Astronautkinja Kristina je putovala oko Meseca, a sada je pokazala šta se desilo njenom telu nakon 10 dana u svemiru: "Uticaj je RAZORAN"

Posada "Artemisa II" vratila se na Zemlju nakon 10-dnevnog putovanja do Meseca pre skoro tri nedelje. Ali, astronauti se i dalje oporavljaju od misije koja je, više od pola veka kasnije, odvela ljude u svemir dalje nego ikada pre.

Kristina Kok, specijalista misije “Artemis II”, pokazala je iznenađujuće uticaje koje je po telo imao 10-dnevni boravak u svemiru. Na video snimku koji se širi mrežama vidi se kako se ona muči da hoda. Kok, koja je putovala oko Meseca sa još troje kolega astronauta u istorijskoj misiji koja je opčinila svet ranije ovog meseca, pokazala je kako je njihov povratak na Zemlju bio tek početak njihovog povratka u normalu. Njeni snimak otkriva “razoran uticaj” koji boravak u svemiru ima po ljudskom telo i koliko je teško ponovo se prilagoditi Zemljinoj gravitaciji nakon 10 dana u skučenoj kapsuli u bestežinskom stanju, iako je svaki član posade svakodnevno vežbao po 30 minuta, piše Unilad.com.

Kok (47), prva žena koja je letela oko Meseca, objavila je snimak sa svoje rehabilitacije, kako bi svojih skoro dva miliona pratilaca na društvenim mrežama pokazala zašto oporavak nakon svemirskih putovanja traje toliko dugo.

- Izgleda da ću morati malo da sačekam pre nego što opet budem surfovala - našalila se ona.

"Hodati pravo po liniji je izazov"

Na snimku se vidi kako Kok, čak i nedelju dana nakon povratka, teško održava ravnotežu i muči se da hoda pravo, što pokazuje da njen mozak još pokušava da shvati "šta je gore, a šta je dole".

- Kada ljudi borave u mikrogravitaciji, sistemi u našem telu koji su evoluirali da našem mozgu govore kako se krećemo - vestibularni organi - ne funkcionišu pravilno – objašnjava Kok.

Ovde se ne radi samo o slabosti ljudske biologije, već o našoj sposobnosti prilagođavanja.

- Naš mozak nauči da ignoriše te signale, pa se po povratku u gravitaciju u velikoj meri oslanjamo na vid kako bismo se vizuelno orijentisali. Hodanje po liniji zatvorenih očiju može da bude pravi izazov - rekla je ona.

Dugotrajni proces oporavka

Kao i kod većine podataka prikupljenih od astronauta koji putuju tamo gde je malo ko bio pre njih, ova saznanja ne doprinose samo razumevanju života u gotovo bestežinskom stanju, već i istraživanjima na Zemlji. Kok je rekla da razumevanje ovih procesa može pomoći u lečenju vrtoglavice, potresa mozga i drugih neuro-vestibularnih stanja na Zemlji, dodajući da je njena nestabilnost deo dugotrajnog procesa oporavka.

- Srećom, već se ponovo prilagođavamo gravitaciji, sedam dana nakon povratka!- rekla je ona.

Misija za čitav svet

Naučni podaci prikupljeni o astronautima, kao i o njihovom zadivljujućem putovanju neće biti jedini rezultati misije “Artemis II”, koja je ponovo probudila interesovanje javnosti za misije na Mesec, našeg najbližeg svemirskog suseda.

- Ne mogu da naglasim koliko nam je to bilo važno. Bilo je jednako važno kao i ostvarivanje tehničkih ciljeva i podrška našim kolegama u agenciji NASA - da ovu misiju učinimo misijom celog sveta – rekla je Kok ranije na konferenciji za novinare sa svojim kolegama astronautima.

Kristina Kok, Rid Vajzmen, Viktor Glover i Džeremi Hensen prešli su razdaljinu od oko 406.800 kilometara od Zemlje, što je najdalje do sada u istoriji svemirskih letova.

Iako istorijska, misija "Artemis II" je bila probni obilazak oko Meseca koja je prošao uspešno. Sledeće misije - Artemis III i IV - ići će dalje i sleteti na naš satelit.

Dvoje astronauta boravilo u orbiti 9 meseci

Pre ove misije, povratak dvoje astronauta sa Međunarodne svemirske stanice, na kojoj su zbog kvara na letelici neplanirano ostali čak 9 meseci, šokirao je svet. NASA je tada objavila fotografije Suni Vilijams (59) i njenog kolege astronauta Buča Vilmora ( 62) kako oprezno hodaju i rukuju se sa osobljem agencije nakon što su završili medicinske preglede, ali takođe je bilo primetno da Suni ima "vidljivo tanke" zglobove, što je ukazalo na brz gubitak težine i gubitak mišića u rukama.

Takođe, NASA-ina tzv. “Studija blizanaca” iz 2017. na bivšim astronautima Skotu i Marku Keliju je pokazala da svemirska putovanja snažno utiču na ekspresiju gena, te na način na koji se uključuju ili isključuju.