Makron i Merc poručili su da je potreban brži i kredibilniji proces proširenja EU
Očekuje se da Srbija napreduje na evropskom putu ako premosti prepreku u vezi sa pravosudnim zakonima
Mogućnost proširenja Evropske unije (EU) na Zapadni Balkan prilično dobro se vidi iz Tivta, pošto su upravo u tom crnogorskom gradu Nemačka i Francuska predložile da se zemljama kandidatima za članstvo u Uniji omogući "raniji pristup evropskim programima i jedinstvenom tržištu, pre punopravnog članstva". Gotovo svi evropski zvaničnici su to pozdravili, i poručili da zamah proširenja postoji i da ga sada "treba pretvoriti u pokret, a pokret u nova članstva".
Dve najjače države EU usaglasile su stavove u vezi sa proširenjem EU i sačinile nacrt dokumenta koji je razmatran na Samitu EU-Zapadni Balkan, a biće i tema narednih sastanaka EU. Za države Zapadnog Balkana najbitnije je da taj "non-pejper" podržava takozvanu "postepenu integraciju u EU zasnovanu na ispunjavanju kriterijuma".
Nemačka i Francuska predložile su, između ostalog:
- Da se zemljama kandidatima za članstvo omogući, između ostalog, učešće na pojedinim ministarskim sastancima i samitima EU, ali bez prava glasa
- Postepena integracija, koja bi kandidatima donosila konkretne koristi u skladu sa napretkom u reformama, uz mogućnost da se stečene pogodnosti povuku u slučaju nazadovanja u oblasti vladavine prava i poštovanja osnovnih vrednosti EU.
- Zemlje kandidati bi postepeno dobijale privilegovan pristup jedinstvenom tržištu i bliže veze sa evropskim institucijama
- Održavanje redovnih zajedničkih sastanaka Evropske komisije i Evropskog parlamenta sa predstavnicima Zapadnog Balkana i Moldavije, kao i češće sastanke zajedničkih parlamentarnih odbora.
- Za zemlje koje ostvare veći napredak u pregovorima predviđeno je i postepeno uključivanje u rad Saveta EU
- Mogućnost učešća na pojedinim sednicama Saveta za spoljne poslove, ali tek nakon privremenog zatvaranja poglavlja 31, koje se odnosi na zajedničku spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku
- Jačanje saradnje u oblasti bezbednosti i odbrane, bližu saradnju sa Fronteksom i evropskim sistemima sajber bezbednosti...
- Postepena sektorska integracija u jedinstveno tržište, kroz priključenje sistemu SEPA, uvođenje režima "roming kao kod kuće", dublju integraciju u energetsko i digitalno tržište EU, smanjenje trgovinskih prepreka...
- Mogućnost potpunog učešća u jedinstvenom tržištu po modelu proširenog Evropskog ekonomskog prostora, nakon usvajanja i primene najvećeg dela evropskog zakonodavstva
"Nije daleko od onoga što su predložili Vučić i Rama"
Elvira Kovač, predsednica skupštinskog Odbora za Evropske integracije, ocenila je da će taj dokument "motivisati kandidate da rade još više i brže na sprovođenju reformi".
- Mene raduje što ovo nije daleko od predloga koji su imali Aleksandar Vučić i Edi Rama, odnosno da se ide ka tome da se nađe način da mi budemo prisutni prilikom razgovora. Spremni smo da odustanemo od prava veta, ali treba nam nešto opipljivo što će građani i privreda osetiti - rekla je, između ostalog, Kovač.
Dodala je da je "novi evropski zamah posledica geopolitičkih okolnosti" i navela da je "dobro da se ne priča više samo o članstvu Ukrajine i Moldavije već i o zemljama Zapadnog Balkana".
Kako je rekla, Srbija na evropskom putu ima dve prepreke:
- "Postoji određena grupa zemalja članica koje su vrlo skeptične prema Srbiji i još uvek je gledaju kao malu Rusiju i zahtevaju da odmah uvede sankcije protiv Rusije".
- "Druga grupa zemalja kritična zbog vladavine prava dok neke zemlje EU spominju čak i dijalog Beograda i Prištine i poglavlje 35, što nije uslov, jer nisu sve zemlje članice priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova"
Ocenila je da bi "Srbija najviše napredovala kada bi premostila prepreku u vezi sa pravosudnim zakonima, odnosno kada bi završila izmene u skladu sa preporukama Venecijanske komisije".
"Dokument sličan onome što je Merc predlagao"
S druge strane, Nemanja Todorović Štiplija, izvršni direktor Centra savremene politike, kaže da je suština nemačko-francuskog dokumenta "slična onome što je kancelar Merc predlagao".
- EU i države kandidati treba da imaju jaču saradnju, da učestvuju u radu tela EU, da postoji postepena integracija u neke sektore. Oni to nazivaju evropska ekonomska zona plus. Takođe, govori se o učešću država Zapadnog Balkana i Moldavije u radu institucija EU - rekao je on.
Međutim, kako kaže, takav model bi bio uslovljen "ispunjavanjem ključnih kriterijuma, pre svega onih koji se odnose na vladavinu prava i demokratiju".
Reakcije evropskih lidera i zvaničnika
Naravno, nisu izostale ni reakcije evropskih lidera i zvaničnika na nemačko-francuski predlog:
- Emanuel Makron, predsednik Francuske, rekao je da se ta država zalaže za "novu metodologiju pristupanja koja omogućava transparentne reforme i integraciju pravnih tekovina EU od strane zemalja koje se pridružuju Evropskoj uniji". Kako je rekao, ova agenda se očigledno odnosi na veze unutar EU, ali i na "izglede za proširenje i veoma je važna sa geopolitičkog stanovišta u pogledu energetske nezavisnosti Evrope, bezbednosti i migracionih ruta"
- I Fridrih Merc, kancelar Nemačke, je potvrdio da je zajedno sa Makronom napravio "konkretan predlog o tome kako da se naprave naredni koraci, posebno u vezi sa proširenjem koje bi uključilo neke od država Zapadnog Balkana". Ocenio je da EU mora da pokaže svoj kapacitet i spremnost za proširenje i podsetio da 13 godina nije primljena nijedna nova zemlja članica.
- Ni Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, nije krila da je proširenje EU uz Plan rasta bilo glavna tema samita u Tivtu. Kako je rekla, proširenje "mora da se učini bržim i kredibilnijim" i dodala da "ako zemlja kandidat sprovede reforme, mora da napreduje u zatvaranju i otvaranju poglavlja i klastera na svom putu prema EU". Poručila je da "postoji zamah" i da EU mora da ga pretvori u pokret, a pokret u članstvo".
