Gost emisije "Nije srpski ćutati" koja se emituje od 18.20 sati na "Blic" televiziji je Nebojša Čović, predsednik Košarkaškog saveza Srbije.
Šta Vam smeta u Srbiji danas? Da li deo studenata koji traži izbore postaje zrela politička grupacija? Da li ste iz vodjenja KSJ, FMP-a, Zvezde i danas KSS, naučili nešto što politika nije mogla da Vas nauči?
Na ova pitanja Slobodana Orlića u emisiji "Nije srpski ćutati" danas će odgovarati Čović.
- Najviše mi smetaju ekstremne podele koje su se dogodile u Srbiji i događaju se u Srbiji, sa velikim stepenom ostrašćenosti. Čak mislim da se strašno povećao taj stepen mržnje i isključivosti među sobom. A to mi smeta zato što se Srbija, po mom mišljenju, nalazi u izuzetno teškom i komplikovanom vremenu, geopolitičkom. Mi imamo puno nedovršenih poslova kad je barem region u pitanju. Imamo te odnose koji se događaju u Bosni i Hercegovini, poštovanje Dejtonskog sporazuma, Kosovo i Metohija, Raško-Polimska oblast, da ne pominjem sad detalje. I čini mi se da kao nikada do sada, mada smo mi uvek bili podeljeno društvo, ali čini mi se da kao nikada do sada nam je potrebno jedinstvo i eliminisanje mržnje i isključivosti, ukoliko mi ne mislimo isto. Ne moramo se mrzeti. To zajedništvo nam treba da bi se prevazišli svi ovi problemi i iskušenja koja su pred nama - objasnio je Čović.
Da li srpsko društvo ide u dobrom pravcu?
- Mislim da srpsko društvo napreduje. Sada, mi smo po mentalitetu takvi ljudi da volimo to da se događa mnogo brže, odmah, sad, što nije baš moguće u politici, a naročito u procesima kroz koje mi prolazimo. Mislim da je napredak evidentan i da je svaka od ovih vlasti napravila određeni iskorak napred, uz određene propuste. Ali mi smo po mentalnom sklopu takvi da uvek mislimo da smo najbolji, kako koja se garnitura menjala, i nismo baš skloni da učimo na nekim greškama iz budućnosti. Mada, moram da kažem, ma kako se to razumelo, kada uporedite, evo, pomenuli ste Srpsku naprednu stranku, hajde da pomenemo njihovog čelnog lidera, Aleksandra Vučića. Znate, na primer, kakve su se promene kod njega dogodile i koliko je on u tom delu napredovao u odnosu na vremena u kojima smo bili čak i tada veliki politički protivnici. Tako da, neki ljudi se menjaju, mudri ljudi se menjaju, mudri ljudi prate šta se zapravo događa i time doprinose i svojoj poziciji, a bogami i poziciji države.
Na pitanje "koliko se studenti danas razlikuju od studenata 1996. i koliko oni danas postaju ozbiljna politička grupacija i novi politički faktor, Čović kaže da je velika razlika današnjih i protesta 1996. godine.
- Razlog njihovog pojavljivanja 1996. i danas je različit. 1996. su se oni pojavili u okviru svih onih protesta koji su se događali, naročito u Beogradu, ali i u drugim gradovima Srbije, a bili su vezani za izbornu krađu. U tom trenutku ja sam bio gradonačelnik Beograda i nisam podržavao od početka taj pristup vezan za promenu izbornih rezultata, tako da sam vrlo brzo podržao studente. Ali kažem vam, to je bio i jedan razlog. Studenti su tada imali pristup da podržavaju političke stranke, odnosno opozicione stranke. Ovo danas se traži potpuno inverzno. Prvo, razlog njihovog pojavljivanja sad u odnosu na 1996. je potpuno, potpuno drugačiji, potpuno različit. Ali i model koji primenjuju, to je da oni sad traže da ih podrže političke stranke. Dakle, obrnuti proces. Ipak, vreme kad smo studenti, bar ja to tako vidim, i kao čovek koji je i bio student i radio sa studentima na Mašinskom fakultetu u Beogradu, to je vreme nekakvog učenja, studiranja. Studenti se i te sve mlade generacije daju koristiti u pojedinim događajima, jer to faktički predstavlja veliku energiju koja ima mogućnost velikih pokreta - rekao je Čović.
Dodaje da različito mišljenje i različiti stavovi nisu problem, ali je opet potrebno da se ljudi drže zajedno u stuacijama koje su od opšteg interesa za državu i narod.
- Mladost zna da bude plahovita. Mladost zna da bude iskorišćenja u smislu raznoraznih manipulacija. Na našim prostorima duvaju različiti vetrovi, ne samo unutrašnji, nego i spoljašnji, koji znaju i imaju tehnologije i metode kako to sve pokrenuti i napraviti dodatnu nestabilnost u našoj zemlji. Gde se opet vraćam na one elemente podela koje su prisutne. Mi ne moramo sigurno da isto mislimo, ne moramo ni da radimo, ali da se toliki stepen mržnje i toliki stepen diskvalifikovanja i isključivosti primenjuje, to je jako opasno - naveo je on.
O izborima
Čović navodi da izbori mogu pomoći da se reši stanje u društvu, ali da je neophodno da se to izbora dođe bez pritisaka.
- Izbori su ti koji mogu da reše to stanje u društvu, ali da se do izbora dođe bez određenih, pritisaka, na jedan normalan način. Mislim da je to pravi put, a neka građani koji mogu da posmatraju i da biraju svoje opcije, izaberu opciju. Ne može se zanemariti 2 miliona glasova, ili 2 i nešto miliona, koliko je dobijeno. I kada pričamo o izbornim krađama, znate, ne možete da ukradete 2 miliona, da se razumemo u tim stvarima. Mislim da je to vreme '96. godine projektovalo jedno zlo u smislu priče oko izbornih krađa. Sećate se da je i 2000. isto bila krađa. Pa nije stalo do dan-danas. Sa tim jednostavno mora da se prekine i da, ako je to uopšte moguće. Naša tranzicija je jedna od najdužih tranzicija u istoriji tranzicije. Ona traje od '90. godine, pa evo do današnjih dana.
Govoreći o listama koje će se naći na budućim izborima u Srbiji, Nebojša kaže da misli da će ih biti više od dve.
- Pa nisam siguran da će biti samo dve liste. Mislim da je opozicija kadrovski dosta, dosta problematična. Da se razumemo, pokušavam da pričam analitički na bazi iskustva koja sam prošao. Što se tiče studentske liste, mislim da je to ta energija koja se gura, ali i tu ima jako puno stvari koje još nisu jasne, koje su skrivene. S jedne strane, verovatno su skrivene zbog mogućih diskreditacija, napada i ostalih stvari. S druge strane, to predstavlja, ne znam, nekakvu kakvu taktiku. Ali ono što je isto interesantno za proučavanje, to je brzina sa kojom su studenti počeli da se interesuju za politiku. Ne znam da li su sazreli, to ćemo videti kroz vreme. Za politiku je, kao što znate, potrebno sazrevanje. Drugo, vi iskustvo političko ne možete da kupite. Mnoge stvari mogu da se kupe, ali političko iskustvo ne može da se kupi.
