U Kongresu SAD usvojen je predlog zakona o diskriminaciji albanske manjine u Srbiji, fokusirajući se na Preševsku dolinu.
Postoji pokušaj stvaranja simetrije između problema Srba na KiM i Albanaca u južnoj Srbiji.
Glasno je u domaćoj javnosti odjeknula informacija da je albanski lobi na mala vrata u Kongres SAD ugurao predlog zakona o diskriminaciji Albanaca u Srbiji, a postoji opasnost i da se posledice toga još jače čuju. Priština bi ovaj dokument mogla da iskoristi da pitanje položaja Albanaca na jugu Srbije nametne kao novu temu dijaloga koji se vodi u Briselu, smatra deo sagovornika "Blica", dok drugi misle da može da pokuša, ali da neće daleko stići, kao i da ova tema može da bude deo dijaloga SAD i Srbije.
Ognjen Gogić, politikolog, kaže da činjenica da se predlog zakona o diskriminaciji našao u Kongresu može pomoći Prištini u pokušaju da uvede novu temu u dijalog sa Beogradom.
Tajming nije slučajan, jer postoje problemi koje sada Srbi na Kosovu i Metohiji imaju, a to su dva sporna zakona o strancima i o vozilima čija bi puna primena trebalo da stupi na snagu 15 marta.
- To je tehnika koja se koristi u pregovorima, da vi proširite to i da onda više ne bude tema samo položaj Srba na Kosovu i Metohiji, pitanje Zajednice srpskih opština, pitanje ovih zakona, već da uvedete novu temu i novog aktera. I da onda kažete, da kao što postoji problem Srba na Kosovu i Metohiji, tako postoji problem Albanaca na jugu Srbije. To jeste pokušaj da se razvodni ova situacija sa kojom se Srbi suočavaju - ocenio je Gogić.
"Priština hoće da napravi lažnu simetriju"
Kako dodaje, "postoji želja da se napravi paritet neki, neka lažna simetrija - dobro jeste Srbi imaju problema sada sa ovim zakonima oko boravka na Kosovu i Metohiji, ali imaju Albanci na jugu Srbije problem isto administrativne prirode".
- Kao da se zapravo želi napraviti neka simetrija u tim problemima. Tako da, opet kažem, važno je da se ovo pitanje adresira u Beogradu da ne bi zapravo postalo predmet nekog pritiska - objašnjava Gogić.
"Ta politika je posebno došla do izražaja dolaskom Kurtija na vlast"
Podseća da od početka međunarodnog posredovanja u rešavanju kosovskog pitanja nakon 2000. godine, albanska strana nastoji da poveže pitanje Albanaca u Preševu i Bujanovcu s tim procesom.
- Ta politika je posebno došla do izražaja za pristupom reciprociteta na kom insistira Aljbin Kurti od kad je preuzeo vlast na Kosovu. To bi značilo da se po istim aršinima definiše položaj Srba na Kosovu i Albanaca na jugu Srbije - poručio je Gogić.
Kako kaže, Evropska unija u svojim posredničkim naporima do sada nije pokazivala spremnost da u dijalog uključi i položaj Albanaca na jugu Srbije.
- Međutim, zakonski predlog čije usvajanje je pokrenuto u Predstavničkom domu američkog Kongresa je nova inicijativa u tom pravcu. Kongresmeni koji su obrazlagali predlog upravu su se zalagali su se da se ta dva pitanja simetrično razmatraju. Ukoliko bi taj predlog dobio podršku i postao deo američke politike prema našem regionu, onda bi se položaj Albanaca na jugu Srbije našao na dnevnom redu. Ukoliko Srbija ne bude spremna da pravi ustupke prema Kosovu koje Amerikanci od nje očekuju, može se dogoditi da se spisak zahteva proširi tako da on obuhvati i pitanje Albanaca u Preševu - zaključio je Gogić.
"Priština više od decenije pokušava da napravi novu paralelu"
Igor Novaković, direktor ISAC fonda, za "Blic" kaže da dalje od pokušaja nametanja teme Priština neće stići.
- Mislim da ovo nije tema dijaloga. Priština više od decenije pokušava da napravi ovu paralelu, ali ultimativno Srbija treba sa tim da se isto tako složi. Položaj nacionalnih manjina je svakako predmet pregovora Srbije sa EU, i u principu tu nema nekih većih izazova. U svakom slučaju male su šanse da to može da postane predmet dijaloga između Beograda i Prištine u Briselu - kaže Novaković.
Kakav se zakon obreo u Kongresu?
Prošle nedelje je Odbor za spoljnu politiku Predstavničkog doma Kongresa SAD usvojio predlog zakona o navodnoj sistematskoj diskriminaciji albanske manjine u Srbiji.
Poseban fokus daje se Albancima u takozvanoj preševskoj dolini, a nacrtom zakona se traži:
- razmatranje pasivizacije adresa, koja se, prema navodima, koristi za brisanje Albanaca iz civilnih registara, a čime im se, kako tvrde, uskraćuje biračko pravo i pristup osnovnim javnim uslugama,
- razmatranje navodnog ograničenja u upotrebi albanskog jezika u javnim institucijama,
- razmatranje navodne diskriminacije u oblasti obrazovanja
"Pokušaj nametanja teme"
Novaković ocenjuje da je "ovo samo pokušaj nametanja teme".
- Koja, na primer, može biti deo dijaloga SAD i Srbije, u tom smislu ne mislim pritom na strateški dijalog - dodaje Novaković.
Ukratko o dijalogu:
- Dijalog Beograda i Prištine započeo 2011. godine
- Najznačajniji potpisan sporazum je Briselski (2013.) koji je predvideo formiranje Zajednice srpskih opština
- ZSO i dalje nije formirana, a sporovi između dve strane se povremeno zaoštravaju, naročito na severu Kosova, gde živi većinsko srpsko stanovništvo
- Sporazumi iz Ohrida potpisan je 2023, a predviđa put ka de fakto normalizaciji odnosa, ali njegova primena još nije zaživela
- Beograd insistira na ZSO, a Priština na međusobnom priznanju
