Cilj projekta je obnova 100 miliona hektara trenutno degradiranog zemljišta
Pustinja napreduje između 45 i 60 centimetara godišnje
Nekontrolisana seča šuma i džungli širom sveta izaziva začarani krug rasta temperatura i degradacije zemljišta, što omogućava širenje pustinja i sušnih područja izvan njihovih prirodnih granica. Kako bi sprečile da se to dogodi u zelenom pojasu Afrike, 11 zemalja udružilo se u izgradnji prirodnog zida prepunog drveća koji će se protezati od istoka ka zapadu i sprečiti dalje širenje Sahare prema jugu kontinenta.
Ova inicijativa poznata je kao Veliki zeleni zid i prostire se u dužini od 8.000 kilometara, od Džibutija do Senegala. Projekat je pokrenut 2007. Tokom samita u Parizu 2021, Evropska unija, Svetska banka i Afrička unija obavezale su se da ulože 14 milijardi dolara kako bi ubrzale pošumljavanje, piše Lanacion.com.
Trka s vremenom
Cilj projekta je obnova 100 miliona hektara trenutno degradiranog zemljišta, apsorpcija 250 miliona tona ugljenika i otvaranje 10 miliona „zelenih“ radnih mesta do 2030. Zaštita tih teritorija od dezertifikacije omogućava poljoprivrednim zajednicama da nastave proizvodnju hrane na zemljištu bogatom hranljivim materijama.
Ako ciljevi budu ostvareni u naredne četiri godine, to bi omogućilo:
- obnovu plodnog zemljišta
- ekonomske prilike za najmlađe stanovništvo na svetu
- veću prehrambenu sigurnost za milione ljudi koji svakodnevno gladuju
- klimatsku otpornost u regionu gde temperature rastu brže nego bilo gde drugde na Zemlji
Radovi se odvijaju trkom sa vremenom, a Afrička unija je saopštila da je do sada završeno svega 18% Velikog zelenog zida, kako navodi Lanacion.com.
Neke zemlje, poput Etiopije, uspele su da obnove 15 miliona hektara koristeći jednostavniju tehniku od sadnje novih stabala. Umesto toga, negovali su i orezivali drveće koje je prirodno izrastalo i sprečavali ilegalnu seču. Na taj način biljke bolje podnose suše.
S druge strane, Senegal je zasadio 12 miliona stabala, dok je Nigerija obnovila pet miliona hektara duž svoje severne granice. To je poljoprivrednicima omogućilo da duže zadrže produktivno zemljište.
Pustinja se širi do 60 cm godišnje
Prema podacima Ujedinjenih nacija, područje koje razdvaja Saharu od afričke savane ubrzano se isušuje, što je dovelo i do povećanja temperatura za 1,5 stepeni Celzijusa – više od globalnog proseka tokom jednog veka.
Zbog toga pustinja napreduje između 45 i 60 centimetara godišnje.
Rizik od nestanka zelenih površina predstavlja ozbiljnu pretnju za uslove života u centralnom delu kontinenta. Ukoliko se taj trend ne preokrene, do 2050. oko 250 miliona ljudi moglo bi da bude primorano da napusti svoje domove i preseli se u druge gradove ili države.
Samo jedan hektar zelenila može zadržati do 500 tona ugljen-dioksida i obezbediti hranu za tri do pet porodica u tom području.
Stvarna slika Velikog zelenog zida
Prema navodima američke javne radio-mreže NPR, 18 godina nakon pokretanja plana za spas sušnog regiona Sahela pomoću ovog zelenog zida, posađen je tek mali broj hektara, dok je ostatak projekta postao žrtva lošeg upravljanja sredstvima koje su obezbedile različite međunarodne organizacije.
Milijarde dolara namenjene projektu nestale su u korupciji i posledicama uzastopnih državnih udara.
Podaci UN pokazuju da više od 135 miliona ljudi u regionu trenutno zavisi od degradiranog zemljišta kako bi preživelo. Istovremeno rastu nesigurnost u snabdevanju hranom, migracije, terorizam i sukobi oko resursa.
Domino efekat
Zid koji je predstavljen uz velika obećanja kao odgovor na klimatske promene i garant prehrambene sigurnosti i blagostanja za 11 uključenih zemalja, na kraju je doneo skromne rezultate. U mnogim zajednicama biljke venu i odumiru. Nema novca za dodatne pumpe za vodu niti za inženjersku podršku potrebnu za održavanje sistema za navodnjavanje.
To stvara domino efekat zbog kojeg milioni porodica žive na ivici opstanka.
Projekat Velikog zelenog zida do prošle godine raspolagao je budžetom od 31 milijarde dolara – ogromnim fondom namenjenim borbi protiv klimatskih promena i zaštiti hiljada ljudskih života i divljih životinja.
Ipak, sav taj novac nije doneo opipljive rezultate.
(Lanacion.com)
