Eparhija poziva međunarodnu zajednicu na hitnu reakciju i zaštitu
Upozorava da bi smanjenje prisustva međunarodnih faktora ugrozilo stabilnost regiona i proces normalizacije
Eparhija raško-prizrenska saopštila je danas da je položaj Srpske pravoslavne Crkve (SPC) i srpskog naroda na Kosovu i Metohiji sve teži i višestruko pogoršan odnosom prištinskih institucija prema srpskoj zajednici.
Eparhija je u saopštenju istakla da je poverenje Srba i SPC u prištinske institucije, posebno u policiju, na najnižem nivou u posleratnom periodu i pozvala međunarodnu zajednicu da ne smanjuje diplomatsko i bezbednosno prisustvo na Kosovu i Metohiji i da primeni konkretne mehanizme zaštite.
Posebno se ističe kršenje prava Crkve i njenih vernika od strane tzv. kosovske policije, koja, kako se navodi, na terenu sprovodi aktivnosti koje su usmerene protiv pripadnika srpskog naroda i SPC i koja se od strane srpskog naroda ne doživljava kao institucija čiji je zadatak da štiti i pomaže sve građane jednako, već sve više kao neposredni instrument pritiska sa ciljem otežavanja života našeg naroda i crkve.
- Sa dubokim žaljenjem moramo da kažemo da odnosi srpske zajednice i naše Crkve sa kosovskim institucijama, a naročito poverenje u Kosovsku policiju, nisu bili na ovako niskom nivou u čitavom posleratnom periodu. Ovo nije zaključak zasnovan na jednom izdvojenom događaju, već na dugotrajnom nizu postupaka koji se nikako ne mogu pravdati kao pojedinačni propusti i koji iz dana u dan dobijaju obeležja sistematske diskriminacije - naglašava se u saopštenju.
"Ako se ovakva situacija nastavi..."
Eparhija navodi da je, iako redovno izbegava oštrije ocene, njeno duboko uverenje da ako se ovakva situacija nastavi bez međunarodne reakcije može doći do potpunog nestanka srpskog naroda sa ovog prostora.
Dodaje se da i međunarodni izveštaji u poslednje vreme ukazuju na pogoršanje odnosa sa srpskom zajednicom, nizak nivo poverenja u institucije, krajnje provokativne i agresivne postupke policije i mere koje otežavaju pristup osnovnim javnim uslugama i primenu zaštitnih mehanizama koji štite prava srpske zajednice i Crkve.
U saopštenju se ukazuje da je nedavno obeležavanje Vidovdana na Gazimestanu 28. juna pokazalo svu dubinu tog nepoverenja i podseća da je 37 Srba, uključujući i jedno maloletno lice, privedeno, a 36 ih je zadržano nakon mirno završenog parastosa, iako je i sama policija saopštila da nije bilo incidenata koji su ugrozili tok skupa.
Naglašava se da javnosti nisu predočeni dokazi da su privedena lica upotrebila bilo kakvu silu protiv policajaca ili bilo kog građanina, a da su postupci su, prema dostupnim informacijama, pokretani prevashodno zbog pevanja rodoljubivih pesama i drugih vidova izražavanja srpskog identiteta, koji su po ustavu i zakonima dozvoljeni za sve zajednice, pa i srpsku, ali se u praksi njihova upotreba od strane Srba progoni i kažnjava a toleriše kosovskim Albancima.
Eparhija navodi da su u albanskoj javnosti sve zloupotrebe policije prećutane, a da su Srbi kolektivno prikazani kao narušitelji mira iako nije zabeležen nijedan jedini slučaj nasilja ili materijalne štete.
Dodaje se da posebnu zabrinutost izaziva nedelotvorna primena zakona o specijalnim zaštitnim zonama i navodi da su u poslednjih nešto više od godinu dana zabeležena ozbiljna narušavanja zaštitnih zona kod Isposnice Svetog Petra Koriškog, manastira Bogorodice Hvostanske i zaštitne zone oko manastira Gračanica, bez primene i poštovanja zakonom propisanih postupaka.
Istiuče se da brojni napadi, provale, krađe i skrnavljenja srpskih pravoslavnih hramova gotovo po pravilu nisu dobili delotvoran sudski i policijski epilog, a da tzv. kosovska policija napade protiv SPC tretira kao oštećenja imovine ili vandalizme, kako bi sakrila razmere međuverskog i međuetničkog nasilja.
Navodi se takođe i da se desetine Srba hapse po Kosovu i Metohiji 27 godina nakon rata na osnovu najčešće nedovoljno utvrđenih činjenica o njihovom navodnom učešću u ratnim zločinima, iako su 27 godina mirno živeli i niko nije podizao pitanje njihove odgovornosti, a način prikupljanja dokaza, neograničene vere u svedoke i vođenja sudskih postupaka im ne daje nikakve garancije pravednog postupka, što je, kako se navodi, dokumentovano i skorim izveštajem OEBS-a.
"Posebno smo zabrinuti zbog situacije oko manastira Visoki Dečani"
Eparhija je posebno zabrinuta zbog situacije oko manastira Visoki Dečani, gde gradnja magistralnog puta pored samog manastira, i pored toga što su EU i OEBS isti proglasili za nezakonit, kao i razvojnih i urbanističkih planova i odsustva pune primene režima posebne zaštitne zone šalju jasnu poruku manastiru da ne može da dobije institucionalnu zaštitu.
Dodatnu zabrinutost Eparhije izazivaju i diskriminatorne mere i najave koje mogu ugroziti rad zdravstvenih, obrazovnih i socijalnih ustanova u srpskim većinskim sredinama, kao i pravo zaposlenih i korisnika tih ustanova da ostanu u svojim domovima i nastave normalan život.
Eparhija navodi da očekuje i javne reakcije i zaštitu od strane međunarodne zajednice, jer je, kako ističe, na vreme upozoravala na mogućnost stvaranja upravo ovakvog društva i sistema.
Međunarodna zajednica se poziva da pokrene konkretne mehanizme kako bi pokazala kakvo je društvo prihvatljivo u Evropi dvadeset i prvog veka.
Dodaje se da se Kosovo u institucionalnom i javnom životu sve više oblikuje bez stvarnog učešća i poverenja srpske zajednice, kao etnički albansko društvo, suprotno proklamovanom multietničkom karakteru njegovog pravnog poretka.
Eparhija je takođe pozvala prištinske institucije da obezbede punu i jednaku primenu zakona, delotvornu istragu svih napada na crkve i srpske sredine, nesmetan pristup SPC njenoj imovini, poštovanje specijalnih zaštitnih zona i nezavisnu kontrolu postupanja tzv. kosovske policije u slučajevima u kojima postoje dokumentovani navodi o prekoračenju ovlašćenja, ponižavanju ili etnički selektivnom postupanju.
Dodaje se da smanjenje ili ukidanje međunarodnog prisustva u ovakvim okolnostima ne bi bilo dokaz normalizacije, već povećanje rizika da Kosovo i Metohija ponovo postanu izvor ozbiljne nestabilnosti u celom regionu i da se skoro nemogućim učini i proces normalizacije između Beograda i Prištine, koji se, kako se ukazuje, dodatno usporava svakim aktom pritiska na srpski narod od strane prištinskih institucija.
Eparhija navodi da SPC ostaje opredeljena za mir, dijalog, vladavinu prava i dostojanstvo svakog čoveka bez obzira na etničko ili versko poreklo, ali ističe da mir ne može počivati na strahu jedne zajednice, na selektivnoj primeni zakona i diskriminaciji, niti se stabilnost u regionu može graditi sistematskim ignorisanjem problema jedne zajednice koja je već 27 godina izložena bojnim aktima nasilja, progona i pritisaka.
(Tanjug)
