Predlog zakona fokusira se na Albance iz Preševske doline i predlaže izradu izveštaja o njihovim pravima
Stručnjaci ističu da je zakon deo političkog pritiska na Srbiju uz podršku albanskog lobija
U momentu kada je od Ričarda Grenela, Trampovog izaslanika, stigao poziv Srbiji da "prati američki, a ne evropski put", Odbor za spoljnu politiku Predstavničkog doma Kongresa SAD usvojio je predlog zakona o navodnoj sistematskoj diskriminaciji albanske manjine u Srbiji. Sagovornici "Blica" kažu da je reč o pritisku na Srbiju kroz albanske lobiste i da će se postojanje Albanaca u Preševu koristiti za pritisak na Srbiji da se prestroji na "američki put“.
Nacrt zakona je predložio republikanski kongresmen Kit Self, a pre dva dana usvojen je sa 43 glasa "za" i 3 "protiv". Nije bilo uzdržanih.
Poseban fokus daje se Albancima u Preševskoj dolini, a nacrtom zakon se traži:
- razmatranje pasivizacije adresa, koja se, prema navodima, koristi za brisanje Albanaca iz civilnih registara, a čime im se, kako tvrde, uskraćuje biračko pravo i pristup osnovnim javnim uslugama,
- razmatranje navodnog ograničenja u upotrebi albanskog jezika u javnim institucijama,
- razmatranje navodne diskriminacije u oblasti obrazovanja.
"Vrlo su organizovani, verovatno su i dali novac"
Zoran Milivojević, bivši diplomata, za "Blic" kaže da je ovo pritisak na Srbiju i pokušaj da se pitanje Albanaca u centralnoj Srbiji priključi pregovorima u Briselu.
Milivojević u sledeća tri događaja vidi umešane prste albanskih lobista:
- Zakon o autorizaciji nacionalne odbrane (NDAA), u kojem se spominje spominje Ohridski sporazum.
- Predlog zakona o navodnoj sistematskoj diskriminaciji albanske manjine u Srbiji.
- Priključenje Vljose Osmani Trampovom Odboru za mir.
- Oni su vrlo su organizovani! Vidite i da je Osmani naknadno pozvana. Očigledno je albanski lobi umešao prste, verovatno su i dali novac - kaže Milivojević.
"Tendencija snažnije podrške albanskoj strani"
Ognjen Gogić, politikolog sa Kosova, za "Blic" kaže da ovu inicijativu treba posmatrati u kontekstu sve jasnijeg povratka američke politike prema kosovskom pitanju na "fabrička podešavanja".
- Nakon nekoliko godina oscilacija i tenzija u odnosima između Vašingtona i Prištine, kod Amerikanaca se ponovo prepoznaje tendencija snažnije podrške albanskoj strani, odnosno oštrijeg pristupa prema Beogradu. U takvom okruženju otvara se prostor za inicijative pojedinih kongresmena koji su tradicionalno naklonjeni albanskoj strani, kao što je ovaj zakonski predlog. Ipak, to još nije zakon i neizvesno je da li će nacrt proći sve procedure da bi bio usvojen - kaže Gogić.
Donekle zbunjuje to što je pre samo dva dana izaslanik predsednika SAD za specijalne misije Ričard Grenel poručio da bi "Vučić trebalo da prati američki, a ne evropski put".
- Pitanje Kosova se trenutno ne kotira visoko. Amerika se bavi Ukrajinom i lobisti to koriste da ga aktiviraju. Grenel govori ono što održava stav aktuelne administracije - kaže Milivojević.
Američki put je trnovit - nema crvenog tepiha
Gogić upozorava da je, što se tiče Grenelove izjave o "američkom putu“, važno razumeti da preko tog puta nije raširen crveni tepih.
- Taj put je trnovit, jer SAD od Srbije očekuju velike ustupke koji se odnose na zaokret u odnosu sa Rusijom i promenu politike prema Kosovu. Položaj Albanaca u Preševu će se koristiti kao instrument pritiska da se Srbija postavi na "američki put“ - kaže Gogić.
Gogić kaže da se pitanje navodne pasivizacije adresa Albanaca na jugu Srbije već neko vreme pojavljuje u međunarodnim okvirima.
- Ovom temom se bavila i Evropska komisija. Beograd se o tome do sada nije jasno odredio. Važno je da se to pitanje adresira kako ne bi bilo predmet politizacije i zloupotrebe - upozorava Gogić.
Dug put do usvajanja
Čim je predlog zakona prošao Odbor za spoljnu politiku, grupa "Albanci za Ameriku" se pohvalila i na mreži X navela da je to "važan trenutak za prava Albanaca u Preševskoj dolini". Pohvalio se i Hari Bajraktari, albanski trgovac nekretninama u SAD i vatreni finansijer nezavisnosti Kosova.
Time je napravljen tek prvi korak: otvorena je mogućnost da se od američkog državnog sekretara zatraži izrada sveobuhvatnog izveštaja o stanju prava Albanaca u Preševskoj dolini.
Posle ovog koraka, nacrt zakona treba da se uputi na razmatranje i glasanje na plenarnoj sednici Predstavničkog doma. Ako bude usvojen, posle Predstavničkog doma potrebno je da ga odobri i Senat i da ga, na kraju, potpiše američki predsednik Donald Tramp.
