"Oštre ekonomske sankcije nisu okončale rat jer Rusija je uglavnom samodovoljna"
"Uvek je bilo malo verovatno da Ukrajina može da porazi Rusiju"
Rat u Ukrajini mora da se okonča. Van kontrole je već više od tri godine, košta stotine milijardi funti i stotine hiljada života. Dalja eskalacija rizikuje sukob sa nuklearnom silom.
Ovo u autorskom članku za britanski “Telegraf” piše Dejvid Randel, dugogodišnji američki diplomata koji je bio šef misije u ambasadi SAD u Saudijskoj Arabiji, ističući da se mišljenja o tome kako smo dospeli dovde razlikuju.
Neki tvrde da je Vladimir Putin rešen da ponovo stvori Rusko carstvo, drugi veruju da nijedan ruski lider ne bi preživeo ako bi dozvolio da se NATO proširi na 500 km od Moskve. Ono što je važno je ono šta sada činimo, polazeći od trenutne situacije i dostupnih opcija, ističe Randel.
Sankcije ne rade svoje
Oštre ekonomske sankcije nisu okončale rat jer - za razliku od većine zemalja - Rusija je uglavnom samodovoljna po pitanju hrane, energije i naoružanja. Ruska ekonomija nastavlja da raste, a rublja danas vredi otprilike isto kao kada je rat počeo.
Kina i Indija su zamenile Evropu kao glavni trgovinski partneri Rusije. Pokušaji da se Kina i Indija kazne sankcijama verovatno bi izazvali globalni trgovinski rat. Donald Tramp je jasno rekao da SAD neće pooštravati sankcije dok Evropa potpuno ne prekine uvoz ruske energije. U međuvremenu, Iran, Turska, Kina, Severna Koreja i Kirgistan šalju mikročipove, dronove, automobile i mnogo čega drugog u Moskvu, navodi Randel.
Uvek je bilo malo verovatno da Ukrajina - sa BDP-om od 200 milijardi dolara u 2021. i populacijom od 44 miliona - može da porazi Rusiju – čiji je BDP 1,8 biliona dolara a populacija broji 145 miliona. Ovo je posebno tačno jer samo Rusija poseduje značajne vazduhoplovne snage, važnu odbrambenu industriju i nuklearno oružje.
NATO podrška Ukrajini eskalirala je od raketa kratkog dometa, preko onih srednjeg dometa, sve do teškog naoružanja poput tenkova “abrams” i naprednih borbenih aviona. Ipak, Moskva nastavlja da sporo ali neumorno napreduje, sa vojskom uglavnom sastavljenom od dobrovoljaca, dok troši procenjenih 7% BDP-a na vojsku. Kijev, sa druge strane, troši otprilike 34% BDP-a na odbranu i sveden je na otimanje muškaraca sa ulice samo da bi ostao u borbi, ukazuje Randel.
"Direktna NATO intervencija nije opcija"
Prema njemu, Ukrajina bez direktne NATO intervencije ima približno iste šanse da pobedi Rusiju kao što bi Belgija imala protiv Nemačke.
Direktno angažovanje NATO-a nije opcija. Ovo je egzistencijalni sukob za Putina i za Rusiju. Politički, a možda i fizički, on ne bi mogao da preživi očigledan poraz, ističe Randel ,dodajući da će Putin, ako bude potrebno, eskalirati.
Randel je ukazao da je Rusija od kraja Hladnog rata značajno ulagala u nuklearno naoružanje i da danas ima oko 10% više nuklearnih bojevih glava od SAD.
Masivna ruska raketa “sarmat” nosi ekvivalent stotinama atomskih bombi bačenih na Hirošimu. Bez obzira na to koliko je malo verovatan čak i ograničen nuklearni sukob, ni Britanija ni Ukrajina nemaju interes da preduzmu tako ogroman rizik. Džon Kenedi je nakon kubanske raketne krize upozorio da “nikada više ne bi trebalo primoravati Rusiju da bira između nacionalnog poniženja i nuklearnog rata”. Trebalo bi da poslušamo njegov savet, ističe Randel.
Šta je potrebno da se rat okonča?
Završetak ovog rata, kako je sumirao, zahtevaće pregovore o dva osnovna pitanja:
- neutralnost Ukrajine i
- ukrajinske granice
Nije jasno zašto bi čisto odbrambeni savez kao što je NATO trebalo da širi članstvo, niti kako dodavanje slabih i ranjivih novih članica povećava bezbednost već postojećih. Štaviše, Rusija je sada jasno stavila do znanja da će voditi dugotrajni rat kako bi sprečila ulazak Ukrajine u alijansu. Randel je podsetio da su se sovjetske trupe povukle iz Austrije kada se ona obavezala na neutralnost. Austrija se pridružila EU, ali je poštovala obavezu iz 1955. i nije ušla u NATO. Može li Ukrajina da uradi isto? – upitao je on.
Pravo na samoopredeljenje
Randel je takođe istakao da “Donbas i Krim nisu istorijski deo Ukrajine”.
To su regioni u kojima se govori ruski jezik i koji su pripojeni Ukrajini tokom sovjetske ere iz političkih razloga. U najmanju ruku, ljudi iz tih regiona sada imaju pravo na referendum pod pokroviteljstvom UN da odluče da li žele da ostanu u Ukrajini. Da li oni manje zaslužuju samoopredeljenje od ljudi Škotske ili Kvebeka? – upitao je Randel.
Prema njemu, Rusiji bi mogli da se ponude međunarodna politička rehabilitacija i ukidanje ekonomskih sankcija u zamenu za prihvatanje takvog referenduma, a Ukrajini značajna pomoć za obnovu da uradi isto.
Šta je rešenje?
Randel je ukazao da nacije retko vraćaju za pregovaračkim stolom ono što su izgubile na bojnom tlu. A što duže ovaj rat traje, kako je istakao, Ukrajina će verovatno da izgubi još više teritorije.
Ekonomske sankcije, ma koliko bile oštre, neće promeniti politiku lidera poput Putina, čiji su roditelji preživeli opsadu Lenjingrada u kojoj je umrlo više od milion Rusa, od kojih mnogi od gladi. Matematika u ovom ratu na iscrpljivanje ne ide u korist Ukrajini. Traženje odlučujućeg ruskog poraza je praktično nemoguć cilj koji nosi ozbiljne i neopravdane rizike. Put ka miru, međutim, mogao bi da dođe kroz ukrajinsku neutralnost i priznavanje prava na samoopredeljenje za delove Ukrajine u kojima se govori ruski, zaključio je Randel.
