Čovek koji se ušunjao u mrtvačnicu nakon pada aviona: "Video sam stvari koje nikada neću moći da IZBRIŠEM IZ GLAVE"

U junu će biti godinu dana otkako je 40-godišnji biznismen Višvaš Kumar Rameš zaprepastio i dirnuo svet kad je izašao živ iz zapaljene olupine aviona kompanije “Er Indija” koji se srušio neposredno nakon poletanja, usmrtivši sve druge u letelici - 229 putnika i 12 članova posade, kao i 19 ljudi na tlu.

Rameš je čudom preživeo, a kada se avion zabio u zgradu, sedeo je na sedištu 11A, dok se njegov brat Adžaj (45) nalazio u drugom redu i nije preživeo nesreću. On je prošao sa lakšim povredama – iako su tela ležala svuda oko njega.

- Kad sam ustao, tela su bila svuda oko mene. Delovi aviona su bili svuda oko mene - rekao je Rameš nakon nesreće.

Njegovo sedište 11A postalo je simbol sreće među putnicima širom sveta.

"Najsrećniji čovek na svetu koji je izgubio sve"

“Dejli mejl” piše da je Rameš uspeo da se izvuče kroz otvor u trupu aviona svega nekoliko trenutaka pre nego što je vatrena eksplozija progutala letelicu. Njegova supruga Hiral očekuje drugo dete, ali je Rameša, koji pati od teškog posttraumatskog stresnog poremećaja, teško videti. Njegov mlađi brat Najan rekao je da se Rameš zatvorio u spavaću sobu i provodi sate u samoći. Sam Rameš je izneo svoje muke u intervjuu prošlog novembra.

- Još nisam dobro. Imam poteškoća i fizičkih i psihičkih. Veoma je bolno i dalje objašnjavati kako sam uspeo da se spasem. Ja sam najsrećniji čovek na svetu, ali sam izgubio sve. Moj brat mi je bio oslonac. Sada samo sedim u sobi, ne razgovaram sa suprugom, sinom, ni sa kim – rekao je on tada.

Male isplate uz odricanje od tužbe

"Dejli mejl" piše o “sramotnoj nezainteresovanosti” kompanije “Er Indija” i da su mnogi siromašni rođaci žrtava tvrdili da su bili pod pritiskom da potpišu ugovore kojima prihvataju male isplate uz odricanje od prava na bilo kakvu buduću tužbu.

“Dejli mejl” je imao je uvid u jedan takav dokument koji je potpisao Adžaj Palmar, baštovan hostela u koji je avion udario. On je zadobio opekotine na 23% tela i trajni gubitak sluha. Prihvatio je dodatnih 4.600 funti uz već isplaćenih 23.000, “u punom i konačnom poravnanju” svih budućih zahteva - ne samo prema “Er Indiji”, već i prema vazduhoplovnim vlastima, proizvođaču aviona “Boing” i drugim kompanijama koje su proizvodile delove.

Ulaz u mrtvačnicu bio zabranjen za porodice žrtava

Žrtve su stradale na različite načine. Neka tela su bila potpuno spaljena, drugi su se ugušili od isparenja ili stradali od povreda pri udaru, usled čega su njihova tela, pa čak i odeća, ostali neobično očuvani. Kako je armija volontera – koji su bez ikakve zaštite rukama pretraživali i dalje vrelu olupinu – pronalazila posmrtne ostatke, tako su ih prebacivali u u improvizovanu mrtvačnicu u Civilnoj bolnici u Ahmedabadu, gde je ulaz bio strogo zabranjen za porodice žrtvi, navodi “Dejli mejl”.

Ipak, prošle nedelje je njihov reporter razgovarao sa čovekom koji tvrdi da je uspeo da uđe unutra, a njegovo svedočenje moglo bi da ospori kontroverznu, samoubilačku teoriju prema kojoj je pilot Sumit Sabharval namerno oborio avion.

Prema preliminarnom izveštaju indijskog biroa za istragu avionskih nesreća, objavljenom mesec dana nakon tragedije, kapetan je navodno isključio dovod goriva motorima. Dok su motori gubili snagu na visini od oko 180 metara, jedan od pilota – pretpostavlja se Klajv Kunder, upitao je drugog zašto je isključio dovod goriva.

- Nisam to uradio - glasio je odgovor.

"Zatekao sam pakao"

Pošto je Sumit bio razveden i brinuo o svom 91-godišnjem ocu, istražitelji su brzo pretpostavili da je patio od depresije. Njegov otac, međutim, insistira da je on bio “posvećen i omiljen” pilot i traži nezavisnu sudsku istragu.

To svojevrsno potvrđuje i Romin Vohra, koji je u nesreći izgubio tetku Jašmin, brata Parveza, i 3-godišnju sestričinu Zuveriju. Romin je tokom pandemije kovida radio kao laboratorijski tehničar u Civilnoj bolnici pa je, pokušavajući da identifikuje svoje članove porodice, uspeo da uđe u mrtvačnicu.

- Video sam stvari koje nikada neću moći da izbrišem iz glave - rekao je on.

Tela su ležala jedno pored drugog po podu: odvojene glave i udovi, ugljenisana majka sa detetom u naručju, lobanja devojčice koju je pokušavao da uporedi sa fotografijom svoje sestričine. Usred tog pakla, on tvrdi da je video telo kapetana Sabharvala.

"Upravljač mu je ostao u rukama"

Bilo je položeno odvojeno od ostalih žrtava. Leđa su mu bila spaljena, ali prednji deo tela bio je “potpuno netaknut”. Uniforma - bela košulja sa četiri zlatne trake na ramenima, tamna kravata i pantalone – je bila neoštećena, a cipele su mu i dalje bile na nogama. Najšokantnije je, kaže Romin, bilo to što je pilot ostao u sedećem položaju, držeći komandni upravljač aviona sa dve ručke, koji se možda otkinuo pri udaru ili isekao tokom izvlačenja iz kokpita.

Predsednik indijske federacije pilota, kapetan C.S. Randava, rekao je da bi, ukoliko je Rominov opis tačan, to dokazalo da je Sabharval “radio upravo ono za šta je pilot obučen u vanrednoj situaciji”.

- Svaki odgovoran kapetan preuzeo bi kontrolu nad avionom i pokušavao do poslednjeg trenutka da podigne nos letelice - rekao je Randava.

"Pretvorili su pilota u žrtvenog jarca"

Kako piše “Dejli mejl”, kad se sledećeg meseca objavi finalni izveštaj, možda ćemo saznati istinu. Sabharvalova porodica, međutim, ima malo poverenja u proces istrage. Oni pitaju zašto je njegovo telo vraćeno u kovčegu koji je bio premali za čoveka visokog skoro 190 centimetara i zašto im nikada nije bilo dozvoljeno da vide telo.

Mnoge porodice žrtava uverene su da su indijske vlasti pretvorile pilota-heroja u žrtvenog jarca. Neki od njih veruju da je katastrofu izazvao kvar na starom avionu opterećenom tehničkim problemima, dok je pilot pokušavao da izbegne hostel i prinudno sleti na autoput.