Kosovsko pitanje dobija na ubrzanju nakon eventuralnog raspleta rata u Ukrajini i prilikom raspodele uticaja na ovom prostoru, rekao je Milivojević
Naš zadatak je da ispravimo poljuljane srpsko-američke odnose i izvedemo ih na put široke uzajamne saradnje, ocenio je Đukić
Otopljavanje odnosa Prištine i Vašingtona, kroz guranje Predloga Zakona o diskriminaciji Albanaca u Srbiji u Kongres i učešće Kosova u Odboru za mir predsednika SAD Donalda Trampa, otvara pitanje da li će to imati i kakve posledice po Beograd. Analitičari smatraju da je to signal Beogradu da pažljivo gradi odnose sa SAD i da se pripremi za pojačane zahteve oko Kosova.
Zoran Milivojević, bivši diplomata, kaže za "Blic" da su poslednji potezi Vašingtona deo poruka u mozaiku, počev od Zakon o autorizaciji nacionalne odbrane (NDAA), u kojem se spominje spominje Ohridski sporazum.
- A to u suštini znači de fakto priznanje Kosova. Ovo je signal da je albansko pitanje prisutno i da figurira u administraciji SAD. Ujedno, to je poruka i Srbiji kako treba da se odnosi prema pitanju Kosova - napominje Milivojević.
To ukazuje, dodaje on, da kosovsko pitanje može da dobije na ubrzanju nakon raspleta rata u Ukrajini i prilikom raspodele uticaja na ovom prostoru.
- Tu rastu i pritisci na nas. To Srbija mora da ima u vidu, da jača odnose sa SAD, i da traži način da se pitanja rešavaju na bazi kompromisa - kaže Milivojević.
Srećko Đukić, bivši diplomata, kaže za "Blic" da odnos zavisi i od toga kakve će poteze Srbija povlačiti.
- Mislim da taj zakon još nije ušao u proceduru, što ne znači da neće ako sa strane Srbije ne uslede jasni i nepobitni argumenti kako bi se izbegla internacionalizacija albanskog pitanja na "ostatku" Srbije. Očito da su bilateralni odnosi između dve države radili dok su bili "zamrznuti" odnosi Prištine i Vašingtona, i to je njihova stvar, kao što je i naša stvar da popravimo, ispravimo poljuljane srpsko-američke odnose i izvedemo ih na put široke uzajamne saradnje - kaže Đukić.
"SAD imaju jasnu koncepciju zemalja koje se oko njih okupljaju"
On dodaje da će kod Srbije to teško da ide jer su, kako kaže, njeni spoljnopolitički ciljevi "polivalentni".
- SAD imaju jasnu koncepciju zemalja koje se oko njih okupljaju. Kosovo se od prvog dana jasno opredelilo da mu je Vašington najvažniji i neupitni spoljnopolitički partner - kaže Đukić.
Za odnose SAD i Prištinu kola su krenula nizbrdo od dolaska Ajbina Kurtija na vlast:
- Vašington je više puta tražio od Kurtija da pokaže fleksibilnost u pregovorima i sprovede ranije dogovorene obaveze, poput ZSO
- Kamen u cipeli bila je i izazivanje kriza na severu Kosova, počev od slanja specijalnih jedinica kosovske policije
- Zbog poteza na severu Kosova, američki Stejt department je 2023. godine suspendovao učešće Kosova u nekim vojnim programima i obukama (Defender Europe)
Problem je nastao u prvom Trampovom mandatu jer je pristup tadašnjeg predsednika SAD bio pragmatičan i radio je na rešavanju ekonomskih umesto političkih i pitanja statusa Kosova.
Bajdenov dolazak je malo šta promenio, ali je drugi Trampov mandat sada doneo novu dimenziju:
- Uz pomoć albanskih lobista u Kongresu je osvanuo Predlog zakona o diskriminaciji Albanaca u Srbiji, kojim se traži razmatranje tzv. pasivizacije adresa Albanaca, kao i navodne diskriminacije u obrazovanju, te u upotrebi albanskog jezika u javnim institucijama
- Priština je ušla u Trampov odbor za mir - U Davosu je prošle nedelje potpisana Trapova inicijative Odbora za mira, među prisutnima se našla i predsednica Kosova Vjosa Osmani
"Politika Vašingtona se vraća na svoje fabričke postavke"
Ta dva poteza dala bila su povod da Ognjen Gogić, politikolog, oceni da se politika Vašingtona vraća na svoje fabričke postavke, da SAD navodi da postoje maligni uticaji u ovom regionu, kao i da traže partnera u toj politici.
- Ono što je vrlo jasno, Priština jeste partner, za Beograd nije izvesno da je partner u tome. Dakle, da li Beograd želi da nastavi da vodi politiku četiri stuba, balansiranja ili želi da se zapravo preusmeri prema Zapadu. I sve ove stvari treba posmatrati u tom paketu. Dakle, oni žele da prvo ovde reše otvorena pitanja, a otvorena pitanja su Kosovo i Bosna i Hercegovina. Takođe, žele da postignu dogovore sa lokalnim političkim liderima, elitama, oko toga da se zapravo smanji kineski i ruski uticaj u tome - navodi Gogić.
Naglašava da, ukoliko Beograd tu bude bio dvosmislen, treba očekivati razne inicijative koje će biti pritisak na Beograd.
