Jedan kubanski zvaničnik rekao je da se njihova vojska priprema za “mogućnost vojne agresije” od strane SAD
Bilo koja akcija protiv Kube došla bi u trenutku velikih tenzija za Trampovu administraciju, u jeku eskalirajućeg rata sa Iranom
Iako je sukob na Bliskom istoku ušao u petu nedelju i ne pokazuje znakove jenjavanja – naprotiv, govori se daljoj eskalaciji i američkoj kopnenoj invaziji - Donald Tramp ne popušta stisak nad Kubom, čija se vojska već priprema za “moguću vojnu agresiju” od strane SAD.
Kuba je na ivici kolapsa. Na ostrvu su protesti, nema goriva ni struje, inflacija raste, šire se tropske zaraze. Znakovi američkog stiska vidljivi su svuda.
Gradovi poput Havane i Santjaga de Kube tonu u mrak zbog nestanka struje. Zalihe goriva, medicinskog materijala i drugih potrepština se smanjuju. Bolničke operacije se otkazuju. Snabdevanje vodom je poremećeno jer pumpe više ne rade. Smeće se gomila na ulicama jer kamioni nemaju goriva da ga odvezu.
Stručnjaci upozoravaju da je Kuba u najopasnijem stanju još od raspada SSSR-a, bivšeg ekonomskog pokrovitelja i političkog zaštitnika. Rusija i danas pokušava da pomogne Kubi, prkoseći Trampu slanjem tankera sa naftom i gasom.
Kubanci strahuju od američke invazije i zabrinuti su da su - nakon operacije u Venecueli i napada na Iran - sledeći na meti Trampa.
"Pripremamo se za mogućnost vojne agresije"
Zamenik kubanskog ministra spoljnih poslova Karlos Fernandez de Kosio rekao je za “NBC njuz” nedavno da se njihova vojska priprema za “mogućnost vojne agresije” od strane SAD i da bi bili “naivni” kad bi to ignorisali, “imajući u vidu šta se dešava širom sveta”.
- Naša vojska je uvek spremna, a zapravo se ovih dana pripremamo za mogućnost vojne agresije – rekao je on, dodajući da se “zaista nadaju da se to neće dogoditi”.
Tenzije između SAD i Kube eskalirale su nakon hvatanja venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura, koji je imao blizak odnos sa Kubom, i napada na Iran. Američki pregovori sa režimima u Teheranu i Karakasu poslednjih meseci nisu urodili plodom, što je rezultiralo sa vojnim intervencijama u obe zemlje. Nakon akcije u Venecueli, Tramp i njegov državni sekretar Marko Rubio upozorili su da bi sledeće moglo da dođe do vojne intervencije i na Kubi.
- Da živim u Havani i da sam u vladi, bio bih zabrinut – rekao je tada Rubio.
Tramp već "merka" Kubu
Ugledni američki magazin “Atlantik” piše da Tramp već “merka” Kubu i da njegova administracija pritiska ostrvo do tačke pucanja.
Bela kuća računa da će ekonomska kriza naterati ostrvo na pokornost. Iako razgovori na nivou vlada imaju potencijal za mirno rešenje, američki zvaničnici su rekli “Atlantiku” da će pristup SAD Kubi verovatno ponoviti tok dešavanja iz Venecuele. Nekoliko njih je operaciju u Karakasu nazvalo “probom za Havanu”. Dodali su da bi ubrzo moglo da dođe do prelaska sa pregovora na vojnu akciju.
Ali, sve zavisi od Trampa i njegove spremnosti da izazove još jedan režim dok se i dalje bori u Iranu. On sam je nedavno rekao da će imati “čast da osvoji Kubu”.
- Bilo da je oslobodim, osvojim - mogao bih da uradim šta god želim sa njom - rekao je on.
Moguća promena režima na Kubi
Prema “Atlantiku”, pripreme su uvelike u toku:
- Kancelarija američkog tužioca južne Floride priprema optužnice protiv političkog i vojnog rukovodstva Kube - uključujući porodicu Kastro - za niz mogućih optužbi vezanih za navodni nasilni kriminal, trgovinu drogom, imigraciju i špijunažu, prema upućenim izvorima
- Trampova administracija takođe razmatra koji bi bogati republikanski donatori kubanskog porekla mogli da preuzmu buduće tranzicione ili liderske uloge u Havani
- Na redu je promena režima - rekao je izvor “Atlantika”.
Kuba, međutim, insistira da to nije na stolu u pregovorima između dve nacije.
- Priroda kubanske vlade, njena struktura i članovi, nisu deo pregovora. To je nešto o čemu nijedna suverena zemlja ne pregovara – rekao je Fernandez de Kosio.
Šta je sa pregovorima
Kubanski predsednik Miguel Dijaz Kanal priznao je prošlog meseca da su u pregovorima sa Amerikom da postignu dogovor i izbegnu vojni konflikt. Prema “Atlantiku”, pregovori između dve vlade fokusiraju se na:
- američki zahtev za promenu rukovodstva
- restituciju za vlasnike imovine zaplenjene od strane kubanske vlade
- otvaranje investicija i trgovine
- Razgovaramo sa Kubom, čiji lideri žele i treba da postignu dogovor, za koji predsednik Tramp veruje da se može lako ostvariti – rekla je listu Ana Keli, portparolka Bele kuće.
Otvoreno je pitanje da li se može doći do sporazuma. Izvori “Atlantika” kažu da je Tramp manje fokusiran na promenu režima a više na obezbeđivanje američkog ulaganja i profita od ostrva. Ali, pregovore sa Havanom vodi Rubio, sin kubanskih migranata, žestoki kritičar ostrvskog režima koji već dugo poziva na njegovo rušenje.
Kubanci na ivici
Nisu zabrinuti samo zvaničnici Kube, već i obični stanovnici ostrva. Neki od njih rekli su "Los Anđeles tajmsu" da se osećaju kao pioni u geopolitičkoj igri koja je van njihove kontrole. Drugi su rekli da nemaju mnogo izbora sem da se prilagode životu u kojem se ispiranje WC šolje, kuvanje šolje pirinča ili vožnja autobusom na posao sada smatra luksuzom.
- SAD pokušavaju da kazne kubansku vladu. Ali, ljudi su ti koji pate – rekao je stanovnik Havane Rolando “LA tajmsu”.
Druga žiteljka, Estrada, rekla je da je došla do toga da bi prihvatila bilo šta što bi im poboljšalo život - čak i američku intervenciju.
- Ako se stvari ne poboljšaju, treba samo da predaju zemlju Trampu – rekla je on.
- Ovo je najgori trenutak u istoriji Kube, iako su stvari bile veoma loše i pre ovog – rekao je ekonomista Huan Karlos Albizu-Kampos Espinjera.
Da li će ovo biti ishod na Kubi
Bilo koja akcija protiv Kube došla bi u trenutku velikih tenzija za Trampovu administraciju, u jeku eskalirajućeg rata sa Iranom.
Kao ishod na Kubi, zvaničnici su rekli “Atlantiku” da vide scenario koji bi omogućio Trampu da proglasi pobedu i otvori slavinu za američku trgovinu, a istovremeno izbegne velike političke i društvene nemire koji bi mogli da pogoršaju humanitarnu katastrofu i stvore migrantsku krizu na 145 km od Floride.
Prema “Los Anđeles tajmsu”, mogući dogovor između Havane i Vašingtona verovatno će uključivati neki oblik ekonomskog otvaranja, a možda i ograničene promene u kubanskom rukovodstvu.
