Stručnjaci kažu da akcije u Venecueli pokazuju kako je Trampova administracija odlučna da dominira zapadnom hemisferom, čiji je Grenland geografski deo
Stručnjaci smatraju da postoje "veoma dobre šanse" da Tramp preuzme Grenland
Situacija oko zaleđenog ostrva ključa, nakon što je Evropa počela da šalje svoje trupe na Grenland kako bi tamo ojačala svoje vojno prisustvo, u senci pretnje američkog predsednika Donalda Trampa da će preuzeti kontrolu nad ostrvom – “milom ili silom”.
Samo nekoliko sati nakon neuspelog samita o Grenlandu, prve specijalne snage i izviđačke trupe iz Evrope stigle su tokom noći na ostrvo.
Tramp je obnovio svoje pretnje Grenlandu tek nakon što je okončao operaciju hvatanja predsednika Venecuele Nikolasa Madura, a uoči ključnog sastanka između američke i dansko-grenlandske delegacije u Vašingtonu, bacajući NATO u još dublju krizu sa svojim navodima da “SAD trebaju Grenland u svrhe nacionalne bezbednosti” i da je on “vitalan” za njegov planirani sistem protivraketne odbrane “Zlatna kupola”.
"Želi da dominira zapadnom hemisferom"
Stručnjaci kažu da njegove akcije u Venecueli pokazuju kako je Trampova administracija odlučna u svojoj nameri da dominira zapadnom hemisferom, čiji je Grenland geografski deo.
- S obzirom na to da su uspešnu intervenciju u Venecueli neposredno pratile pretnje upotrebom sile protiv Grenlanda, između ostalog na hemisferi, to je na kratak rok povećalo verovatnoću takvog ishoda – rekla je “Al Džaziri” Ana Vajslander, direktorka Atlantskog saveta za Severnu Evropu.
Danska premijerka Mete Frederiksen je početkom januara upozorila da “američkog predsednika treba shvatiti ozbiljno kad kaže da želi Grenland”. Ona je takođe predvidela da bi napad jedne članice NATO na drugu označio kraj NATO saveza.
- Ukoliko dođe najmračniji čas i SAD upotrebe vojnu silu da anektiraju Grenland, suština Člana 5 (prema kojem je napad na jednu napad na sve članice saveza) i kolektivna odbrana unutar NATO izgubila bi svoje značenje – rekla je Vajslander.
"NATO bi postao svoja senka"
Profesor istorije Univerziteta Čikago Džon Miršajmer rekao je “Al Džaziri” da bi u tom slučaju NATO postao “svoja senka”.
- Ako se poveže ono što se dešava u Ukrajini sa mogućom invazijom na Grenland - to mogla da bude pogubna kombinacija koja bi u suštini razorila savez. NATO bi bio samo senka sebe. Praktično bi bio uništen - rekao je on.
Danska, koja je ranije upozorila da bi napad na Grenland označio kraj NATO-a, u sredu je objavila da širi vojno prisustvo na ostrvu “u bliskoj saradnji sa saveznicima” alijanse. Od tada su Nemačka, Švedska, Francuska i Norveška potvrdile da će poslati svoje vojno osoblje na Grenland ove nedelje, u okviru evropske vojne misije “Arktička izdržljivost”.
“Politiko” navodi, pozivajući se na upućene izvore, da ovo raspoređivanje za sada ostaje na međuvladinom nivou i NATO ga još nije zvanično odobrio, a prema nemačkim medijima, operacija se koordiniše iz Kopenhagena, a ne kroz NATO strukture. Dakle - bez učešća Amerikanaca.
Koja je najbolja opcija Evrope
Kir Džajls, stručnjak Četam kuće za Evroaziju, rekao je “Al Džaziri” da je najbolja opcija Evrope da rasporedi vojno odvraćanje sada na Grenland, u uverenju da je postavljanje savezničkih trupa u baltičkim državama i Poljskoj nakon 2017. bilo to što je odvratilo Rusiju od napada na te zemlje.
- Princip za odvraćanje SAD od pogrešnih vojnih procena trebalo bi da bude potpuno isti kao onaj koji je bio dostupan, ali nije bio primenjen za odvraćanje (ruskog predsednika Vladimira) Putina od invazije na Ukrajinu u februaru 2022. - rekao je on.
Džajls je ocenio da bi američka oružana invazija na Grenland bila dvostruko loša za Evropu, jer bi išla naruku Putinu u Ukrajini.
- Ideja da veće sile mogu da imaju slobodne ruke u onome što smatraju sopstvenim dvorištem u potpunosti odgovara ruskom ukusu To bi bio potencijalno najveći poklon koji je Trampova administracija do sada uručila Moskvi – rekao je on.
NATO i odbrana Grenlanda
Nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful rekao je ove nedelje novinarima da, “pošto je Danska članica NATO, savez će u principu takođe braniti Grenland”.
Ostrvo, kao deo Danske, brani NATO, a Tramp bi mogao da zahteva da američki saveznici u alijansi pojačaju zaštitu spoljnih granica strateškog ostrva. Prema Pbs.org, Član 5 NATO – koji navodi da se napad na jednu smatra napadom na sve članice - bio bi bez značaja u bilo kakvom sukobu između SAD i Danske, jer ne bi postojalo jedinstvo potrebno za njegovo aktiviranje. A sem diplomatskih mera, NATO nema jasan mehanizam za rešavanje otvorenog sukoba među svojim članicama, navodi portal dodajući da bi američki napad gotovo sigurno doveo do podela unutar NATO.
“Al Džazira” podseća da je unutar alijanse i ranije bilo podela, npr:
- 1956. između Velike Britanije i Francuske oko Suecke krize
- 1960 - 1970-ih oko američkog rata u Vijetnamu
- 1974. između Grčke i Turske oko Kipra
- grčka opozicija bombardovanju SR Jugoslaviju 1999.
- invazija na Irak 2003.
- intervencija u Libiji 2011.
Da li će biti vojne intervencije na Grenlandu
Danski ministar odbrane Troels Lund Poulsen smatra da je “malo verovatno da bi jedna NATO nacija napala drugu”. Ali, stručnjaci su podeljeni.
Miršajmer veruje da Trampova istorija napada na Iran prošlog juna, Nigeriju u decembru, a sada i na Venecuelu sada povećava šanse za napad na Grenland. Politički naučnik Glen Dizen rekao je “Al Džaziri” ocenio je takođe da postoji “veoma dobra šansa” da bi Tramp mogao da preuzme Grenland.
Ali, neki se ne slažu s tim.
- Tramp možda želi da ojača pokret za autonomiju unutar Grenlanda i da ih navede da zatraže pomoć od SAD – rekao je profesor međunarodnih odnosa Konstantinos Filis sa Američkog koledža u Grčkoj.
Belo arktičko usijanje
Filis je rekao da Trampova namera da “apsorbuje” Grenland – i takođe uzme Panamski kanal pod kontrolu – ima veze sa “bezbednošću i novim morskim rutama kako se Arktik otvara”.
- Arktički krug će postati rivalstva među velikim silama – rekao je on.
Ledeni pokrivači Grenlanda gube 270 milijardi tona vode godišnje , a ovo odmrzavanje otvara nove mogućnosti za vađenje resursa, brže trgovačke puteve, svemirske i vojne baze, nove ribolovne zone — i sukob velikih sila, piše “Politiko”.
Moskva i Peking pokušavaju da izvrše kontrolu nad arktičkim regionom, koji se zagreva brže nego bilo gde drugde na planeti. Kako ukazuje “Al Džazira”, Grenland se, pored Švedske i Grčke, smatra jednim od najperspektivnijih izvora retkih mineralnih resursa u EU.
