Količina žive koja ulazi u more porasla je za 550 odsto od početka industrijalizacije, dok je apsorpcija iz atmosfere povećana za 350 odsto.
Antarktičko poluostrvo doživljava najbrže povlačenje ledenog pokrivača i odgovorno je za oko 60 odsto ukupnog gubitka masa leda na kontinentu.
Kako se led topi, oslobađa se živa koja je u njemu bila zarobljena, dok se istovremeno povećava površina otvorenog mora na kojoj fitoplankton može da apsorbuje dodatne količine žive iz atmosfere.
Topljenje leda na Antarktiku moglo bi da izazove ozbiljne promene u jednom od najočuvanijih ekosistema na svetu. Naučnici sa Univerziteta u Pekingu upozoravaju da se zbog ubrzanog topljenja ledenog pokrivača u more oslobađaju velike količine žive koje su u ledu bile zarobljene stotinama, pa čak i hiljadama godina. Njihovo istraživanje objavljeno je u časopisu PNAS Environmental Sciences.
Analizirajući uzorke sedimenta sa 16 lokacija u blizini Antarktika, istraživači su utvrdili da se živa na kontinentalnom pojasu taloži brzinom od 93 mikrograma po kvadratnom metru godišnje. To znači da se u pojedinim delovima Antarktika živa akumulira dvostruko brže nego na drugim kontinentalnim pojasevima širom sveta. U poređenju sa periodom pre industrijalizacije, stopa akumulacije povećana je za 160 odsto.
Klimatske promene dovode do rasta koncentracije žive
Živa je teški metal koji se prirodno nalazi u životnoj sredini. U atmosferu dospeva usled vulkanske i tektonske aktivnosti, a zatim je u okeanima apsorbuje fitoplankton. Deo žive tako ulazi u lanac ishrane, dok se ostatak taloži na morskom dnu. Međutim, ljudske aktivnosti, poput sagorevanja uglja i prerade metala, značajno su povećale količinu žive u atmosferi, zbog čega njena koncentracija raste širom sveta.
Naučnici ističu da samo povećanje količine žive u atmosferi nije dovoljno da objasni izuzetno visoke vrednosti zabeležene oko Antarktičkog poluostrva. Ključnu ulogu ima ubrzano povlačenje ledenog pokrivača. Kako se led topi, oslobađa živu koja je u njemu bila zarobljena, dok se istovremeno povećava površina otvorenog mora na kojoj fitoplankton može da apsorbuje dodatnu živu iz atmosfere.
Prema rezultatima istraživanja, količina žive koja se u more oslobađa topljenjem glečera porasla je za čak 550 odsto od početka industrijalizacije, dok je apsorpcija žive iz atmosfere povećana za 350 odsto. Naučnici navode da su ovi procesi posebno izraženi na Antarktičkom poluostrvu, koje zauzima manje od pet odsto površine Antarktika, ali je u poslednjih 30 godina odgovorno za oko 60 odsto ukupnog gubitka mase ledenog pokrivača. Danas se gotovo 90 odsto glečera u toj oblasti povlači znatno brže nego što bi to bilo očekivano na osnovu prirodnih promena.
Katastrofalne posledice zbog žive u okeanu
Istraživači upozoravaju da bi povećane koncentracije žive mogle da imaju ozbiljne posledice po polarni ekosistem. Na to ukazuju i rezultati prošlogodišnjeg istraživanja, prema kojima je kod 62 odsto vrsta morskih ptica na Antarktiku utvrđena koncentracija žive iznad granice koja se smatra bezbednom za zdravlje, dok je četvrtina vrsta bila izložena umerenom ili visokom riziku od trovanja živom.
Antarktik sadrži oko 70 odsto svetskih zaliha slatke vode, a potpuno topljenje njegovog ledenog pokrivača podiglo bi globalni nivo mora za oko 56 metara. Naučnici upozoravaju da i znatno manji gubici leda mogu imati dalekosežne posledice, uključujući porast nivoa mora, promene okeanskih struja i uticaj na klimu južne hemisfere.
(Večernji)
