Evropske članice NATO sve više slede sopstvene, a ne američke interese, dok politički sporovi pokazuju da jedinstvo i kolektivna solidarnost u alijansi značajno slabe
Vodeći evropski političari javno su ušli u sukob oko pozicija prema SAD, što dodatno potvrđuje da je NATO na prekretnici
Dok se sukob u Iranu intenzivira, pretnje američkog predsednika Donalda Trampa da će se NATO suočiti sa "veoma lošom" budućnošću ako američki saveznici ne pomognu u otvaranju Ormuskog moreuza otkrivaju dublju pukotinu u transatlantskoj bezbednosnoj strukturi. On je praktično otvoreno stavio pod znak pitanja sposobnost Severnoatlantske alijanse da deluje kao kohezivna vojna zajednica.
Tramp je upozorio da će se NATO suočiti sa "veoma lošom" budućnošću ukoliko mu američki saveznici ne pomognu u otvaranju Ormuskog moreuza - uskog plovnog puta u Persijskom zalivu kroz koji prolazi petina svetske nafte - koji je blokirao Iran.
- Jedino je prikladno da ljudi koji imaju koristi od moreuza pomognu da se tamo ništa loše ne dogodi. Ako ne bude odgovora, ili ako bude negativan odgovor, mislim da će to biti veoma loše za budućnost NATO - rekao je Tramp, navodeći da su Evropa i Kina u velikoj meri zavisne od nafte iz zemalja Persijskog zaliva, za razliku od Sjedinjenih Američkih Država.
On je prethodno pozvao Kinu, Francusku, Japan, Južnu Koreju i Veliku Britaniju da se pridruže "timskom naporu", kako bi otvorili Ormuski moreuz za brodove, ali je bio pesimističan da ce američki saveznici poslušati njegove molbe za pomoć, koja, kako smatra, uključuje slanje brodova za uklanjanje mina, evropskih komandosa ili druge vojne pomoći kako bi se eliminisali Iranci koji blokiraju zaliv dronovima i pomorskim minama.
"Da se ja nisam pojavio, danas NATO ne bi postojao"
Ne tako davno, Tramp je pred odlazak na Svetski ekonomski forum u Davosu poručio da je on ključni čovek zahvaljujući kojem NATO opstaje.
- Nijedna osoba, niti jedan predsednik, nije učinio više za NATO od predsednika Donalda Trampa. Da se ja nisam pojavio, NATO danas ne bi ni postojao! Završio bi na smetlištu istorije. Tužno, ali istinito - napisao je Tramp na svojoj društvenoj mreži "Truth Social" 20. januara.
Tramp je i sada, u suštini, ponovo primetio staru kritiku - da Amerika, kako tvrdi, dugo pomaže drugima, ali da ne može biti sigurna da će saveznici uzvratiti kada je to najpotrebnije.
Takva retorika dodatno je produbila tenzije koje već postoje unutar saveza. Evropske prestonice sve češće govore o potrebi da se posmatraju sopstveni interesi, umesto da slepo slede američku politiku.
Kraj NATO saveza kakvog poznajemo?
Ove tenzije imaju dublje korene. Pre nekoliko meseci, upravo u vreme kada se Tramp spremao da ode u Davos, njegov stav o Grenlandu izazvao je diplomatske trzavice između SAD i evropskih članica NATO. Tramp je tada govorio o Grenlandu kao o strateški važnoj oblasti za nacionalnu bezbednost SAD i sugerisao da se o toj teritoriji razgovara unutar okvira saveza. Drugim rečima, hteo je da drugi prihvate njegovu ambiciju da Grenland pripoji Sjedinjenim Državama.
Takve izjave naišle su na oštre reakcije, jer Grenland pripada Danskoj, iako ima posebnu autonomiju, a pretnje o mogućoj američkoj kontroli izazvale su strahovanja da bi to bio znak da SAD nisu spremne da poštuju suverenitet savezničkih država.
Premijer Grenlanda Jens Frederik Nilsen i danska vlada jasno su istakli da Grenland nije na prodaju i da odluke o budućnosti teritorije mogu donositi samo Grenland i Danska. Nilsen je čak predvodio proteste u glavnom gradu Nuku protiv preuzimanja najvećeg ostrva na svetu.
Šest evropskih članica NATO: Danska, Francuska, Nemačka, Italija, Poljska i Španija, objavile su zajedničko saopštenje u kojem su naglasile da "Grenland pripada svom narodu" i da treba poštovati suverenitet i teritorijalnu celovitost ostrva, odbacujući američke pritiske.
Danska premijerka Mete Frederiksen je ranije izjavila da bi svaki pokušaj SAD da vojno preuzmu Grenland predstavljao "kraj NATO saveza kakvog poznajemo", jer bi to bio direktan napad jednog člana na teritoriju drugog člana alijanse - kršenje osnove na kojoj počiva savez.
Tramp je privremeno povukao pretnje o uvođenju tarifa protiv evropskih saveznika i rekao da neće koristiti silu, ali je politički spor oko Grenlanda ostao ključni test poverenja unutar NATO.
Sukobi oko Grenlanda i Ormuskog moreuza jasno pokazuju da je unutrašnje jedinstvo NATO-a drastično oslabilo. Umesto zajedničkog odgovora i solidarnosti u vreme krize, savez se suočava sa rastućim skepticizmom, fragmentacijom prioriteta i činjenicom da članice sve više gledaju svoje interese pre nego što prihvate kolektivnu odgovornost.
Jedni drugima su često neprijatelji, a ne saveznici
Trampova poruka - da bi NATO mogao da gleda u "veoma lošu" budućnost ako ne bude jedinstven - simbolizuje suštinsku dilemu saveza: da li organizacija još funkcioniše kao jedinstvena vojna zajednica, ili se pretvara u labavu grupu država koje su, u praktičnom smislu, često jedne drugima neprijatelji, a ne saveznici.
S obzirom na sukobe oko Ormuskog moreuza, Grenlanda i rastuće nesuglasice između SAD i evropskih članica, postaje sve očiglednije da NATO više ne funkcioniše kao ujedinjeni vojni savez kakav je nekada bio. Umesto dosledne kolektivne solidarnosti i koordinisanog delovanja u kriznim situacijama, članice sve češće donose odluke prema sopstvenim interesima, ponekad u direktnoj suprotnosti sa interesima drugih saveznika, što praktično znači da se nekadašnji saveznici u mnogim situacijama ponašaju kao jedni drugima neprijatelji, a ne kao partneri i zaštitnici zajedničke bezbednosti.
I u samoj Evropi postoje trzavice. Setimo se kako se Pedro Sančez suprotstavio Trampu, a njegov kolega nemački kancelar Fridrih Merc nije stao na njegovu stranu, već uz Trampa. Drugim rečima, sve je sigurnije da je savez kakav smo poznavali, na korak do odlaska u istoriju, a sve govori u prilog tome da je taj korak odavno načinjen.
Upravo je stigla najžešča pretnja za NATO: Tramp poludeo na Evropljane zbog Irana!
Kina ekspresno reagovala nakon Trampove pretnje Siju.
Bomba iz NATO, oduvali Trampov zahtev o Iranu: "Ovo nije naš rat"
(Mapa) Amerika šalje vojsku u NATO tvrđavu u blizini Srbije: Rat će opasno eskalirati
(Mapa) Iran može da se sveti, a Balkan vrvi od vojske SAD: Ugrožene baze u Grčkoj i na Kosovu.
(Mapa) 10 tempiranih bombi: Iran napada američke baze, ostvaruje se najmračniji scenario.
(Mapa) Iran, div na kolenima: Sve o državi koja ratuje sa Amerikom i Izraelom.
(Mapa) Ormuski moreuz u grotlu rata Irana, Izraela i Amerike: Ako bomba pukne, ceo svet će znati.
