VEČITA ČEKAONICA ILI BRZA PRUGA DO EU Šta za Srbiju znači novi plan Nemačke i Francuske

Predstavnici stranaka vlasti i opozicije u Srbiji različito ocenjuju predlog Nemačke i Francuske za postepeno pristupanje zemalja kandidata Evropskoj uniji. Prema tom non-pejperu, koji su Francuska i Nemačka predstavile pred samit koji je održan u Tivtu, zemlje Zapadnog Balkana, kandidati za članstvo u Evropsku uniju, kao i Moldavija, trebalo bi da budu više uključene u rad institucija EU i pre punopravnog članstva.

Predstavnici stranaka u Srbiji govorili su za RTS o dokumentu predstavljenom pred samit u Tivtu. Danijela Nestorović iz Ekološkog ustanka smatra da predloženi model više predstavlja "čekaonicu" nego brzu traku ka članstvu u EU. Duško Lopandić iz stranke Srbija centar nove ideje vidi kao privremeno rešenje. Snežana Paunović iz SPS-a kaže da predlog nije presudan za evropski put Srbije, ali da je dobar signal, dok Milenko Jovanov iz SNS-a poručuje da EU ovim predlogom pokušava da zemlje regiona zadrži u svojoj sferi uticaja.

Šta kažu predstavnici stranaka

Danijela Nestorović iz Ekološkog ustanka smatra da predloženi model više predstavlja "čekaonicu" nego brzu traku ka članstvu u EU.

"Meni se nekako čini da je ipak naziv za čekaonicu. Ne izgleda mi kao neka brža traka za pristup Evropskoj uniji", ističe Nestorovićeva.

Prema njenim rečima, Srbija se već više od decenije suočava sa istim zahtevima Brisela, ali bez vidljivog napretka u njihovom ispunjavanju.

Duško Lopandić iz stranke Srbija centar ukazao je da je reč tek o predlogu koji još nije ušao u formalnu proceduru, ali da ga treba ozbiljno razmatrati, jer dolazi od dve najznačajnije članice Unije.

"Pre svega treba reći da se radi o predlogu za diskusiju. Formalno takve stvari podnosi Evropska komisija kada uđu u proceduru, ali je ovaj predlog bitan zato što dolazi od dve najznačajnije države", naveo je Lopandić.

Podsetio je da klasičan proces proširenja EU i dalje postoji, ali da je Srbija u njemu "zaglavljena već više od pet godina", dok nove ideje vidi kao privremeno rešenje.

"Sa jedne strane imate normalan proces proširenja, a sa druge strane pokušaj da Evropska unija nešto ponudi zemljama koje su još daleko od članstva. To je, uslovno rečeno, rešenje u iščekivanju trenutka kada bi one mogle da se vrate na onaj normalan put", ocenio je Lopandić.

Snežana Paunović iz Socijalističke partije Srbije rekla je da ovaj predlog ne doživljava ni kao brzu traku ni kao čekaonicu, već pre kao signal dobre volje Brisela.

"Sa manje emocija analiziram taj predlog. Pre svega ga vidim kao jednu dobru volju koja je možda pokazana posle dužeg vremena", rekla je Paunovićeva.

Prema njenoj oceni, reč je i o pokušaju Evropske unije da ublaži sve vidljivije dvostruke aršine u politici proširenja.

"Ne smatram ga presudnim za evropski put Srbije u ovom trenutku, ali mislim da nije loš signal", poručila je Paunovićeva.

Milenko Jovanov iz Srpske napredne stranke smatra da je inicijativa posledica unutrašnjih neslaganja u Evropskoj uniji oko daljeg proširenja.

"Meni se čini da je predlog koji je dat posledica nekih trvenja unutar same Evropske unije. Jasno je da među mnogim državama članicama nema nikakvog entuzijazma kada je dalje proširenje u pitanju", rekao je Jovanov.

Naglasio je da Evropska unija ovim predlogom pokušava da zemlje regiona zadrži u svojoj sferi uticaja.

"Ovo je neki pokušaj da se pronađe rešenje kojim će Evropska unija, metaforički rečeno, da zabode svoju zastavicu i da kaže: 'Evo, i vi ste tu', kako bi sprečila da na taj prazan prostor utrči neko drugi – da li sa Istoka ili još daljeg Zapada, sporno im je i jedno i drugo", naveo je Jovanov.

Prema njegovim rečima, za Srbiju je važno da ostane deo procesa evropskih integracija, bez obzira na model koji će biti primenjen.

"Uvek je bolje da ste u procesu nego da se proces zaustavi", poručio je Jovanov, dodajući da će tek biti poznati svi detalji predloga o kojem je predsednik Srbije već razgovarao sa njegovim predlagačima.

Usklađivanje spoljne politike sa EU

Govoreći o tome da li bi Srbija trebalo da uskladi spoljnu politiku sa Evropskom unijom, pre svega kada je reč o uvođenju sankcija Rusiji, kao i da li su kriterijumi za napredak u procesu proširenja jednaki za sve kandidate, Duško Lopandić je ocenio da je posle 2022. godine i početka rata u Ukrajini proces proširenja EU postao pre svega geopolitičko pitanje.

"Ukrajina, koja nikad pre toga nije mogla ni da sanja da bi mogla da postane članica Evropske unije, odmah je prihvaćena kao kandidat. Kada danas kažete u Evropi proširenje, glavna tema je šta sa Ukrajinom kao ogromnom zemljom. Onda su shvatili da je Zapadni Balkan ostao nekako u zapećku", rekao je Lopandić.

Smatra da je Srbija u međuvremenu sama sebi nametnula dodatne prepreke na evropskom putu.

"Jedan problem je u spoljnoj politici, to je neusklađivanje sa spoljnom politikom Evropske unije, a drugi su unutrašnja pitanja", naveo je Lopandić.

Na pitanje da li Srbija treba u potpunosti da uskladi spoljnu politiku sa EU, uključujući i sankcije Rusiji, Lopandić je odgovorio potvrdno.

"Ako imate glavni spoljnopolitički nacionalni cilj, onda treba da uskladite vašu politiku sa tim ciljem, a ne da je usklađujete sa nacionalnim interesima drugih sila", rekao je Lopandić.

Dodao je da Srbija "treba i mora da se uskladi sa Evropskom unijom, jer je to deo novog geopolitičkog stanja stvari i u Evropi i u svetu".

Sličan stav iznela je i Danijela Nestorović iz Ekološkog ustanka, koja je navela da Srbija mora jasno da se opredeli ako je članstvo u EU njen strateški cilj.

"Ukoliko već imamo kao strategiju da postanemo članica Evropske unije, onda bi trebalo da uskladimo svoju spoljnu politiku ka tom pravcu“, rekla je Nestorovićeva.

Ukazala je da nije moguće istovremeno insistirati na evropskim integracijama i graditi politiku oslonjenu na više različitih centara moći.

Dvostruki aršini

Snežana Paunović iz Socijalističke partije Srbije smatra da se pitanje usklađivanja sa spoljnom politikom EU ne može svesti samo na odnos prema Rusiji.

"Tema nije samo Rusija, niti je principima Evropske unije, bar one EU o kojoj razgovaramo, Rusija jedino pitanje, nego su postojali i neki drugi principi preko kojih je Evropska unija olako prešla", rekla je Paunovićeva.

Ocenila je da Srbija treba da vodi računa o sopstvenim interesima i da ne sme da prihvata svaki stav Brisela bez rezerve.

"Ovde treba biti mudar i ne upadati u te zamke, jer bi usklađivanje sa spoljnom politikom Evropske unije, ili bar jednog dela zemalja, značilo da prihvatimo nasilnu secesiju dela teritorije Srbije“, istakla je Paunovićeva.

Istakla je da Srbija štiti svoje interese dodajući da u procesu proširenja postoje "dvostruki aršini".

"Nijedno pitanje za Republiku Srbiju nije baš tako lagano i tako lako za prevazilaženje, kao što se to pokušava predstaviti kada govorimo iz ugla da jedino što nismo uradili – nismo se uskladili sa politikom sankcija prema Rusiji. A što se desilo sa svim onim što jesmo uradili, što smo probali da uskladimo? Kako je zaboga jedna Albanija sada nekako napredovala u evrointegracijama, ako mi imamo svest koliko je u Albaniji učinjeno u odnosu na ono što bi, recimo, bio prosečan zahtev za Republiku Srbiju. Zato govorim o dvostrukim aršinima", navela je Paunovićeva.

Milenko Jovanov iz Srpske napredne stranke ocenio je da su ključne prepreke za Srbiju odbijanje da uvede sankcije Rusiji i nepriznavanje nezavisnosti KiM.

"Srbija je zastala kod toga što nije uvela sankcije Rusiji i što ne priznaje nezavisnost Kosova. Tačka. Da je to urađeno, nikakvih drugih problema ne bi bilo", rekao je Jovanov.

Kao primer je naveo Albaniju i Crnu Goru, tvrdeći da se njihov napredak ne može objasniti ekonomskim ili izbornim reformama, već političkim razlozima.

Jovanov je pozdravio, kako je rekao, jasan stav opozicionih predstavnika o sankcijama Rusiji, ocenivši da je važno da građani znaju kakve politike pojedine stranke zastupaju.

"Važno je pred građane izaći sa tom jasnom pričom, pa neka oni onda podrže šta i kako je", poručio je Jovanov.

Govoreći o porukama evropskih lidera da Srbija mora da se opredeli između Evropske unije, Rusije i Kine, Jovanov je rekao da bi voleo da i najveće evropske države pokažu isti princip u praksi.

"Kada bih bio u prilici da nešto kažem nemačkom kancelaru, zamolio bih ga da nam to pokaže primerom. Ako nama poručuju da nešto nije dozvoljeno, a oni istovremeno vode velike delegacije u Kinu, onda građani Srbije imaju pravo na određenu zadršku", naveo je Jovanov.

"I drugo pitanje – danas je Rusija, sutra će biti tema Kina, možda će postati tema i Sjedinjene Američke Države vrlo brzo. Gde je tu kraj i šta mi onda radimo ako ćemo suprotno svom interesu da donosimo neke odluke koje se sviđaju nekom drugom u njegovom interesu", dodao je Jovanov.

Zaključio je da Srbija svoju politiku treba da vodi u skladu sa sopstvenim interesima i međunarodnim pravom.

"Mi imamo svoje interese, Evropska unija ima svoje interese i sa Srbijom se razgovara kao sa partnerom, a Srbiji se ne saopštavaju odluke", poručio je Jovanov.

(RTS)