Nakon što je Zagreb nedavno blokirao Crnoj Gori otvaranje poglavlja sa Evropskom unijom (EU), nameće se ključna dilema: da li to znači da Hrvatska može da stavi veto na prijem celog Zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju? Stručnjaci tvrde da se to u odsudnom trenutku verovatno neće desiti, ali da je evropska integracija regiona postala napeta "trka sa vremenom".
Baš takvog stava je Marko Savković, viši savetnik u ISAC fondu. On za "Blic" kaže da "Hrvatska apsolutno može da stavi veto ili zaustavi prijem Zapadnog Balkana ako želi ali da u odsudnom trenutku to - neće uraditi" jer:
- Prvo, niko ne želi da bude sam u tome
- Drugo, protivno je i njihovim interesima
- Ovde se pre radi o nameri da se izvuku maksimalne koncesije jer jednom kada Crna Gora bude unutra, Hrvatska to više neće moći - objašnjava Savković.
"Ovo je trka sa vremenom"
On, međutim, dodaje da Hrvatska može da uradi nešto sasvim drugo - da "pojede vreme" otvoreno za proširenje.
- Ono što potencijalno može da napravi problem jeste sledeće: Hrvatska, da bi stavila do znanja da nije zadovoljena u nekom delu, zaustavi jednom, pa drugi put i onda se taj vremenski "prozor" u kom Crna Gora "juri" članstvo smanji. A u Francuskoj, recimo, na vlast dođe neko poput Le Pen. Ovo je i trka sa vremenom jer su se okolnosti poklopile sada i ne znamo do kada će to trajati - upozorava Savković.
Dva razloga za blokadu
Tema koja se tiče Hrvatske i prijema drugih zemalja Zapadnog Balkana dospela je u centar regionalne pažnje jer je Zagreb pribegao (ne)očekivanom manevru: u Briselu na Međuvladinoj konferenciji sa EU blokirao je Crnoj Gori otvaranje trećeg poglavlja, koje se odnosi na saobraćajnu politiku.
To se, prema pisanju hrvatskih medija, dogodilo dva razloga.
- Prvo je pitanje kabotaže, odnosno prava prevoznika iz jedne države da obavlja prevoz unutar druge države. Hrvatska, kako su "Vijesti" nedavno pisale, ima rezerve zbog toga što su cene crnogorskih prevoznika znatno niže u odnosu na hrvatske. To znači da prevoznici u Hrvatskoj strahuju da bi crnogorske firme, ako imaju niže cene, mogle da im preuzmu deo poslova na njihovom tržištu
- Drugo je pitanje vazdušnih mapa: "Vijesti" su navele da Hrvatska smatra da bi njihov prikaz mogao oslabiti hrvatsku poziciju u budućem razgraničenju sa Crnom Gorom na Prevlaci
Ova rampa Zagreba, međutim, nije prva. Krajem 2024. godine, Hrvatska je blokirala Crnoj Gori zatvaranje pregovaračkog poglavlja koje se tiče spoljne, bezbednosne i odbrambene politike.
Knežević: Hrvatska nam zabranila sve na zemlji i moru
Na ovaj potez Hrvatske reagovao je Milan Knežević, predsednik opozicione Demokratske narodne partije (DNP).
On je saopštio da bi "Crna Gora trebalo da na nebu ispiše "Za dom spremni", kako bi odobrovoljila Hrvatsku da joj ne blokira poglavlja sa EU".
- Znači Hrvatska nam je blokirala još jedno poglavlje. Pošto su nam zabranili sve na zemlji i moru, sad žele da nam zabrane i korišćenje neba. Da imamo vojne avione kao što nemamo, pa da na nebu iznad Podgorice ispišemo: "Za dom spremni'', možda bi ih odobrovoljili da nam odblokiraju poglavlja. Ovako nam ostaje da gledamo galebove kako bez putovnice preletaju Prevlaku - poručio je Knežević.
Zamerke Zagreba upućene Beogradu
A što se tiče Srbije, iz Hrvatske se više puta moglo čuti da će Zagreb imati zahteve kako bi Beogradu dao zeleno svetlo za članstvo u EU. Među potencijalnim spornim pitanjima su:
- Pitanje demarkacija granica na Dunavu
- Pitanja nestalih
- Zahtev za ratnu odštetu
Govoreći o situaciji sa Crnom Gorom, Savković dodaje i da druge članice mogu stati uz Crnu Goru i pomoći da se sa Hrvatskom iznađe rešenje ako "zagusti".
- Ali, samo ako su svi konstruktivni i posvećeni istom cilju. U samoj Hrvatskoj ne vidim da je ovo, trenutno, prvorazredno političko pitanje. Odnosno, verujem da se sve može "ishendlovati" - zaključuje Savković.
Ipak, treba napomenuti da situacija u kojoj zemlja članica EU postavlja uslove i blokira članstvo druge, nije nepoznanica na regionalnoj, ali i geopolitičkoj sceni.
Grčka i Severna Makedonija
Grčka je godinama bila ključni faktor u procesu pristupanja Severne Makedonije EU, koristeći spor oko imena kao sredstvo pritiska. Smatrala je da naziv "Makedonija" može dovesti do teritorijalnih pretenzija prema njenoj pokrajini Makedoniji. Zbog navedenih razloga je insistirala da promena imena bude uslov za napredak Severne Makedonije ka članstvu u EU. Spor je rešen Prespanskim sporazumom 2018. godine, prema kojem je Makedonija pristala da promeni naziv u "Republika Severna Makedonija". Ovaj kompromis je bivšoj jugoslovenskoj republici omogućio da postane članica NATO i započne pregovore o članstvu u EU, dok je Grčka pristala da povuče svoj veto.
Međutim, veto i dalje "drži" Bugarska, zbog optužbi da je makedonski jezik prosto bugarski pod drugim imenom i da Skoplje ne poštuje kulturne i istorijske veze s Bugarima.
Slovenija i Hrvatska
Nakon sticanja nezavisnosti, Slovenija i Hrvatska su se sukobljavale oko pitanja granice, posebno u Piranskom zalivu. Pitanje pristupa međunarodnim vodama bilo je problem za Sloveniju. Ona je tvrdila da ima pravo na izlaz na otvoreno more, dok je Hrvatska tvrdila suprotno. Kako je Slovenija postala članica EU 2004. godine, iskoristila je svoj status da insistira na rešavanju ovog pitanja kao uslov za nastavak pregovora Hrvatske sa EU. Potpisani sporazum iz 2009. godine, delimično na štetu Hrvatske, dao je mogućnost da ona postane član EU 2013. godine.
Kipar i Turska
Za mnoge je najpoznatiji primer komšijske "diplomatije" višedecenijski spor Kipra i Turske. Dok je ostrvska država članica EU, Turska je kandidat za članstvo, koja pritom ne priznaje Kipar kao državu. Ona je takođe okupirala severni deo ostrva i uspostavila paradržavnu strukturu "Severni Kipar".
U toj situaciji, Kipar koristi svoj status člana EU kao alat za rešavanje spornih teritorijalnih pitanja i sticanje priznanja od Turske. Ipak, Turska bez priznanja Kipra neće moći da uđe u EU, jer je priznavanje članica EU ključni uslov za pristupanje.
Pregled evrointegracija u regionu
Put do članstva u EU se grubo deli na nekoliko faza: podnošenje zahteva, dobijanje statusa kandidata, otvaranje pregovora (po poglavljima/klasterima) i na kraju zatvaranje pregovora i članstvo.
Evo kakvo je trenutno stanje "na terenu", kada je Zapadni Balkan u pitanju:
- Crna Gora: Otvorila je 33 pregovaračka poglavlja, ali je godinama bila u zastoju oko njihovog zatvaranja. Ključni momenat se desio dobijanjem pozitivnog IBAR-a (Izveštaj o ispunjenosti privremenih merila za ključna poglavlja 23 i 24 koja se tiču vladavine prava). To je Crnoj Gori omogućilo da konačno počne da zatvara ostala poglavlja. Glavni izazovi su reforma pravosuđa, borba protiv organizovanog kriminala i visoke korupcije, kao i stabilnost političkih institucija
- Srbija: Status kandidata od 2012. godine. Do sada je otvoreno 22 od 35 poglavlja (odnosno dva klastera po novoj metodologiji), a privremeno su zatvorena dva. Sada se čeka na otvaranje Klastera 3, a vodeće EU institucije nedavno su istakle da su ostvareni uslovi za otvaranje ovog klastera. Brisel naglašava potrebu za reformama u oblasti vladavine prava, slobode medija, kao i usklađivanje spoljne politike Srbije sa EU (pre svega kada je reč o sankcijama Rusiji)
- Albanija: Nakon što je godinama bila blokirana u paketu sa Severnom Makedonijom, Albanija se uspešno "odvojila" i zvanično otvorila prvi klaster pregovora (osnove) krajem 2024. godine. Glavni izazovi su reforma pravosudnog sistema (koja je već dugo u toku kroz takozvani "veting" sudija), borba protiv korupcije i pranja novca
- Severna Makedonija: Otvoreni pregovori, ali u praktičnoj blokadi. Severna Makedonija je rekorder po čekanju - status kandidata ima još od 2005. Nakon što je rešila višedecenijski spor oko imena sa Grčkom, usledila je nova rampa, ovog puta od strane Bugarske. Da bi zapravo počela da otvara poglavlja, Severna Makedonija mora da ispuni uslov iz pregovaračkog okvira i promeni svoj Ustav kako bi u njega uvrstila bugarsku manjinu, za šta trenutno ne postoji politički konsenzus u zemlji
- Bosna i Hercegovina: BiH je dobila status kandidata krajem 2022. godine, a u proleće 2024. Evropski savet je doneo odluku o otvaranju pristupnih pregovora. Međutim, pre nego što se održi prva međuvladina konferencija i pregovori zapravo počnu na tehničkom nivou, BiH mora da ispuni niz uslova (tzv. 14 ključnih prioriteta). Glavni izazovi su duboke unutrašnje političke podele, nefunkcionalnost državnih institucija i sprovođenje kompleksnih ustavnih i izbornih reformi
