Ne samo što je većina Amerikanaca skeptična u vezi produžene američke vojne intervencije u Iranu, isto se dešava i sa Trampovom MAGA bazom
Sve više Amerikanaca je zabrinuto i pripremaju se za najgore
Rat u Iranu traje već više od mesec dana, a kraj mu se ne vidi. Svetski mir visi negde između objava američkog predsednika Donalda Trampa da se očekuje dogovor sa Iranom i pretnji da će “dići celu zemlju u vazduh” ako do toga ne dođe. U međuvremenu, u Sjedinjenim Američkim Državama se dešava pravi potres.
Tramp je u nedelju rekao da očekuje dogovor sa Teheranom u narednim danima.
- Ako se desi, desiće se. Ako ne, dići ćemo celu zemlju u vazduh. Kao što sam rekao, biće to "dan mostova" i "dan elektrana" u Iranu - rekao je on i zadao rok Teheranu da do utorka u 20 sati prihvati dogovor o primirju i otvori Ormuski moreuz ili će, u suprotnom, "uništiti sve".
Koliko će još dugo da se odvija sukob koji je zapalio čitav region Bliskog istoka - nije poznato. Ali, ono što je očigledno je da nije bilo efekta “okupljanja oko zastave” za Trampa u ovom ratu, a što se sukob duže odvija, to bi moglo da bude gore po njega politički.
"Izdaja baze"
Ne samo što je većina Amerikanaca skeptična u vezi produžene američke vojne intervencije, nakon dve decenije Iraka i Avganistana, isto se dešava i sa Trampovom MAGA bazom, koja već govori o "izraelskom ratu", "izdaji" i "lažima". Tramp je svojoj bazi obećao da neće biti novih ratova, a od tada je upao u Venecuelu i napao Iran, dok zemlje poput Kube strepe da su sledeće na meti.
Kurt Mils, izvršni direktor magazina “Američki konzervativac” rekao je da je Tramp na opasnom političkom terenu.
- Mislim da je važno politički to što je on bio kandidat protiv “beskonačnih ratova” 2016. i 2024, a ovo izgleda kao otvorena izdaja baze - rekao je on.
Amerikanci zabrinuti
Anketa NPR i PBS njuza i Instituta Marista objavljena početkom marta, kad je rat u Iranu tek počeo, pokazala je da je većina Amerikanaca protiv vojne akcije i da ne odobravaju kako Tramp upravlja.
- Protiv vojne akcije bilo je čak 56 odsto ispitanika, a 44% za
- Svega 36% odobrilo je način na koji Tramp upravlja pitanjem Irana, dok većina od 55% smatra da je Teheran minorna ili nikakva pretnja po SAD
- Od toga su demokrate (86%) i nezavisni (61%) protiv vojne akcije, koju podržava 84% republikanaca
- Većina od 54% ne odobrava način na koji Tramp upravlja u vezi Irana. To je gore nego u januaru 2020, nakon ubistva Kasema Sulejmanija u akciji koju je naložila Trampova administracija. Tada je 42% odobravalo njegovo postupanje u vezi Irana, dok je 49% bilo protiv, navodi Npr.org
Sve više Amerikanaca je zabrinuto i pripremaju se za najgore.
"Sledi nam potpuni ekonomski kolaps"
Mesec dana od početka sukoba na Bliskom istoku, rastuća nestašica sirove nafte zbog iranske blokade Ormuskog moreuza preti da se transformiše u nešto još gore - nestašicu skoro svega. Posledice su za sada najvidljivije u Aziji, ali problemi u snabdevanju ne obećavaju ništa dobro za ostatak sveta, ukoliko se proizvodnja i transport sa Bliskog istoka ne obnove.
Istraživanje “JuGova”, objavljeno sredinom marta, pokazalo je da su Amerikanci zabrinutiji za ekonomiju od potencijalne pretnje po njihov demokratski sistem.
- Oko 42% njih veruje da će zemlja doživeti “potpuni ekonomski kolaps” u toku naredne decenije
- Više od trećine misli da je izbijanje građanskog rata verovatno
- Takođe, 50% uopšte ne veruje u Trampove sposobnosti upravljanja ekonomijom, dok 32% ima mnogo poverenja, a 18% malo
Ovakav pesimizam reflektuje širi osećaj da se višestruki rizici - ekonomski, politički i tehnološki, spajaju u "super oluju". Takav “potpuni ekonomski kolaps” možda bi mogao da se uporedi jedino sa Velikom depresijom ’30-ih godina, kad je nezaposlenost bila 25%, berze izgubile skoro 90% svoje vrednosti a trebale su decenije za oporavak.
Šta plaši Amerikance
Kombinacija faktora koji sada plaše Amerikance su:
- Rastući federalni dug
- Nestabilnost oko izbora, inflacije i globalnih sukoba
- Nesigurnost oko toga kako će veštačka inteligencija (AI) uticati na poslove, plate i ekonomski rast
Niko ne možda zasigurno da kaže da li će ti rizici dovesti do krize i koliko bi ona mogla da bude teška, piše Moneywise.com.
