Srpska lista izrazila je oštro protivljenje smanjenju prisustva KFOR-a i zatražila hitan sastanak sa komandantom KFOR-a
KFOR je saopštio da prilagođava broj svojih vojnika trenutnoj situaciji na terenu
Samo pet dana nakon sastanka komandanta KFOR-a i lidera Samoopredeljenja Aljbina Kurtija, pokrenut je plan koji bi mogao trajno da promeni sliku severa Kosova. KFOR je započeo smanjivanje prisustva na mostu na Ibru, koji spaja južni i severni deo Kosovske Mitrovice, i integraciju pripadnika kosovske policije u bezbednosnu strukturu Kfora kod manastira Visoki Dečani, čime je, kako upozoravaju sagovornici Blica, stvoren bezbednosni rizik za srpski narod. Iza svega se, smatraju analitičari, krije jedan cilj - obezebditi dodatnu potvrdu kosovske državnosti.
Ovu tezu zastupa Zoran Milivojević, karijerni diplomata. Poteze Prištine i međunarodnih aktera, Milivojević vidi kao deo nastojanja da se „kosovska državnost“ predstavi kao zaokružena i funkcionalna, iako to, kako kaže, nije. Milivojević smatra da deo međunarodne zajednice ima interes da se pokaže kako Kosovo funkcioniše kao država u punom kapacitetu.
Milivojević: Glavna misija KFOR-a na Kosovu je bezbednosna
- Interes je dela međunarodne zajednice, dakle nekih zapadnih centara moći, da dokaže tezu da je Kosovo država i da funkcioniše u punom kapacitetu, i da su bezbednosni uslovi takvi da nema više potrebe da KFOR deluje - rekao je Milivojević za RTS.
Prema njegovim rečima, time se dovodi u pitanje i dalji značaj misije KFOR-a, ali i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.
- Glavna misija Kfor-a na Kosovu i Metohiji je bezbednosna i deluje po Rezoluciji 1244, dakle po mandatu Ujedinjenih nacija i Saveta bezbednosti koji je zadužen za mir. Ukoliko vi obesmislite tu funkciju, ako tamo vlada mir i blagostanje, onda praktično otvarate i temu Rezolucije 1244 i mandata Ujedinjenih nacija - naveo je Milivojević.
"Veoma pogrešan korak"
Ne samo to, takav plan je "opasan po srpski narod" smatra Milovan Drecun, predsednik Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Narodne skupštine.
- Ovo je veoma pogrešan korak KFOR-a, koji odgovara u potpunosti zahtevima Aljbina Kurtija i privremenih institucija samouprave, ali maksimalno podiže bezbednosni rizik za srpski narod i šalje poruku da se jednostavno ne ponaša u skladu sa Rezolucijom 1244. Kfor mora biti prva i jedina snaga koja će obezbediti sigurno okruženje za srpski narod - insistira on.
Prema Drecunovim rečima, KFOR se poslednjih godina ponaša pristrasno.
- U poslednjih pet godina na severu Kosova, gde je KFOR intenzivno prisutan, broj Srba je manji za 18 odsto, a to dešava zbog terora koji Priština sprovodi, a na koji misija ne reaguje. Evidentno je da otkad je turski general na čelu KFOR-a, da se KFOR ponaša veoma pristrasno, odnosno jednostrano, i da preduzima aktivnosti koje zapravo Priština od njega traži - ocenio je za Prvi program Radio Beograda Drecun.
Šta se dešava sa KFOR misijom na Kosovu
Sa severne polovine glavnog mosta uklonjeni su šator i statična tačka italijanskih karabinjera, koji su se na ovom mestu nalazili godinama. To je direktna posledica smanjivanja stalnog prisustva misije KFOR-a na glavnom mostu na Ibru koja je u ponedeljak počela zbog, kako su objasnili, poboljšane bezbednosne situacije.
Oni su najavili i da će zadržati vidljivo prisustvo u Južnoj i Severnoj Mitrovici i na severu Kosova. Ujedno, saopštili su i da je, posle 27 godina, započeto postepeno uključivanje pripadnika tzv. Kosovske policije u njihovu bezbednosnu arhitekturu oko manastira Visoki Dečani.
Samo pet dana ranije, 5. avgusta, komandant KFOR-a general-major Ozkan Ulutaš sastao se sa sa premijerom tzv. Kosova Aljbinom Kurtijem, sa kojim je razgovarao o aktivnostima KFOR-a, bezbednosnoj situaciji i saradnji sa institucijama na Kosovu.
Reakcije iz Srbije nisu izostale.
Vučić: Najlošiji razgovor Mojsilovića sa komandantom KFOR-a
Odmah je reagovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je prvobitno najavio razgovor sa načelnikom Generalštaba Milanom Mojsilovićem, da bi potom rekao da je Mojsilović imao "najlošiji razgovor sa komandantom KFOR-a".
- Razgovarao je Mojsilović sa komandantom KFOR-a, on kaže da nema problema, da će tzv. kosovska policija to da radi sa njima. Okej, znamo sa čim imamo posla. Samo nemojte da se folirate da ste za dijalog jer niste. Albanci su imali jednu obavezu, a nisu je ispunili. Tražite da vam se izvinjavamo, jer vi ste mnogo fini, a mi smo nevaljali. U takvom svetu živimo. Ovo je bio najlošiji razgovor Mojsilovića sa komandantom KFOR-a - rekao je on.
Na povlačenje KFOR-a reagovala je Srpska lista (SL) i u ime srpskog naroda izrazila snažno protivljenje povlačenju ili bilo kakvom smanjenju. Srpska lista je tim povodom zatražila hitan sastanak sa komandantom KFOR- Ozkanom Ulutašem.
"Kosovska policija ne može biti faktor bezbednosti"
Drecun upozorava da "kosovska policijska služba nikako nije i ne može biti faktor bezbednosti za srpski narod".
- Pripadnici te kosovske policijske službe i specijalnih parapolicijskih jedinica maksimalno ugrožavaju bezbednost Srba, maksimalno ih terorišu, fizički ih maltretiraju, hapse i proganjaju - podsetio je Drecun.
NATO je još početkom leta najavio postepenu "optimizaciju" prisustva KFOR-a na Kosovu, odnosno prilagođavanje broja pripadnika misije bezbednosnim prilikama na terenu. Načelnik Generalštaba Vojske Srbije Milan Mojsilović je upozorio da se Srbi na Kosovu "ne osećaju sigurno“ i zatražio da međunarodne snage dosledno izvršavaju svoj mandat.
Na Kosovu se, trenutno, nalazi oko 4.657 pripadnika KFOR-a iz 31 zemlje sveta:
- 907 iz Italije
- 590 iz sastava američke Nacionalne garde
- 408 iz Mađarske
- 382 iz Turske
- 126 iz Albanije
To je velika razlika u odnosu na 1999, kada je na Kosovu bio stacioniran kontigent sa 50.000 vojnika NATO. Cilj je održavanje reda, mira i sigurnosti, na temelju Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244.
