Odgovori Evrope na američke pritiske su uzdržani, uz povremena odstupanja u strategiji
Prevladavaju tenzije u transatlantskim odnosima usled trgovinskih pretnji i carinskih sankcija
Pitanja transatlantskih odnosa, trgovinskih tenzija i uloge NATO ponovo su u prvom planu dok se svet suočava sa stalnim diplomatskim pritiscima i promenljivim stavovima američke administracije. Sankcije, pretnje carinama i simbolični potezi sve češće definišu način na koji se odvijaju međunarodni odnosi, dok evropski lideri pokušavaju da pronađu balans između uzdržanosti i odlučnosti.
Stanislav Sretenović za RTS ocenjuje da se pred nama nalazi gotovo školski primer načina na koji se sankcije koriste kao sredstvo političkog i diplomatskog pritiska, a ne nužno kao korak koji vodi ka konkretnim i brzim merama. On ukazuje da u međunarodnim odnosima često postoji velika razlika između onoga što se najavljuje i onoga što se zaista sprovodi.
"Evropljani pokušavaju da smire Amerikance"
Prema njegovoj oceni, aktuelna situacija uklapa se u već poznat obrazac Trampove politike, u kojoj su pretnje carinama stalno prisutne, ali se njihova primena često menja - od oštrih najava do ublažavanja ili odlaganja. Zato i sada vidi više prostora za taktiziranje i "natezanje" među ključnim svetskim akterima nego za konačne odluke.
On dodaje da su postojeće carine prema evropskim proizvodima već rezultat takvog procesa pritisaka i kompromisa, uz različite režime za pojedine kategorije robe, što dodatno komplikuje odnose između SAD i Evrope.
U tom kontekstu, Sretenović ukazuje da je dosadašnja reakcija Evrope bila prilično uzdržana, a da je Makronova izjava odstupanje od toga.
- Evropljani idu sa politikom nula odsto i Evropljani pokušavaju da smire svog transatlantskog partnera - Amerikance. E sad, izjava Makrona ide u drugom smeru, jer Makron sada pokušava da stvori konsenzus kod Evropljana, da se, verovatno, odgovori istom merom, kako Amerikanci prema Evropljanima rade, tako i Evropljani prema Amerikancima - kaže Sretenović.
U Nemačkoj se smeju vojnoj misiji na Grenlandu
Na tu temu iz Nemačke se oglasio dopisnik RTS-a, Nenad Radičević, koji navodi da je u nemačkoj javnosti najveću pažnju najpre izazvalo samo slanje simboličnog broja evropskih vojnika na Grenland. Kako objašnjava, činjenica da je reč o svega petnaest vojnika, kao i da su i druge zemlje poslale minimalne kontingente, u prvom trenutku je naišla na podsmeh, naročito na društvenim mrežama, gde su se pojavili ironični komentari i fotomontaže na račun te misije.
Radičević dodaje da je upravo takva dvosmislena poruka doprinela oštroj reakciji američkog predsednika. Ipak, kada je reč o zvaničnom Berlinu, odgovor na Trampove najave za sada ostaje vrlo uzdržan - nemačke vlasti poručuju da će se o daljim koracima dogovarati u koordinaciji sa evropskim partnerima.
U Francuskoj prvi put pomenuta drastična opcija: Izlazak iz NATO!
Oni su komentarisali i aktuelnu situaciju u Francuskoj, gde se prvi put javila ideja izlaska iz NATO saveza i reforme Severnoatlantske alijanse.
- To treba uzeti sa velikom rezervom. Kao prvo, hajde da analiziramo ko je podneo taj zahtev i kako funkcioniše francuski sistem da bi uopšte takav neki zahtev i došao do parlamenta i do poslanika i da bi ga izglasali eventualno ili odbacili. Dakle, taj predlog je postavila poslanica francuskog parlamenta Klemens Gete, koja je poslanica ekstremno levičarske partije Žan-Lika Melanšona, koja se zove Nepokorena Francuska. Kao prvo, sama ta partija u francuskom parlamentu ima samo 71 poslanika. Ona u grupi sa ostalim levičarskim partijama formira jedan blok koji nije stabilan, iz koga vrlo često socijalisti izlaze pa se vraćaju pa igraju neku diplomatsku ulogu i ulogu klackalice u tom bloku. Ovo ima prvenstveno značaj za francusku unutrašnju politiku, koja je nestabilna, pošto se trenutno diskutuje još uvek o francuskom budžetu iz prošle godine - kaže Sretenović.
Kada je reč o Nemačkoj, Radičević naglašava da ovaj predlog iz Francuske nije izazvao velike reakcije u Berlinu.
- Ova cela situacija što se tiče francuskog predloga nije izazvala velike reakcije. To se shvata kao jedno unutrašnje pitanje, verovatno dobrim delom zarad predstojećih predsedničkih izbora sledeće godine i u sklopu te neke početne kampanje. Što se tiče same reforme NATO, na to se u Nemačkoj gleda sa velikom strepnjom, pre svega zbog toga što ne žele naglo povlačenje Amerike iz pitanja evropske bezbednosti - ističe on.
Tramp: NATO ne bi postojao bez mene
- Nijedna osoba, niti jedan predsednik, nije učinio više za NATO od predsednika Donalda Trampa. Da se ja nisam pojavio, NATO danas ne bi ni postojao!!! Završio bi na smetlištu istorije. Tužno, ali istinito!!! - napisao je Tramp danas na svojoj društvenoj mreži Truth social.
