U emotivnim trenucima, posada je predložila imena dva nova lunarna kratera: Integriti i Kerol
Tokom šest sati blizu Meseca, astronauti su snimali nevjerovatne slike njegove površine navodeći: "Tako veličanstven pogled odavde"
Šestog dana istorijske misije na Mesec - Artemis II, četvoro astronauta odeletelo je dalje od Zemlje nego bilo ko pre njih.
Tokom šestočasovnog obilaska oko Meseca, posada kapsule “Orion” zabeležila je prizore sa dalje strane Meseca kakvi do sada nisu viđeni i odala počast astronautima koji su utrli put njihovoj rekordnoj misiji.
Posada, koju čine astronauti NASA Rid Vajzmen, Viktor Glover i Kristina Kok i kanadski astronaut Džeremi Hensen, sada se priprema za povratak kući, ali utisci ne jenjavaju.
Obaranje rekorda starog 56 godina
Četvoro astronauta otišlo je dalje od bilo kojih ljudi ikad pre. Oborili su rekord misije “Apolo 13” iz 1972. u udaljenosti, nakon što su dosegli najveću planiranu distancu od Zemlje - 406.778 kilometara.
Procenjuje se da je prethodni rekord nadmašen za oko 6.606 km.
Hensen, specijalista misije, je nakon obaranja rekorda izazvao “ovu i naredne generacije da se postaraju da ovaj rekord ne potraje dugo”.
Prema “Gardijanu”, misija “Artemis II” prati približno istu putanju kao “Apolo 13” nakon onog čuvenog trenutka “Hjustone, imamo problem”, koji je uništio nade da će ta misija sleteti na Mesec. Reč je o tzv. slobodnoj povratnoj lunarnjoj putanji, koja koristi gravitaciju Zemlje i Meseca kako bi se smanjila potreba za gorivom. Putanja ima oblik osmice i omogućava astronautima da se vrate ka Zemlji nakon što izađu iza Meseca.
Dokumentovanje Meseca
Posada je imala više od šest sati da posmatra i dokumentuje površinu Meseca. Astronauti su uživo opisivali naučnicima u Hjustonu ono što vide.
- Tako veličanstven pogled odavde - rekao je komandant misije Vajzmen dok je fotografisao.
Neki vrhovi su bili toliko svetli da su, prema rečima pilota Glovera, izgledali kao da su prekriveni snegom. Specijalistkinja misije Kristina Kok opisala je kratere kao “abažur sa sitnim rupicama kroz koje probija svetlost”.
Pored profesionalnih “Nikon” kamera, astronauti su koristili i svoje “ajfone” za spontane fotografije. Očekuje se da će se oni vratiti sa hiljadama snimaka - uključujući mesta sletanja misija “Apolo” 12 i 14 iz 1969. i 1971, kao i rubove južnog polarnog regiona, koji se smatra najpogodnijim za buduća sletanja.
"Vidimo se na drugoj strani"
Nekoliko sati nakon obaranja rekorda, kapsula je prešla na dalju stranu Meseca, usled čega je došlo do prekida komunikacije na oko 40 minuta.
- Vidimo se na drugoj strani - rekao je Glover nekoliko minuta pre gubitka veze.
Tokom tog perioda isključenja, letelica je bila najbliže Mesecu, a najdalje od Zemlje. Kad je kontrola misije u Hjustonu ponovo uspostavila vezu, prve reči iz kapsule došle su od Kok.
- Uvek ćemo birati Zemlju, uvek ćemo birati jedni druge - rekla je ona.
Poruka iz prošlosti
Posada je ovaj monumentalni dan započela glasom Džima Lovela, komandanta misije “Apolo 13”, koji je snimio poruku za buđenje dva meseca pre svoje smrti prošlog avgusta.
- Dobrodošli u moj stari kraj. Ovo je istorijski dan i znam koliko ćete biti zauzeti, ali ne zaboravite da uživate u pogledu - rekao je Lovel, koji je leteo i na misiji “Apolo 8”, prvom ljudskom letu do Meseca.
Posada je sa sobom nosila svileni amblem misije “Apolo 8” koji je Lovel poneo na Mesec i pokazala ga je tokom ključnog preleta.
- Velika je čast imati ovo sa sobom. Hajde da imamo sjajan dan - rekao je Vajzmen.
Emotivni trenuci
Četvoro astronauta u suzama je slavilo obaranje rekorda u svojoj sićušnoj kapsuli “Orion”, na oko 400.000 km od kuće. Britanski “Telegraf” navodi da su, nekoliko trenutaka nakon obaranja rekorda “Apola 13” astronauti zatražili dozvolu da imenuju dva nova lunarna kratera koja su uočili.
Predložili su nazive Integriti - prema njihovom imenu za kapsulu “Orion”, i Kerol - u čast supruge komandanta Vajzmena, koja je preminula od raka 2020. Vajzmen od tada sam odgaja njihove dve ćerke. Vajzmen je zaplakao dok je kanadski astronaut iznosio predlog kontroli misije, a potom se četveročlana posada zagrlila u suzama. Prema Hensenu, ta tačka je na “zaista posebnom mestu na Mesecu, na granici između vidljive i tamne strane, tako da će se u određenim trenucima videti sa Zemlje”.
- Ako pogledate krater Gluško, nalazi se severozapadno od njega, na istoj geografskoj širini kao Om (Ohm). To je svetla tačka na Mesecu. Želeli bismo da je nazovemo Kerol - rekao je on.
Nakon kratke tišine, kontrola misije je odgovorila: “Krateri Integriti i Kerol - jasno i primljeno”.
Portparol NASA u Hjustonu rekao je da će predložena imena biti prosleđena Međunarodnoj astronomskoj uniji, organizaciji zaduženoj za imenovanje nebeskih tela i njihovih obeležja.
