine – može da ima ispolji manje posledice po ponašanje slepih miševa, prema holandskom istraživanju.

Bezbednost ostaje prioritet

Promena na ulicama je vidljiva samo noću i duž specifičnih delova puteva. Iako su delovi puta sada osvetljeni crveno, bezbednost za vozače i bicikliste ostaje prioritet. Na raskrsnicama i prelazima se i dalje koristi toplo belo svetlo, obično postavljeno na visoke stubove radi poboljšanja vidljivosti gde je najpotrebnija. Svetlosni dizajn varira duž puteva, prilagođen tome kako ljudi i životinje koriste različite delove puta. Cilj je da se izbegne univerzalni pristup.

Saobraćajni inženjer Jonas Jorgensen iz opštine Gladsakse rekao je da je cilj bio ograničiti ometanje bez smanjenja pristupačnosti. Iako bi, kako je rekao, potpuni mrak bio idealan za šišmiše, nije realno da se to primeni na javnim putevima.

- Rešenje odražava balans između brige za okolinu i svakodnevne upotrebe – rekao je on.

Novi sistem je razvijen uz pomoć profesionalnih dizajnera, koji su ga opisali kao priliku da se izazovu dugogodišnji stavovi oko urbanog osvetljenja. Filip Želvar iz Lajt biroa rekao je da će biti i perioda prilagođavanja i za ljude i za šišmiše. Dodao je da crveno svetlo ima i simboličan značaj, jer ukazuje na ekološki osetljivo područje.

Šta dalje

Za sada, crvena svetla ostaju ograničena na određene puteve. Nema neposrednih planova da se projekt proširi na čitav grad.

Gladsakse je trenutno tihi primer koji će pokazati da li se svetlo može koristiti u ograničenijem formatu.

Crvena svetla, beli semafori

U međuvremenu, naučnici sa Univerziteta Severna Karolina predložili su da se semaforima doda četvrta boja – bela. Nova boja ne bi zamenila bilo koju od postojećih, bila bi dodatak zarad poboljšanja kretanja vozila na putu (posebno sad kad ima više autonomnih vozila). Cilj je da putevi postanu sigurniji, brži i efikasniji – kako za vozače, tako i za pametna vozila.

Tim sa Univerziteta Severna Karolina već priprema prva testiranja novog sistema. Eksperimenti će se izvoditi u kontrolisanim zonama - mestima gde autonomni automobili već redovno funkcionišu.